Рударски пројекат би уништио природу и учинио да пољопривредни радови буду немогући, рекао Армандо Пинто, координатор организације групе која је била у првим редовима борбе против „Рио Тинтовог“ пројекта
Фото: Mauricio Abreu/Alamy/Alamy/Profimedia
Само неколико месеци пре нове, амбициозније и одлучније офанзиве на српски литијум, “Рио Тинто”, мултинационална компанија специјализована за рударење литијума, изгубила је идентичну битку у Португалу: тамошња Влада одлучила је да се – упркос претњи милионском тужбом – повуче из посла.
Лисабон је спреман да откаже пројекат рударења литијума у северном, Монталегре региону, каже португалски министар Жоао Педро Матош Фернандеш у разговору за бриселски за „Политико“ у априлу ове године.
„ЕУ покушава да успостави независни ток кључних сировина како би обезбедила независност од трећих земаља. Увози готово сав литијум – кључни састојак за израду батерија којима се напајају електрична возила. Европска комисија процењује да ће потражња литијума порасти 18 пута до 2030. године, а 60 пута до 2050. То је отпочело трку за рудницима у Европи, са пројектима у Финској, Шпанији, Србији, Чешкој и Аустрији“, наводи се у тексту.
Ипак, упркос лобирању ЕУ, опште мобилизације унутар владе Португала, „Монталегре“ пројекат – вредан 500 милиона евра – биће одбачен због „мањка професионализма“. Фирма „LusoRecursos“, која је иницијално добила од Владе уговор за израду пројекта најавила је тужбу.
Како се наводи у тексту „Политика“, пројекат се суочио са отпором локалних, еколошких покрета. Простор на ком је требало да се ради ископавање је износио 825 хектара а удаљен је само неколико метара од кућа метана. Пројектом је предвиђена експлоатација 30 милиона тона литијума.
Лепоте Монталегреа – регије која је утекла Рио Тинту (Фото: José Esteves/Alamy/Alamy/Profimedia)
„Рударски пројекат би уништио природу и учинио да пољопривредни радови буду немогући“, рекао је „Политику“ Армандо Пинто, координатор организације „Montalegre com vida“, групе која је била у првим редовима борбе против „Рио Тинтовог“ пројекта.
Пинто објашњава да су мештани такође били забринути због ризика од поплављивања услед дотока воде са планинских извора.
„Већи део северног Португала иначе пије воду која долази одавде. Шокантно је што су власти уопште узеле у обзир пројекат. Влада је потписала, а да нас није ни консултовала. Писали смо председнику, ишли у парламент, причали са посланицима, али нико из владе никада није разговарао са нама“.
Очигледно под притиском јавности, одлука Владе се променила.
Михаило Јовићевић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар