Смисао измена закона је да се смањи број предмета у судовима или бар да се заустави пристизање нових и то пре свега тужби против банака, истакао је председник Ефективе Дејан Гавриловић
Фото: prvi.os.sud.rs
Приликом последње ревизије претходног саветодавног аранжмана Србије и Међународног монетарног фонда једна од порука била је и да би проналажење брзог решења велики број судских поступака против банака због накнада за обраду кредита и за осигурање стамбених кредита, ојачало финансијски сектор и побољшало пословну климу.
У јавности се барата проценама да је поднето од 100.000 до 160.000 тужби против банака, углавном због наплаћених накнада за обраду кредита и наплаћеног осигурања стамбених кредита код НКОСК.
Ово не само да погађа банке, с обзиром да је потенцијални губитак у судским споровима око 100 милиона евра, већ и утиче и на ефикасност правосуђа зато што су неки судови, а пре свега Основни суд на Новом Београду где су седишта скоро свих банака, претрпани предметима.
Недуго након извештаја ММФ-а представљен је нацрт измена и допуна Закона о парничном поступку због ког су адвокати пре десетак дана протестовали и зауставили саобраћај у главном граду, а планирају протест и за сутра. Какве ово везе има са банкама?
У удружењима потрошача и међу адвокатима тврде да неке од измена у ствари служе да се спречи даље масовно подношење тужби против банака.
Да се изменама жели решити питање пренатрпаности судова указује и изјава судије Драгише Слијепчевића, председника радне групе која израдила Нацрт закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (ЗПП) у којој каже „да је основни циљ нових законских решења убрзање и унапређење поступка, ради лакшег и бржег остварења заштите субјективних права пред судом“.
Он је оценио и да измене закона неће онемогућити приступ грађана судовима и да се адвокати протестима не боре да заштите интересе грађана, већ своје зараде.
Последњих месеци могу се видети рекламе залепљене по бандерама и хаусторима у којима се позивају грађани који су узимали кредите да се јаве да туже банке.
Ово је очигледно постао бизнис и за адвокате. Велики број тужби је за мали износ наплаћених накнада, испод 1.000 динара, а судски трошкови могу достићи и 50.000 динара.
Мами и затезна камата, па се у реклами једне адвокатске фирме поручује клијентима да „уз наплату пуног износа трошкова обраде кредита, као и осигурања код НКОСК, у процесима против банака остварујете право и на наплату затезне камате која може и превазилазити укупан износ трошкова, па за неке кредите из 2012. године, на пример, износ затезне камате може бити 110 одсто већи у односу на основни дуг банке“, додајући да су банке све време у складу са законима, са прописима Народне банке, Законом о заштити клијената финансијских услуга.
Мада нисмо добили одговор Удружења банака Србије на питања у вези ситуације са масовним тужбама и изменама ЗПП, банкари тврде да досадашња судска пракса уноси несигурност у пословање и привредни амбијент.
„Нешто је 15 година било по закону и онда неко одлучи да није по закону и да се све ретроактивно наплати. Сада на судовима морамо да правдамо колико смо струје потрошили, тонера, папира за обраду кредита. Да ли се за још неки производ пита колика му је цена коштања? Имамо и случајеве да се адвокатима продају подаци о клијентима па их они зивкају да туже банке. Чим неко тужи за неколико стотина динара видите да нешто није у реду“, напомиње један познати банкар.
Дејан Гавриловић, председник Удружења корисника финансијских услуга Ефектива нема дилеме да се закон мења највише због тужби против банака.
„Смисао измена закона је да се смањи број предмета у судовима или бар да се заустави пристизање нових и то пре свега тужби против банака. Само ту један клијент може да поднесе више тужби против исте банке зато што је имао више кредита. По изменама, ако је клијент добио прву тужбу и наплатио одштету и судске трошкове у свакој наредној тужби и ако добије спор мора банци да плати трошкове суђења. То фактички даје банкама слободу да наставе и даље да наплаћују трошкове обраде кредита иако постоји став Врховног касационог суда и на хиљаде пресуда да је то незаконито. А проблем стотина хиљада тужби би лако могли да реше, само да омогуће поново колективне тужбе и све би било решено у три, четири предмета“, напомиње Гавриловић додајући да су до сада адвокати банака тражили од судија да обједине више тужби једног клијента по основу више кредита код исте банке, али су судије то одбијале.
Гавриловић истиче и да банке по правилу не прихватају тужбене захтеве клијената и иду на суд па када изгубе морају да плаћају и судске трошкове.
„Не желе да одмах људима исплате оно што су незаконито наплатили, јер се плаше да се не прочује па онда да имају навалу. А друго, желе да развуку суђење на две, три године да обесхрабре све остале који би можда могли да траже свој новац. За сада је тек између пет и 10 одсто клијената банака који су узимали кредите тужило“, напомиње Гавриловић.
Чедомир Кокановић, београдски адвокат који је међу онима који протестују, истиче да уместо да реше узрок проблема, одлучили су се за решавање последица. Он објашњава да се у закону спрема толико измена да адвокати нису против неке од измена посебно, већ против целог предлога измене закона.
„До сада су мали и слаби појединци имали прилику да туже велике и моћне банке и за 500 динара, при чему су адвокатски трошкови много већи, и да тако направи већи притисак да се реши системски проблем, а то је наплата накнада. Уместо да банка сама плати 500 динара, она иде на суд и после мора да плати 50.500 динара за трошкове. Сада измене кажу да се судска такса мора платити унапред иначе се тужба сматра повученом. До сада су се судске таксе плаћале када суд пошаље рачун. То сада мења математику адвоката који воде те масовне спорове. Осим тога, иако они кажу да није тако, у изменама пише да ће то важити ретроактивно, односно да чим се донесе закон, повлаче се сви предмети којима није уплаћена судска такса. Друга ствар је што се јављало то цепање тужби и да будем искрен то није била најпоштенија ствар, али и то је био начин да мали притисну великог. По изменама ако се у сваком наредном спору морају туженом платити судски трошкови чак и ако добијете спор, то ће утицати и на многе друге случајеве, а може имати последице које ми сада не можемо ни да претпоставимо“, објашњава Кокановић и додаје да се још једна измена односи на растерећење суда на Новом Београду, јер су до сада тужбе ишле у надлежан суд за општину у којој је седиште банке, док ће од сада тужбе ићи према месту боравка тужилаца.
До закључења броја нисмо добили ни одговоре од НБС и Министарства финансија с обзиром на коментар ММФ-а у погледу утицаја тужби на пословање банака.
Судија одлучује о свом изузећу
Адвокат Чедомир Кокановић истиче и још једну измену која нема пуно везе са логиком. Наиме, судија ће сам одлучивати о свом изузећу.
„Рецимо да сте у спору против банке и да судија баш има кредит код те банке. Ви тражите изузеће судије, а више неће одлучивати неко веће или председник суда, већ он сам. И још ако процени да је захтев неоснован може одредити и казну за предлагача. Пошто нису смели због ЕУ да напишу како нема више изузећа судија, решили су да забране на овај начин“, оцењује Кокановић.
Опрема: Стање ствари
Милош Обрадовић
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар