Лидери Европске уније сложни су да ће Белорусији бити пооштрене санкције. Још увек се ради на томе које ће тачно санкције бити уведене како би оне погодиле руководство у Минску
Ангела Меркел и Емануел Макрон (Извор: Дојче веле)
Захтев упућен председницима држава или влада Европске уније и њиховим сарадницима пред састанак у бриселској згради безбедној од прислушкивања био је конспиративан: сви мобилни телефони да буду или предати служби за обезбеђење или бар да буду потпуно искључени. У расправи шта урадити с Белорусијом из дворане није смела да продре никаква информација – што се иначе прилично често дешава.
Захтев Шарла Мишела сведочи о драматичности тренутка и значају закључака овог састанка. Тек на крају тог тајног састанка објављена је заједничка изјава Европске уније: потпуна сложна реакција на присилно слетање ирског путничког авиона у Минск ове недеље и хапшење једног од противника тамошњег режима и његове партнерке.
Роман Проташевич (Извор: Дојче веле)
Током вечере лидери ЕУ прихватили су читав списак различитих опција за санкције које би још требало да разради Европска комисија и министарски савети земаља-чланица као би онда и формално ступиле на снагу. Осим санкција, заједнички захтев ЕУ јесте тренутно пуштање на слободу ухапшеног новинара Романа Проташевича и његове руске партнерке Софије Сапеге.
На друштвеним мрежама освануо је видео у којем он објављује да се налази у истражном затвору. За сада је нејасно како је тај снимак настао. У сваком случају, ЕУ је и раније од владе у Минску захтевала пуштање на слободу демонстраната ухапшених у тој земљи – без икаквих резултата.
Неће бити више летова преко и за Белорусију
Европска унија, како се наводи, „најоштрије“ осуђује присилно слетање авиона Рајанера који је пролазио кроз ваздушни простор Белорусије на путу из Атине у Виљнус. Тим чином „угрожава се безбедност авио-саобраћаја“, а ЕУ од Организације међународног цивилног ваздухопловства тражи да испита тај „беспримеран и неприхватљив поступак“.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен помиње реч „отмица“ и говори о „до неба вриштећој неправди“. Пољски премијер Матеуш Моравјеци оптужује Белорусију за „државни тероризам“, а немачка канцеларка Ангела Меркел оцењује да је „потпуно неуверљив“ разлог да се пошаље војна летелица да присили путнички авион на слетање.
Авион Рајанера на писти аеродрома у Минску (Извор: Дојче веле)
Белоруске службе тај чин правдају тврдњом да се у авиону налазила бомба која је требало да експлодира у њеном ваздушном простору. Бомба након слетања није пронађена, али су ухапшени белоруски новинар и његова пријатељица. „Тиме је дошао крај доба реторике“, сматра председник Литваније Гитанас Науседа.
Европска унија због тога у сваком случају забрањује авионима белоруске компаније Белавиа коришћење аеродрома у било којој од 27 чланица Уније. Та компанија иначе нуди летове из Амстердама, Барселоне, Стокхолма и Брисела, и то не само за Минск, већ и за друге дестинације у централној Азији и Русији. Исто тако, европским авио-превозницима налаже се да избегавају ваздушни простор Белорусије. То ће европске компаније коштати горива и времена за летове, али тако и Белорусија губи таксе од коришћења њеног ваздушног простора.
„Циљане“ санкције против привредних грана
Европска унија такође шири списак блиских сарадника белоруског диктатора Александра Лукашенка којима се забрањује улазак у ЕУ и којима ће бити замрзнута имовина у Унији, ако је поседују. На том списку већ се налази осамдесетак особа, још од насилног гушења протеста у Белорусији и прогона тамошње опозиције.
Рута којом је летео Рајанер 4978 (Извор: Дојче веле)
Новина је да Унија сада жели да уведе и „циљане“ санкције против одређених привредних грана. Европска унија је други по величини трговински партнер Белорусије с обимом размене од око 11 милијарди евра годишње. То заправо није нарочито много, јер Белорусија извози у ЕУ пре свега дрво и дрвну грађу, грађевински материјал и хемикалије, а увози опрему и машине, и то пре свега из Немачке. Европска унија, наравно, увек мора да провери ефекат могућих санкција и то кога ће оне погодити: елиту Белорусије или тамошње становништво, објаснио је један дипломата ЕУ пре саветовања у Бриселу.
САД су већ увеле широк спектар санкција против Белорусије, али ЕУ је до сада оклевала. Рецимо, до сада се уопште није расправљало о тзв. „нуклеарној опцији“, према којој би се та земља искључила из банкарског промета Swift. То је драстична мера коју је САД наметнула рецимо Ирану. На тај начин се практично онемогућава било какво међународно пословање.
Нема много мера на располагању
Како се чини, Белорусија ће и даље моћи да користи луку Клајпеду у Литванији која јој је једини и најближи излаз на море. Европска унија ће и даље бити активна у Белорусији у неким пројектима као што је изградња ауто-путева, студентска размена или у олакшицама у додељивању виза. Али новог новца из Брисела за улагања у Белорусију за сада више неће бити. „Постоји економски програм тежак три милијарде евра, али он ће бити суспендован све док Белорусија не почне да се придржава демократских норми“, изјавила је Урсула фон дер Лајен.
Урсула фон дер Лајен (Извор: Дојче веле)
Кад је реч о царинама за робу и услуге из Белорусије, „ту заправо нема шта више да се уради“, објашњава један европски дипломата. На њене производе већ се плаћа пуна царина, јер је та земља и у царинској унији с Русијом. Белорусија нема никакве повластице јер није ни чланица Светске трговинске организације, а статус „повлашћеног партнера“ Европске уније изгубила је још далеке 2007.
Главни проблем је опет – Русија
Лидерима ЕУ потпуно је јасно да је Белорусији главни и најважнији партнер – и политички и на сваки други начин – Русија. И јасно им је да свака мера против Белорусије, већ према „закону спојених посуда“, значи и заоштравање односа са Москвом. Зато је сада за ЕУ још важније да дефинише јасну стратегију према Русији. Односи са том земљом већ су на самом дну, још од анексије Крима, сукоба у Украјини и атентата на припаднике руске опозиције у ЕУ. И руски министар спољних послова Сергеј Лавров у догледно време намерава да игнорише Европску унију.
Владимир Путин и Александар Лукашенко (Извор: Дојче веле)
Начелно, лидери ЕУ и даље желе да се придржавају плана од пет тачака који би били предуслов за побољшање односа. Они се крећу од захтева Москви да се потпуно придржава споразума из Минска о миру у Украјини, јачања одбране ЕУ од виртуелних или реалних претњи из Русије, побољшања односа са државама које су суседи Русије, селективне сарадње у само одређеним секторима као што је енергетика, борба против тероризма и истраживање свемира, па до бољег односа према институцијама цивилног друштва ЕУ и Русије. Све то договорено је још 2016, али се није далеко одмакло.
Европској унији заправо и даље остаје нада да ће неко други – опет Америка – „да пробије лед“ који влада у односима са Москвом. Велика су пре свега очекивања од могућег сусрета новог америчког председника Џозефа Бајдена с руским председником Владимиром Путином. На њему се ради, али и ту не би требало имати великих илузија: чак је и амбасадор Русије у САД позван у Москву „на консултације“ и нема неких знакова да би тај могући сусрет био претерано срдачан. Ипак, био би велики корак и то да односи Русије према Западу бар престану да се погоршавају.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар