Мухарем Баздуљ није „четник“, Мухарем Баздуљ је члан једног жирија који је само одрадио свој посао члана. А иначе је Југословен „књижевног“ порекла и „новинарске“ вероисповести

Живко Влаховић (Извор: Лична архива)

Петер Хандке је 7. маја 2021. био у посети Бањалуци, где га је председник Републике Српске, Милорад Додик, одликовао орденом и представио му статуу подигнуту у његову част.

Истог дана је нобеловац отишао у Вишеград, где је, од Емира Кустурице, добио награду „Иво Андрић“ за најбољу књигу године у Србији или Републици Српској, за књигу Други мач – Мајска повест, пред присутним члановима жирија Јованом Делићем, Желидрагом Никчевићем и Мухаремом Баздуљем.

Касније те вечери, видео-снимак у коме Мухарем Баздуљ и Емир Кустурица певају „Романију“ Халида Бешлића са Петером Хандкеом обишао је друштвене мреже. Многи тзв. „антифашисти“ (а сећамо се чувеног цитата, разлика између фашисте и антифашисте данас је у томе што само пише „анти“ код једног) директно су напали Мухарема Баздуља, називајући га „четником“ због певања са оним који је „негирао геноцид у Сребреници“. Главна уредница Ослобођења чак је била принуђена да објави да прекида сарадњу са Мухаремом Баздуљем.

Пре него што започнемо резоновање, важно је да напоменемо да остављамо политику са стране, као и политичка опредељења свих присутних са којима нисмо упознати. Подсетимо се цитата Жила Вињоа, који је рекао да је „насиље недостатак речника“. Хајде сада да направимо кратак час историје за људе који се свим силама труде да све време користе израз „четник“. Четницима су пре свега названи борци балканских ратова, а касније југословенска краљевска војска која је угледала светлост дана 1941. године и нестала 1944. након што је Титов режим погубио све њихове припаднике. Али како инструментализација то заповеда, термин је усвојен како би се односио на српске ратне злочинце деведесетих и сваког националисту (шовиниста би била боља опција, јер по дефиницији у национализму нема ничег погрдног). Упркос томе, и даље ћемо користити израз „четник“ да бисмо остали у контексту увреде.

Извор: faktor.ba

Несумњиво можемо рећи да је посета Петера Хандкеа Бањалуци била политичка, али посета Вишеграду била је везана за књижевну награду. Мухарем Баздуљ, и важно је запамтити, није учествовао у Хандкеовој посети Бањалуци. Био је, наравно, присутан на додели награде „Иво Андрић“, у својству члана жирија. Петер Хандке, иако контроверзна личност, ипак је велики писац и као такав је завредио поменуту награду, а не Петер Хандке политичар или Петер Хандке бранитељ Срба.

У свом говору Петер Хандке је споменуо своја читања Андрића, Селимовића и Црњанског, а затим је искористио прилику да Андрића упореди са Стендалом, потом се захвалио Миловану Данојлићу. Током уручења политика није дотакнута нити у једном контексту – била је то чиста књижевност.

Вечера која је уследила након уручења, вечера у част лауреата, није изузетак и ни на који начин не доказује да је Мухарем Баздуљ „четник“. Мухарем Баздуљ, „производ“ града Травника, града који нам је дао највеће, највећег, Иву Андрића, Мухарем Баздуљ, који је доживео рат и писао о концерту У2-а у Сарајеву након рата у свом роману Концерт. Данас смо на основу једног видеа одлучили да га ставимо на стуб срама.

Једино што можемо да потврдимо гледајући овај видео јесте да Мухарем Баздуљ воли да пева или да пева са писцем којег поштује као писца.

Сада бисмо могли да замислимо свакакве теорије, да кажемо да су учесници инспирисани филмом „Још једна тура“ и да су испробали искуство да надокнаде тај недостатак од 0,5 промила алкохола у крви, али су можда случајно прескочили дозу, што их је довело до певања. Ова сцена нам тешко показује да Баздуљ подржава или дели идеје Петера Хандкеа.

Тужан догађај остаје смена Мухарема Баздуља, писца, али пре свега изврсног новинара, невероватно култивисаног. Притисак друштвених мрежа и друштвеног суда ће се још једном показати као негативан. Данас жалимо јер се новинар брутално склања.

Мухарем Баздуљ није „четник“, Мухарем Баздуљ је члан једног жирија који је само одрадио свој посао члана. А иначе је Југословен „књижевног“ порекла и „новинарске“ вероисповести.

Аутор је књижевни преводилац са српског на француски, директор француске издавачке куће SLAVITUDE

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Данас, 14. 5. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: Емир Кустурица, Живко Влаховић, Мухарем Баздуљ, Петер Хандке