ИН4С: Седам деценија од ,,савезничког“ бомбардовања Подгорице

Због чега је Подгорица, са својих тада око 13 000 становника, заслужила да је заспу са невјероватних 270 тона бомби

Разорена Подгорица (Фото: ИН4С)

Тог 5. маја 1944. уочи Ђурђевдана, народ из Подгорице и околине окупио се у центру града. Претходних дана, ,,савезнички“ авиони су бацали летке, на којима су обавјештавали да се сви окупе у центру града, као би избјегли страдање, а и радио ,,Лондон“ је слао исте сигнале. Тог 5. маја ,,савезници“ су бомбардовали управо центар града.

И данас, 70 година од тог чина, поставља се питање зашто. Због чега је Подгорица, са својих, тада око 13 000 становника, заслужила да је заспу са невјероватних 270 тона бомби. Да на овако ,,мучки“ начин убију преко десет одсто становништва у само једном дану. Свједоци говоре да су послије бомбардовања, летјели савезнички митраљесци, чисто да докрајче оно што бомбардери нису. Ово питање ,,зашто“ никад није добило одговор. Никад нико није одговарао за овај злочин. Подгорица је стала тако, као један мали град у највећем крвопролићу у људској историји, раме уз раме са градовима који су највише бомбардовани у периоду Другог свјетског рата. Број жртава њемачке војске, током тог бомбардовања је четири војника. Четири војника са више стотина тона бомби, и преко 2000 цивилних жртава са уништеном инфраструктуром.

На Западу се и дан данас помене, тј. тражи разлог за толико јак интензитет бомбардовања. Званично помињу да је Подгорица бомбардована по директној иницијативи Јосипа Броза Тита. Међутим и сами званичници земаља ,,савезника“ сматрају то контрадикторним, јер су тих година и Велика Британија и САД, сматрали краљевску породицу Карађорђевић за легитимну извршну власт. Па ипак тог 5. маја 116 УСААФ Б-24 бомбардера, су се обрушили над подгоричким небом. Оно што нису успјели тог 5. маја, урадили су 6. и 7. новембра исте године, па је тако Подгорица сравњена са земљом, док је број жртава већи од 4 100.

Фото: ИН4С

Последице свега овога боле. Небитно коју политичку партију да подржавате, и да са локалном политиком ,,упрљамо“ сјећање на настрадале, једне ствари боле готово колико и те бомбе. Дакле ако је Тито стојао као налогодавац бомбардовања 1944., како то да смо име града промјенили у Титоград. Једна од ријетких зграда која је ,,преживјела бомбардовање“ је била зграда ,,Кино културе„, на њеном мјесту данас је рупа, јер је срушена по неком ,,урбанистичком плану“. И можда најгоре од свега, у Подгорици задњих пар година постоји споменик савезничкој авијацији из Другог свјетског рата, док преко 4.000 мртвих, нико не помиње. Могли су комотно и Адолфу Хитлеру да направе, у неком резоновању, имало би више смисла. Данас нећете ни прочитати неки осврт на овај страшан дан за наш град у медијима. Можда реченицу двије.

Али данас Подгорица је ,,крварила“ ,,гашене су породице“ и град је уништен до темеља, и на нама који не желимо и никад нећемо дати да се заборави овај дан, остаје да преносимо потомцима велико страдање, за које нам нико никад није дао одговор. Можда га у будућности наши потомци и добију.

Вјечна слава жртвама бомбардовања!

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 5. 5. 2021)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

Оставите коментар