Биљана Степановић: Дефицит и стенд-ап комичар

Нама лаицима није јасно, а свашта нам пада на памет, зашто се оволико, усред здравствене кризе, улаже у сектор силе, и војне и полицијске? Ко то уопште прети да нас нападне?

Биљана Степановић (Извор: Нова економија)

Што смо штедели, штедели смо, власт се у деветој години свога столовања одлучила за преокрет. Дефицит буџета је ребалансом повећан за још две милијарде евра. То ће се покрити новим задуживањем. Мањак у државној каси је знатно повећан још прошле године, али то су због короне и удара како на здравство тако и на привреду, урадиле и друге земље. Онда је Србија, како су тврдили највиши званичници, кроз кризу прошла најбоље, имала је најмањи пад, ове године очекује се прилично велики раст, да би сада осванула са већим дефицитом од упоредивих земаља.

Како то, пита се и Фискални савет: Србија је мање погођена кризом од других земаља, а има већи дефицит од тих истих земаља?

То је због тога што се, апсолутно сигурно, поново мисли пре свега и изнад свега на изборе, то јест на очување власти, па нека кошта шта кошта. Криза ће бити њихова шанса. Платиће грађани, као што су и до сада плаћали. А кад поново освоји власт, већ уходана гарнитура ће наставити да примењује рецепт који је хиљаду пута испробан и непогрешиво ради: даћемо народу хлеба колико је потребно и игара колико год тражи, па и преко тога, што да не. Засипаћемо га аферама на дневној бази, председник државе ће у маниру неког уврнутог стенд-ап комичара сваког боговетног дана да излази и говори хиљаде бесмислица, од тога где треба ићи на одмор, колико се пута „преврће јаје“, колико топонима зна напамет, до тога која се вакцина из чега састоји и колико је њему и само њему тешко, поготову кад мора да влада над нама оваквима незахвалнима.

Иза тих димних завеса се, наравно, крију главне ствари, у овом случају новац. Свега неколико месеци пошто је усвојен буџет за ову годину, већ се доноси ребаланс, дакле преправка буџета, пошто су додати нови расходи и додатно задуживање од чак две милијарде евра, на ону милијарду и по која је већ била предвиђена.

Држава ће према својој привреди и својим грађанима опет бити „великодушна“. Шта вреди што нема економисте и стручњака који није скренуо пажњу на основну ствар, да не треба давати свима новац који немамо него треба да се задужимо, већ само онима којима је он потребан. Али не – после првих 100 евра свима, и богатима и сиромашнима, сад се даје још по 60 евра, растегнуто опет до избора. Пензионерима, тој чврстој бирачкој бази, додаће се још по 50 евра, плус три кутије драгоцених витамина. Кеса има грб Србије, а додељује је лично председник, из свог меког срца. То све кошта око 450 милиона евра. Кад додамо још по 60 евра за незапослене у Србији и по 100 евра за Србе на Косову (за незапослене по 200) стигнемо зачас до пола милијарде евра.

Онда иде привреда – иако се сад већ и написмено из финансијских извештаја може видети ко је пострадао, а ко профитирао, опет ће сва предузећа добити по три половине минималца. То ће државу (дакле све нас) да кошта још 600 милиона евра. За оне којима је помоћ баш потребна (угоститељи, уметници, превозници итд.) одвојено је око 70 милиона евра.

Фискални савет је израчунао да би Србија, уколико би као и остале земље централне и источне Европе направила објективне критеријуме за селекцију предузећа којима је потребно дати помоћ, уштедела око 300 милиона евра и за толико смањила дуг само по том основу. Али – то би подразумевало друге критеријуме, засноване на процени шта је добро за земљу. Кад се, пак, укључи основни критеријум ове власти, а то је шта је добро за њу саму, онда се схвати да су потенцијални гласачи сви, и богати и средњи и сиромашни, и да према свакоме треба показати исту, хм, пажљивост.

А на кога се, осим на пензионере, власт највише ослања? На јавни сектор и за СНС вакта појачано партијско запошљавање, упркос заклињању да тога неће бити. Већ пред кризу плате су биле повећане 10%, да би се буџетом за 2021. предвидело повећање од додатних 4,5%. Сада ће се још мало додати здравству, што је једино оправдано, али и војсци, уз нове велике расходе за куповину војне опреме и полицијских хеликоптера. Нама лаицима није јасно, а свашта нам пада на памет, зашто се оволико, усред здравствене кризе, улаже у сектор силе, и војне и полицијске? Ко то уопште прети да нас нападне? Нема таквог објашњења. Доста је језива и надамо се нетачна помисао да власт и на овај начин, а о нашем трошку, превентивно ојачава сопствени положај злу не требало, за дане који долазе, кад принцип мало ’леба и пуно игара престане да делује.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, број 80, мај 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар