Рат се завршио победом Азербејџана. Карабах је Азербејџан, рекао азербејџански дипломата
Елнур Гулијев (Фото: Амбасада Азербејџана)
Само неколико дана пошто је интервју с амбасадором Азербејџана договорен уследила је одлука председника САД Џозефа Бајдена да злочин над Јерменима из 1915. окарактерише као геноцид. С обзиром на недавни рат и вековне лоше односе Азербејџана и Јерменије, прво питање се морало односити на то како Баку гледа на ту одлуку.
„Жалосно је што је изјава америчког председника на јерменски дан сећања искривила историјске чињенице о догађајима из 1915. Они који у политичке сврхе користе тзв. јерменски геноцид ћуте о масакру више од 500.000 људи од стране јерменских оружаних снага тог времена, као и масакрима које су у марту 1918. године извршили јерменски Дашнаци у Бакуу и другим регионима Азербејџана. И док се лажно представљају догађаји који су се одиграли пре 100 година, пропуст да се објективно сагледа геноцид који је Јерменија починила над Азербејџанцима у Хоџалију пре 30 година пример је пристрасности и двоструких стандарда. Догађаје из 1915. године треба да проучавају историчари, а не политичари. Јерменија жели да заташка догађаје и покуша да се прикаже као потлачена земља. Она није прихватила предлог Турске да заједничка комисија за историјска питања истражи догађаје из тог периода. Фалсификовање историје, покушаји ’прекрајања историје’ и злоупотреба исте ради вршења политичког притиска неприхватљиви су”, каже амбасадор Елнур Гулијев.
Мислите ли да ће то нарушити односе вашег главног савезника Турске са САД и чланицама НАТО-а и да ли ће утицати на подршку вашој држави?
Ову изјаву сматрамо неприхватљивом и историјском грешком јер озбиљно подрива тек започету сарадњу у региону. Турска је стратешки партнер НАТО-а и важнa је за алијансу, исто као што је НАТО важан за Турску. Зато не верујем да ће због тзв. јерменског питања патити савезнички односи Турске са САД и другим чланицама НАТО-а. Турска је близак пријатељ и савезник Азербејџана, игра веома важну и позитивну улогу у нашем региону у послератном периоду, тако да су руководство и јавност Азербејџана ову изјаву председника САД дочекали са забринутошћу. Ми смо увек уз братску Турску.
Председник Илхам Алијев је прво демантовао јерменског премијера Никола Пашињана поводом његових тврдњи да руске ракете нису биле ефикасне рекавши да ниједан руски „искандер” није пао на тло Азербејџана, а сада су се појавили остаци ове руске унапређене варијанте којом је гађан град Шуша. Шта је ваша процена, како је та ракета стигла у посед Јермена?
Бивши јерменски председник Серж Саргсјан, исти онај чије су руке умрљане крвљу азербејџанских цивила, који је починио геноцид у Хоџалију, критиковао је премијера Пашињана због тога што није користио ракете „искандер” за напад на наше гасоводе. То је ратни злочин. Заменик команданта ПВО Јерменије Мовсесјан признао је да су ракете „искандер” коришћене против нас. Касније смо добили и видео-снимке на којима се види њихова употреба. Председник Азербејџана је у једном од својих говора изјавио да је наредио истрагу, након чега су ракете „искандер” откривене. Зашто раније нису пронађене? Јер је непосредно након рата у граду Шуша нападао снег. Када се снег отопио, остаци су пронађени. Председник Азербејџана Илхам Алијев је такође истакао да је чудно оно што се догодило након открића остатака ракете „искандер”. Он је истакао да је начелник Генералштаба Јерменије рекао да не може да коментарише ово питање. Како би то требало да схватимо? Одговор би требало да буде или „да” или „не”. Наравно, одговор је „да”, иначе би једноставно рекли да нису користили „искандер”.
Колона азербејџанских војних возила улази у област Агдам, у Нагорно Карабаху, 20. 11. 2020. (Фото: Министарство одбране Азербејџана/Ројтерс)
Чланице ЕУ су имале озбиљне примедбе на отварање Музеја ратног плена у Бакуу, који се простире на неколико хектара и садржи заплењено јерменско оружје и оклопна возила. Чему треба да служи тај музеј?
Хистерија поводом отварања Музеја војних трофеја у Бакуу подједнако је неоснована. Музеј трофеја симболизује тријумф међународног права и правде након вишедеценијске политике агресије и етничког чишћења. Овековечење победе у рату за слободу, суверенитет и територијални интегритет је пракса коју широко примењују многе државе, укључујући целу ЕУ. Као и сви други музеји тог типа у свету, овај музеј ће служити као сурови подсетник да расизам, дискриминација и нетолеранција немају шансе за успех. То је место за едукацију садашњих и будућих генерација о опасностима политике агресије и нетолеранције и представља место на ком се трага за истином.
Јерменија тврди да Азербејџан не испуњава споразум о враћању ратних заробљеника и да се културно и историјско благо уништава и по престанку ратних дејстава. Чак је и „Хјуман рајтс воч” (ХРВ) констатовао да се ваше власти не односе према заробљеница у складу с међународним конвенцијама?
Република Азербејџан је у потпуности привржена испуњавању обавеза које су набројане у споразуму од 10. новембра 2020. и предузима све неопходне кораке за потпуно спровођење ових обавеза, вративши све држављане Јерменије који су заробљени током четрдесетчетвородневног Oтаџбинског рата. Желим још једном да поручим међународној јавности да је Јерменија током своје оскудне историје систематски уништавала све азербејџанске архитектонске, културне и историјске споменике који су део наслеђа нашег народа.
Азербејџан одбацује тврдње ХРВ и привржен је поштовању међународних норми, укључујући међународно хуманитарно право и људска права. Са свим јерменским ратним заробљеницима и цивилима који су били у притвору у Азербејџану поступано је у складу с одредбама Женевских конвенција. Нису били подвргнути мучењу, понижавању или окрутном поступању, пружена им је неопходна медицинска помоћ, а током притвора је свако од њих подвргнут лекарском прегледу.
Позивам ХРВ да се фокусира на случајеве окрутног поступања Јерменије према азербејџанским ратним заробљеницима и цивилним притвореницима, као и на хиљаде Азербејџанаца који су нестали без трага услед Првог карабашког рата.
Азербејџански војници (Фото: Алексеј Куденко/Спутњик)
Расправа о размени ратних заробљеника и недостатак расправе о одбијању Јерменије да преда мапу минских поља на нашим ослобођеним територијама, кршећи међународно хуманитарно право, указује на постојање двоструких стандарда. Азербејџан је више пута позивао међународну заједницу да изрази своју забринутост због људских жртава услед јерменских нагазних мина, она треба да захтева од Јерменије да пружи информације о локацији минских поља.
Јермени тврде да се припадници јединице који се сада у Азербејџану третирају као терористи нису могли повући с линије на којој су се налазили јер је споразум (изузевши области из којих су се морали повући) подразумевао останак на тренутним линијама.
Председник Азербејџана Илхам Алијев (Фото Бета-АП)
Јерменија покушава да прикаже ова хапшења у другом контексту. У питању је терористичка диверзантска група коју је Јерменија послала у Азербејџан након потписивања трилатералне изјаве, наиме 26. новембра. Дакле, они су ухапшени у антитерористичкој операцији, стога се ни на који начин не могу сматрати ратним заробљеницима.
Какав је став Азербејџана, на који начин се може решити питање статуса Нагорно-Карабаха?
У вези с питањем статуса Нагорно-Карабаха желео бих да подсетим да је Република Азербејџан окончала вишедеценијску војну окупацију Јерменије над делом међународно признате суверене територије Азербејџана, стога је председник Азербејџана Илхам Алијев послао питање статуса на сметлиште историје. Рат се завршио победом Азербејџана. Карабах је Азербејџан.
Биљана Митриновић
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- Нагорно-Карабах: Алијев обећао Путину да ће заштитити цркве
- Владимир Путин: Статус Карабаха није решен, Русија одржава статус кво
- Степски соко и Тјери Мејсан: Два опречна погледа на рат у Нагорно-Карабаху
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар