Вечерње новости: Одустаје се од доношења закона о заштити ћирилице?

Из владиног Секретаријата за законодавство појаснили да није потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе

Изкижба о Ћирилу и Методију (Фото: Вечерње новости)

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа!

Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а Вечерње новости су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу.

Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе.

Из њиховог образложења, које смо у петак добили, закључује се да се решења којима се штити наше писмо налазе у Предлогу стратегије развоја културе за период од 2020. до 2029. године. Наводе и да би се, према стратегији, ћирилица штитила изменом појединих закона.

Они су, такође, поручили да Министарство културе може да напише нови предлог закона о јавној употреби језика и писама.

У Министарству културе, међутим, влада мук. Министарка Маја Гојковић и њени сарадници нису се оглашавали овим поводом, иако смо питали да ли ће бити написан нови предлог закона и како коментаришу то што је постојећи предлог практично одбачен након што је неколико година чекао на усвајање. Одговоре, међутим, нисмо добили.

Илустрација: Новица Коцић

С друге стране, у Секретаријату за законодавство образложили су свој став:

„Суштински је важно то да се Влада у претходном сазиву везано за питање заштите ћириличког писма определила за други приступ и концепт у односу на онај који је заступљен у Предлогу закона, тако што је 13. фебруара 2020. усвојила Предлог стратегије развоја културе од 2020. до 2029. Очекује се даљи рад на том документу у овом сазиву Владе“, појашњава за наш лист Дарко Радојичић, помоћник директора Републичког секретаријата за законодавство.

Наш саговорник тврди да се не ради о непредузимању мера и одсуству ставова, већ су мере конципиране на нешто другачији начин, и подразумевају пре свега стимулације и подстицаје. Према Радојичићевим речима:

„То је заправо у овој области једини могући приступ, који пре свега полази од потребе подизања свести поводом одређених питања. Насупрот томе, увођење концепта који се заснива на привредним преступима и прекршајима који могу условно речено бити почињени од тако широког круга субјеката заправо је најбољи начин да закон остане мртво слово на папиру.“

А у поменутој стратегији за развој културе у овој деценији, у делу који регулише „неговање српског језика и ћириличког писма и повезивање српског културног простора“ наведено је 12 тачака, од којих се само шест бави заштитом српског језика и ћирилице. У њима је наведено: обавезивање телевизија са националном фреквенцијом на ћириличко писмо приликом титловања садржаја и подстицање дистрибуције ћириличких књижевних дела у јавне библиотеке приликом откупа Министарства културе. Наведена је и обавеза да културне манифестације финансиране јавним средствима имају ћирилички лого, потом стимулисање привредника чији натписи и рекламе су на ћирилици, као и проширење наставних планова и програма садржајима усмереним на неговање националног језика и писма. Последња тачка предвиђа покретање иницијативе да се на факултетима уведе предмет Култура изражавања.

Дизајн: Грамата

Радојичић напомиње да се већина ових мера може спровести без измена закона.

Стручна јавност огорчена

Лингвисти су огорчени најавама да се одустаје од доношења закона о заштити ћирилице. Чланови радне групе која је писала предлог овог прописа оцењују да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања. Они, такође, сматрају да на ове олуке утиче и политика, те да некоме не одговара да се донесе закон којим се штите српски језик и писмо као основе идентитета нашег народа.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости/Искра, 3. 4. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

1 reply

  1. То нам је остало од уједињења са непотребним народима још од 1918,па преко братства и јединства ево и до данас ми се срамотимо нашег писма па ето пишемо туђим писмом да не увредимо оне друге да се покажемо пред полусветом како смо добри,како нисмо примитивни и пишемо тамо неким клинастим писмом јер са Ћирилицом се не може у Европу,замисли само то хоћемо у Европу,а пишемо Ћирилицом не волимо хомосексуалци и још се крстимо са три прста,стварно нема смисла.

    7
    1

Оставите коментар