Број новорегистрованих малигних тумора на Косову и Метохији повећан 2017. године за 82,7 одсто у односу на 2012. годину

Слободан Чикарић (Фото: Између сна и јаве)

У првом делу овог текста који је објављен у децембарском броју часописа „РАК“ (бр. 114, децембар 2019. године) користили смо податке из „Статистичког годишњака Републике Косово 2018“ на српском језику, а табелу 7.5. на албанском језику у којој се обрађује временски период 2012–2017. година.

Из наведене табеле се види да је број ново регистрованих малигних тумора на Космету повећан 2017. године у односу на 2012. годину за 82,7 одсто, а просечно годишње повећање ново регистрованих малигних тумора износило је 13,8 одсто.

Компарације ради, стопа инциденције малигних тумора у Србији у првој деценији 21. века расла је у просеку годишње за 2 одсто, а у САД-у ова стопа у истом временском периоду опадала је за 0,6 одсто годишње.

Графикон: Особе оболеле од малигних тумора на Косову (2012–2017. године)

Осиромашени уранијум (U-238) као канцерогени агенс стигао је у животни миље становника Космета почетком 1999. године. Латентни период, временско растојање између индукције канцерогенезе и клиничке манифестације малигних тумора, креће се за солидне малигне туморе (95 одсто свих тумора) од 10 до 20 година, или у просеку 15 година.

У графикону 1 последња година просечног латентног периода је 2013. година (1999–2013 година). Из наведене табеле и графикона види се да је дошло до наглог скока ново регистрованих малигних тумора на Космету 2014. године – за 101,6 одсто више у односу на 2013. годину.

Када се сабере број ново регистрованих малигних тумора на Космету 2012. и 2013. године (сигма 1) и упореди са збиром ново регистрованих малигних тумора 2014. и 2015. године (сигма 2) онда се добија повећање ново регистрованих малигних тумора за 77,7 одсто.

Табела 7.5. на албанском језику са драматичним показатељима оболевања

Компарацијом сигма 1 и сигма 3 повећање износи 76,4 одсто. Овај нагли пораст броја ново регистрованих малигних тумора на Космету говори у прилог тврдњи да је у животни миље становника Космета стигао канцерогени агенс 1999. године (ваздух, вода, земљиште, прехрамбени производи) с којим су становници Космета (женско-мушка популација, сви узрасти) могли долазити у контакт (дисајни путеви и дигестивни тракт).

Доласком у крвоток радиоактивног материјала (U-238) практично су алфа-зраци које емитује U-238 могли да продру кроз мембрану сваке ћелије (нано димензије) и стигну до сваке субцелуларне структуре (и DNK у којој је смештен генетски код) и тиме се индукује канцерогенеза. За наведени процес потребна је и најмања доза јонизујућег зрачења (стохастички однос између дозе и ефекта).

Закључак

За нагли скок броја ново регистрованих малигних тумора на Космету 2014. године одговоран је „Милосрдни анђео“ који је просуо по Космету и Пчињском округу 15 тона (186 GBq) или по генералу Делићу 500 тона осиромашеног уранијума и плутонијума (Pu-239) у траговима.

Извор: http://ask.rksgov.net/sr/agencija za statistiku-kosova/add-news/statisticki godisnjak-2018

Текст је преузет из часописа Друштва Србије за борбу против рака, бр. 119, март 2021.

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 29. 3. 2021)

Categories: Преносимо

Tags: КиМ, Плутонијум, Слободан Чикарић, малигни тумори, осиромашени уранијум, рак