Драгослав Пакић: Лицем у залеђе

Основна порука хисторијског значења је „гледати унапред (будућност), а радити позади (прошлост)“. На енглеском Face to Face, у бошњачкој верзији: „Лицем у (сопствено) залеђе“!

Извор: Снимак екрана/Инстаграм

Један таблоид, дневно ИНФОРМАТИВНО издање, иако се штампа ноћу па мисле да многе ствари могу да промакну а да их нико у мраку не примети, ових дана је обнародовао писано упутство за правилну употребу веце папира.

Почетни став у примени ове доктрине је да се – приликом операције сложеног удруженог подухвата, поред друштвеног положаја корисника услуга – строго води рачуна о природи самог папира, његовој тврдоћи, боји, укусу и мирису.

Основна порука упутства за употребу је садржана у идејној поруци хисторијског значења, која гласи „гледати унапред (будућност), а радити позади (прошлост)“.

Непридржавање наведених узанси могло би довести до поражавајућих последица које би онемогућиле постизање делотворног основног наравоученија поруке коју је писац хтео да каже на чистом енглеском: Face to Face што би се у бошњачкој верзији могло заменити слободним преводом: „Лицем у (сопствено) залеђе“!

Све ван овога би значило „горак укус, срамоту, блам, шок, неверицу, стид, срам, бруку, понижење, скандал…“

Задржимо се, због озбиљности ситуације, на правилнику за примерено понашање човека у нужди, који би да води, игру, коло на месту кеца, дискусију о злочинима, емисију, интервју… речју, да води у сопствени пораз. При свему томе је необично важно да се посебан акценат стави на очување његовог унутрашњег душевног мира и контроли механике покрета. Иначе би могло доћи до пуцања. Живаца.

Такав приступ овом сложеном проблему помогао би да се приближимо објашњењу ситуације како светска пандемија корона вируса и, следствено томе, активно учешће вакцине, нису успели да зауставе „хисторијску“ накану Србије да збуњујућу ситуацију искористи у циљу стварања „српског света“ као замену за „велику Србију“. Супротно очекивањима напредног сарајевског света, вакцина сумњивог порекла (Русија, Кина, Индија) управо делује на веома сумњив начин стварајући српска антитела која доводе до свега онога што смо горе већ набројали: „горак укус, срамоту, блам, шок, неверицу, стид, срам, бруку, понижење, скандал…“ Овде није грешка што се срам и срамота појављују у дупликату.

Да све није пропало кад пропало све је може се закрпити објашњењем како се десило да се у рату који је Мала Србија повела, организовала и геноцидирала у БиХ, 35.042 српске жртве оклизнуло на банану и ничим изазвано налетело право на Мујину чакију којом је дотични незаинтересован и случајни пролазник (познат аутору) дељкао штап за европску и НАТО шаргарепу певајући популарну севдалинки „Quo vadis, Fato?“ и на набројане жртве с времена на време пуцао само трешњевим коштицама као инструменталном пратњом за наведену севдалинку.

Када се на крају све сабере и све одузме испашће да је правилна употреба веце папира уз редовну вакцинацију и нарочито обавезну ревакцинацију провереним цјепивима сасвим довољна снага да се поцијепају регионалне мафијашке групе као носиоци организованог криминала, за које сав нормални свет срчано навија, и Србија сведе на прихватљиву меру, без Косова и Метохије и тако редом, за шта, такође нормалан и делом српски академски свет, такође срчано навија.

Закључак је да се, захваљујући мудром и способном руководству, добросуседским односима са најближим околишем и правилној употреби веце папира, данас у Србији заиста лакше брише.

Зли додају да се истовремено и из Србије још лакше брише.



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

Оставите коментар