Мондо: Врхунско поврће извозимо, а јефтино увозимо

Због промена навика потрошача, повољних цена и помодарства, све више постајемо економски зависни од увозних намирница, кажу економски стручњаци

Фото: Јелена Стокић/Мондо

Хлеб, кромпир, мед, лук, парадајз су само неки од производа који увозимо из Турске, Румуније и Албаније, док многе од тих намирница истовремено сами извозимо за друге земље.

Због промена навика потрошача, повољних цена и помодарства, све више постајемо економски зависни од увозних намирница, кажу економски стручњаци.

У Србију се увозе намирнице као што су кромпир и помфрит, хлеб из домаћих пекара често је заправо увезен из Румуније, док је увоз меса и меда ове године драстично порастао.

Већину намирница можемо сами да произведемо довољно чак и за извоз. Упркос томе, много хране, воћа и поврћа увозимо у све већим количинама из године у годину.

„Из жеље да што пре приступимо ЕУ, либерализовали смо тржиште и отворили врата за увоз. Због својих комбинација са различитим земљама, храну су почели да увозе продавци и велики трговачки ланци. Раније смо увозили јужно воће и другу храну коју не можемо да произведемо, а сада увозимо све. Због тога се увоз драстично повећао последњих година, док извоз стагнира“, каже економиста Милутин Никчић.

Поводом тога што велики број намирница као што је кромпир најпре извозимо, а након тога исте намирнице из неке друге земље увозимо у Србију, из Удружења потрошача Ефектива кажу да је све ствар односа цене и квалитета.

„Трговци процењују куповну моћ грађана и ‘колико пара, толико музике’. Ако има врхунске трешње које може да извезе у Русију по цени од 300 динара по килограму, он ће то да уради, јер у Србији не може да их прода по тој цени. Мед врхунског квалитета се извози, док се неки са нижим квалитетом и ценом увози. Због тога, докле год будемо куповали лук из Кине, он ће имати своје купце, док ћемо свој извозити“, каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача.

Мирослав Здравковић: Последице аутоколонијалне пропаганде – увоз хлеба

С друге стране, географско порекло често може да завара, јер смо навикли да је одређена роба из појединих земаља увек квалитетна.

„Квалитет воћа и поврћа донекле може да се процени визуелно, али да ли је то квалитетно, знаћете једино ако пробате. Зато се треба водити тиме, а не из које земље је нешто стигло. Како буде расла куповна моћ, тако ће расти и тражња за квалитетнијим производима“, кажу из Удружења.

Ипак, економисти сматрају да јесте нека врста апсурда то што се само за набавку поврћа даје више стотина милиона евра.

„Многима смета што се на рафовима великих маркета често налази искључиво бели лук из Кине, парадајз из Албаније, паприка из Турске и кромпир из Француске. Ствар је у томе што често немате никакав избор између домаћих и увозних производа, већ је роба из увоза све што се нуди“, каже економиста Милутин Никчић.

Оно што је посебно привукло пажњу јавности, јесте да је Србија удвостручила увоз хлеба и пекарских производа.

„У нашу земљу је током претходних година ушло 6.000 тона пецива у вредности од 6,8 милиона евра. Највише се увози из Румуније, Немачке, Бугарске и Хрватске и тај хлеб стиже свуда, од малих пекара до великих ланаца“, каже економиста.

Политика: Србија прошле године увезла 6 хиљада тона хлеба

Иако смо достигли рекорд по извозу меда, истовремено је и увоз меда порастао. У Србију прошле године стигло 548 тона меда из Молдавије, Украјине, Грчке и Новог Зеланда. Пасуљ нам стиже из Киргистана, Пољске и Бугарске.

„Имали смо и кромпир из Египта, Македоније и Албаније. С друге стране, цена кромпира у Србији је пала. Процењује се да је прошле године у Србији произведено  око 100 килограма по глави становника, што је количина која задовољава домаће потребе. Али неконтролисаним увозом угрожава се домаћа производња“, тврде економисти.

Према подацима Привредне коморе Србије, укупан извоз меса и месних прерађевина пре краја прошле године био је вредности 67,5 милиона евра, а увоз око 116 милиона евра.

„Увоз меса је порастао и користи се углавном за прераду. Због околности везаних за пандемију, Србија је извезла вредност од око милион евра, док је истовремено увезла вредност од укупно 44,5 милиона евра, највише меса из Шпаније, Немачке, Холандије“, каже Никчић.

Једно од решења за овакву ситуацију било би да се одреди обавезан проценат домаћих пољопривредних производа на полицама продавница трговинских ланаца, кажу наши саговорници.

Александар Васић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Мондо, 22. 2. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар