Политика: Прети ли Београду „уједињени притисак” Вашингтона и Брисела

Жељено сагласје међу трансатлантским партнерима најлакше је успоставити на плану политике према западном Балкану, истиче Немања Старовић

Немања Старовић, аналитичар (Фото: Центар за друштвену стабилност)

Несугласице Брисела и Вашингтона по питању западног Балкана потиснуте су, у овом тренутку у други план, а јавност у Србији се пита шта ће нам донети њихово поновно „уједињење”. Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак поручио је да је америчко-европско јединство кључни чинилац за успех на Балкану. Први сигнали из Вашингтона не иду у потпуности у прилог Албанцима, који су се узалуд надали да ће нова америчка администрација игнорисати одредбе Вашингтонског споразума.

Амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет изјавио је да је Вашингтонски споразум и даље на снази, све док у будућности не буде било могуће унети неке измене. Коснет, међутим, није прецизирао шта би конкретно могло да се мења. Битније питање за српску и албанску јавност јесте да ли ће евентуалне промене ићи у прилог једној од супротстављених страна.

Аналитичар Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност потврђује за „Политику” да ће нова председничка администрација у Вашингтону вратити САД на курс мултилатерализма. То значи да ће Американци убудуће тежити ближем усаглашавању спољне политике с традиционалним савезницима, пре свега државама Европске уније. „Како су позиције Вашингтона и кључних престоница ЕУ прилично удаљене када су у питању неки комплексни међународни проблеми попут Иранског нуклеарног споразума или изградње гасовода ’Северни ток 2’, сва је прилика да ће се жељено сагласје међу трансатлантским партнерима најлакше успоставити на плану политике према западном Балкану”, оцењује Старовић.

Међутим, додаје, упркос високим очекивањима албанских политичара из Приштине, то сагласје неће бити базирано на потпуном дисконтинуитету с политиком Трампове администрације, управо зато што из престонице САД долазе јасне поруке да Вашингтонски споразум закључен 4. септембра прошле године остаје на снази.

Амерички председник и немачка канцеларка у Берлину (Фото: EPA/Maurizio Gambarini)

Наш саговорник сматра да ће Вашингтон највероватније препустити Берлину водећу улогу у преговарачком процесу Београда и Приштине. То ће, како додаје, представљати посебан изазов за нашу државу, имајући у виду прилично круте ставове немачке дипломатије којима се не оставља простора за политички компромис. Став Немачке је јасан. Они не подржавају размену територије, већ инсистирају на међусобном признању Београда и Приштине. Таква политика се највероватније неће променити ни након одласка немачке канцеларке Ангеле Меркел с власти.

С већим притиском, каже Старовић, могли бисмо се суочити у другој половини године, када се заврше предизборни и постизборни процеси у Приштини и када истекне једногодишњи мораторијум који је прописан Вашингтонским споразумом. „Управо стога је потребно искористити наредних шест месеци како би се додатно ојачале позиције званичног Београда и утврдио имиџ конструктивне стране, спремне за дијалог о свим питањима и у сваком формату, али не и на унапред задати исход који би представљао понижење за наш народ и државу”, наглашава наш саговорник.

Подсећа да од новембарских председничких избора у САД различите интересне групе спроводе активности чији је циљ да утичу на формирање политике нове Бајденове администрације према Балкану. У том би контексту, како додаје, ваљало тумачити и извештај о КиМ Међународне кризне групе, утицајног тинк-тенка традиционално наклоњеног америчкој Демократској партији.

У поменутом документу стоји да постоје три могућности за постизање компромиса, а самим тим и коначног споразума између Београда и Приштине. „Прва могућност за компромис заснива се на ’награђивању’ Србије, која би добила донаторску подршку за развој и чланство у ЕУ, као награду за признање независности Косова. Друга би била та да Србија призна независност Косова у замену за стварање нових аутономних зона за косовске Србе и Албанце у Србији. И трећа опција би била размена територија, као што је предвиђено нацртом споразума из 2018. године”, наведено је у извештају ове организације.

Иако на први поглед не изгледа тако, Старовић напомиње да овај извештај представља „хладан туш за албанске лидере на КиМ”. Такав закључак, додаје наш саговорник, произилази из јасних оцена креатора извештаја да главну препреку за успешно вођење дијалога представља неспремност Приштине да учини било какву концесију према Београду, као и из препорука Европској унији да напусти догматски приступ у којем се априорно одбацује принцип разграничења.

Наш саговорник наглашава да ближе усаглашавање САД и ЕУ у приступу преговорима Београда и Приштине представља велики изазов за спољну политику Републике Србије јер сужава простор за политичке компромисе који су нужни на путу ка одрживом решењу косметског проблема. „У таквим околностима биће веома важно предано радити на очувању мира на самом Косову и Метохији, безбедности српског и другог неалбанског становништва у покрајини, али и на даљем јачању државних капацитета Републике Србије, како би се са што мање последица пребродио тежак период који следи”, напомиње Старовић.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 30. 1. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар