Светозар Поштић: Преоптерећеност информацијама

Технологија нам је донела доступност, брзину и ефикасност, али нам је одузела спокојство и могућност дуготрајног, дубинског задовољства

Светозар Поштић (Извор: Лична архива)

Док сам размишљао о условима који су довели до Велике кризе 2020. године, наишао сам на овај чланак који сам написао пре четири године на свом већ две и по године угашеном блогу, који није објављен ни на једном другом сајту. Он нам можда нуди један од одговора како смо у својим душама и на њиви Господњој направили повољне услове за Велику превару 2020.

Подаци, подаци свуда. Од наших мозгова се очекује да се изборе са свим подацима који се у њих сипају са свих страна – из компјутера, паметних телефона и за њих прикључених апарата који стално пиште, светлуцају и бомбардују нас информацијама.

Ко год користи интернет, свестан је преоптерећености информацијама. Једна мала вест води до пет чињеница, које опет воде до три чланка, што опет води до занимљивог интервјуа који одмах мораш одслушати, а он даље води до 10 страница на интернету.

Лов за подацима који истраживање или пука радозналост захтева је скоро увек узбудљив. Сваки податак води до новог податка. Сваки новооткривени податак је награда сама по себи: дознавање нечег новог и интересантног, и корак ближе шаргарепи.

Али увек постоји још само једна ствар коју треба погледати, регистровати и прерадити.

Било да ваш посао зависи од интернета или не – а све више послова од њега у потпуности зависи – скоро сви људи користе интернет. Сећате ли се кад сте морали да вадите велику енциклопедију да бисте нашли нешто за састав који морате да напишете или да нађете одговор на питање које вас цео дан мучи? Трагање за информацијама сада је свима доступно.

Фото: Пиксабеј

Хоћете да дознате који догађаји су покренули светске ратове или како да пронађете адресу новог зубара? Хоћете да дознате како да испечете омиљени колач или да купите полован аутомобил? Информација се појављује после само једног клика на тастатуру или екран, или, тачније, муњевите потраге на Гуглу. Зависно од информације коју тражите, постоје на десетине, а некад и стотине хиљада података о теми која вас занима.

То је добра страна, али ово огромно обиље информације може и озбиљно оптеретити наше мозгове.

Људски мозак се храни новинама – без обзира да ли су то политичке, спортске вести, или новости о нашим пријатељима и рођацима. Када су новости доступне у практично неограниченим количинама, мозак од превеликог рада успори, или се чак потпуно заустави. Уместо да нас то примора да искључимо компјутер или телефон, стимулисани мозак захтева још новости. То проузрокује повећано лучење хормона стреса кортизола, што води до збуњености, губитка памћења и немира.

Друштвене мреже, парада селфија, шаљивих слика с још шаљивијим коментарима, афоризама и чланака с којима се слажемо или не, вероватно је најинтензивнији испит за наш мали мозак. На Фејсбуку, на пример, дијапазон могућности толико је велики, да је тешко од њега одвојити се. Док читате чланак који вам је ваш омиљени блогер предложио, добијате поруку од друга из Швајцарске на месинџеру, а у исто време угледате и слике са венчања ћерке познатог суграђанина. Нечег се морате одрећи. А можда ипак може све одједном?

Научници кажу да слике са компјутера и малог екрана на наш мозак делују као дрога. „Уфурани“ смо док траје, али потом следи период повлачења којем је својствено нерасположење, а често и депресија.

Фото: Pexels/Pixabay

Какве то последице има на нашу душу? Осим што нас чини нервозним и узнемиреним, губимо стрпљење, ни у шта се више не удубљујемо, не читамо ниједан мало дужи или озбиљнији текст. Најрадије се претварамо у поврће које буљи у покретне слике и тако заборављамо све проблеме.

Сваки човек тражи љубав, и ако не добија поруке и лајкове, уместо пријатеља с друге стране стола, чији сваки покрет говори више од речи, остане да гледа у екран, нечију насмејану децу и познанике на путовању, и осећа се одбаченим, непотребним. Уместо да се тада повуче и замисли над свиме, врли корисник интернета окреће још један круг омиљених сајтова и страница.

Да, технологија нам је донела доступност, брзину и ефикасност, али нам је одузела спокојство и могућност дуготрајног, дубинског задовољства који проузрокује физички напор и непосредан контакт с другом особом.



Categories: Стражњи дућан С. Поштића

Tags: , , , ,

4 replies

  1. Одличан и истинит текст.СРЕЋНА ТИ НОВА ПРАВОСЛАВНА 2021 година брате СВЕТОЗАРЕ.Нека би ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС ВАМА и свим ближњив ВАШИМ подарио мир,радост,здравље и спокојство у душама ВАШИМ.

  2. И за овај проблем постоји једноставан рецепт,
    који се примењује за све врсте задовољстава (храна, пиће, секс, …) :
    треба прекинути кад ти је најслађе.

  3. Хвала пуно, брате Србољубе. И ја теби желим све најбоље у овој години.
    Живко, потпуно сте у праву.

  4. Вртлар

    Вртлар
    Поспрема
    Свој
    Врт

    Трулеж
    Чисти
    Сваки
    Дан

    Коров
    Се суши
    Гладан
    Отпада

    Момчило

Оставите коментар