Драгослав Бокан: Срљамо ли у колективно самоубиство, прерушено у мржњу према председнику или Вучић у Хиландару

Зар не бисмо могли да вест о службеној посети српског председника манастиру Хиландару, за Божић, прихватимо као начелно и несумњиво позитивну и добру, пита се Д. Бокан

Александар Вучић (Фото: Председништво Србије)

Вечерње новости: Вучић за Бадњи дан и Божић у Хиландару

То ће бити прва званична посета једног председника Србије српском манастиру на Светој Гори, у протекле две деценије

Бадњи дан и Божић председник Александар Вучић провешће на Хиландару, сазнају „Новости“. То ће бити прва званична посета једног председника Србије српском манастиру на Светој Гори, у протекле две деценије.

Према нашим информацијама, Вучић ће присуствовати вечери на Бадње вече, а у два ујутру и свечаној служби. Такође, планирано је да буде присутан и на божићној литургији и да се поклони свим светињама чувене хиландарске ризнице, попут Богородице Тројеручице и Богородице Млекопитатељнице.

Предвиђен је и разговор са игуманом царске лавре Методијем који ће га упознати са животом монаха, али и са динамиком радова на обнови светиње која је страдала у великом пожару 2004. године. Ватром је тада захваћено осам грађевинских целина, док су трпезарија Светог краља Милутина из 14. века и параклис Светих арханђела претрпели оштећења. Пожар је захватио половину манастирског комплекса.

Наши извори нам преносе да је председник вољан да наложи још већа улагања у рестаурацију Хиландара, како би се радови што пре привели крају. Такође, сазнали смо и да шеф државе није тражио никакав посебан третман у односу на друге вернике који долазе на Свету Гору.

Иначе, Вучићев претходник Томислав Николић је за свог мандата боравио више пута на Хиландару, али су то биле приватне посете, док је задужбину Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог Војислав Коштуница походио као премијер 2006. године.

(Вечерње новости, 4. 1. 2020)

Драгослав Бокан: Колико је за вас ово важна тема?

Да ли на Хиландар први пут у службену посету (икада) долази ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ?

Или је то само још једна предизборна акција Александра Вучића (по идеји да је све што он ради само маркетинг и део лукаво, вешто промишљене стратегије)?

Како у данашњој Србији ишта поставити као несумњиво позитивно и добро за све нас, као најаву онога о чему је, толико дуго, могло само да се сања (све од 1945. године, па до сада)?

Да ли су, по таквој „логици“, непопуларни и контраверзни потези власти „доказ њихове неспособности“, а они позитивни – „само доказ њихове демагогије“?

Или се, ипак, може и понешто похвалити, а понешто критиковати, без пламене острашћености у безусловном прихватању или одбијању било какве вредности свега што се уради у Немањиној и на Андрићевом венцу?

Може ли Србија да преживи у оваквом раскораку неколико закрвљених колона нашег политичког „грађанског рата“? У међусобној нетрпељивости напредњачке, другосрбијанске, демократске опозиционе и опортунистичке (камелеонски превртљиве) колоне, у вечитом „хладном рату“ по апсолутно свим темама (монументалних споменика, националног питања, економије, короне, југословенства, Косова, односа са Црквом, Хрватском, Русијом…).

Зар не бисмо могли да, рецимо, ову вест о СЛУЖБЕНОЈ ПОСЕТИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ, ЗА БОЖИЋ, СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА, прихватимо као начелно и несумњиво позитивну и добру за читав српски народ и нашу Цркву?

Шта се тиме губи, ако се обрадујемо због овакве посете садашњег, али и сваког будућег председника Србије месту где је рођена и српска државност и Српска Православна Црква?!

Или баш све мора да буде политика, до задњег атома нашег постојања, у исподељеној и међусобно сукобљеној земљи (а непосредно после завршетка радова на Храму Светог Саве и баш уочи откривања величанственог споменика Стефану Немањи, сад на Савиндан)?

Можемо ли првог човека државе гледати као „председника Србије“, а не само као конкретног политичара са његовим именом и презименом? Када смо већ могли, деценијама, да за свог доживотног председника и маршала прихватамо са одушевљењем (све уз аплаузе и певање) диктатора који је пуцао на наше војнике на Церу и Колубари у аустроугарској подофицирској униформи, а после октобра 1944-те наредио да се, преким судовима и стрељањем, проспе море српске крви у усмереном геноциду над нашом духовном, интелектуалном, привредном и патриотском елитом…

Откуд приче о „најгорем стању у српској историји“ сад кад се због таквих изјава не иде на робију, нити долази до оних последица којих се сећамо из прича наших родитеља и дедова?

И да ли се помоћ нашој СПЦ мора стављати под лупу, након толико година (преко пола века и дуже) њеног понижавања и мучеништва од стране отворено безбожничких, антицрквених и антиправославних политичара и државника из Србије (ропски служећих Брозовим ставовима по овом и, уопште, српском питању)?

Драгослав Бокан (Извор: ФБ страница Д. Бокана)

Да ли можете да промислите и разумете коме једино може да одговара овакво стање ствари у нашој земљи? И да ли је жеља за нашим националним јединством У ОВОМ ТРЕНУТКУ И У ОВАКВОМ НАРОДУ КАКАВ ЈЕСТЕ, сада и овде, нешто погрешно и лоше по Србију?

И како онда ишта очекивати од своје државе ако на њене позитивне примере по ма ком питању (националном, црквеном, војном…) гледамо циничним погледом и на отворено аутодеструктиван начин (логиком „што горе, то боље“, са опасном идејом да се треба удруживати са било којим непријатељима наше државе – али и нашег народа, само да се „коначно склони ова власт“)?!

Срљамо ли у колективно самоубиство, прерушено у мржњу према актуелном председнику Србије и вечно тражење „преко хлеба погаче“?

И да ли су сви који не мисле тако – „ботови“, а они који овако мисле – све од реда „борци за слободу“?

Или, можда, ствари ипак стоје сасвим супротно (са бриселским, загребачким, вашингтонским, берлинским, приштинским… „сендвичарима“ и „стипендистима“)?!

(Фејсбук страница Драгослава Бокана)

Наслов и опрема: Стање ствари



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

15 replies

  1. Да Те питам, препаметни г. Бокане: шта ће ординарни безбожник и егоманијак који једино што зна је да народу закива ексере у мозак, у Хиландару и то на Бадње вече? Па они ће морати да освештавају манистар кад овај Јуда оде. Какав то председник? Чији? Наш? Твој, можда. Наш – само на папиру. Власти се морамо повиновати, али ме још увек нико не може натерати да је волим и поштујем (а ради се на томе, знам, видим да си и ти незадовољан што се то слабо прима). У души не марим за њега као за смрдљив сир. И сматрам да ће та сподоба оскрнавити то свето место својим присуством.

    51
    15
  2. Добро је да је бар неко у Србији одлучио да брани нашег председника. Њега, јадног, сви нападају, Мароканци, Африканци, сви странци, па и они у његовој странци. Неки хоће да га убију, неки га, још горе и црње, чак и прислушкују. А он ћути и трпи. И нико реч да каже, да подржи, да одбрани, да се солидарише, да емпатише. Нико до Драгослав Бокан! Како то гордо звучи. Требало би да такав човек буде програмски уредник националног центра културе, информисања, традиције, историје, географије и веронауке. И опет нико у Србији да измисли тако нешто и да постави правог човека на право место. Мораће председник лично, нема ко други.

    45
    9
  3. Какав **** опсенарски је заправо овај бокан. Чим је њему лично боље од када се слизао са режимом. одмах свимна треба да буде боље. Одвратан је постао или је увек и био такав ***. Пре само пар година му је прича била посве другачија. ***** удбашки, хоће сву воду да замути да би својој трбушини и сујети угодио.

    36
    11
  4. Иницијали

    21
    5
  5. Бокане грдни, не тврдим да си удбаш, али шта ти је требала оваква глупост? Па зар функција чини човека? По теби, пријатељу (сад већ бивши), ми треба да поштујемо Вучића само због тога што формало има функцију, упркос томе што је тај потпуно обесмислио све оно због чега, по теби, треба да га поштујемо. И како ти паде на памет да се то дешава уочи отварања споменика Светом Сави, а не у очи избора патријарха? Свака прича о давању је фолирантска. Па није та битанга продала палату у Јајинцима и дала за Хиландар, него је заграбила туђе паре, којима располаже као својим, и инвестира у лојалност цркве. Он је тамо отишао да купује. Наша нада треба да буде да му нико неће продати то што би да купи, а не да величамо то што је први пут…
    Бокане, збогом. Збогом пали човече.

    48
    10
  6. Читао сам неколико његових текстова и мислио, види овај човек је у праву и лепо осликава нашу стварност. Неки ми говораше за њега ко је у ствари али нисам веровао. Па немогуће, човек исто размишља као ја – патриотски. Хвала му на овом тексту, сада и ја знам ко је и шта је. Очигледно сам га до сада површно читао и пар пута слушао.

    30
    9
  7. Чини се да коментатори Суводолац, bane, Немања, Ћале, Кичма и Зоран више мрзе АВ-а него што воле Србију.

    12
    32
  8. @Марк Еугеникос
    Слажем се са Вама. Неко ко на Божић излије овакву мржњу, злобу примитивизам и узме себи за право да процењује другога… Заиста запањујуће.
    Надам се да има много више оних који воле Србију и да ће љубав победити мржњу.

    9
    21
  9. Примећујем да се већини читалаца не свиђа мој коментар, отприлике 7:1 против.
    Значи по схватању оних којима се тај коментар не свиђа, и којима се Боканов чланак не свиђа, следеће две реченице су једнаке, да не кажем еквивалентне:

    Добро је да председник Србије ПО ФУНКЦИЈИ оде званично у Хиландар
    Ја волим Александра Вучића

    Ако је то заиста ниво размишљања већине (а надам се да није већина свих читалаца, већ само већина оних који су кликнули на лајк/дислајк), онда није ни чудо што Србији не иде боље. Не може да иде боље кад од дрвећа не видите шуму.

    13
    20
  10. А шта, нѣког је страшно огорчила посѣта напрѣдњачког прѣдсѣдника Хиландару, па се Бокан оволико узбуђава? Ја о тој посѣти сазнах из овог његовог чланка. Будали нѣ могу ништа, па избѣгавам колико могу да пратим његова измотавања. И зашто би посѣта једног доказаног секташа, клеветника и шефа највеће криминалне дружине у земљи главном центру српске духовности заслуживала оволико усхићење? Наравно да има више разлога за забринутост!
    Фино се Бокан својом тирадом уметнуо у наметнуту причу: сви који се гаде узурпатора су или „ђиласовци“, или тако нѣка опозиција. А већина народа, практично изопштена из друштва, заправо нѣ зна ко јој је из те понуде одвратнији. Но, за нашег интелектуалца постоје само ова два табора. С трпѣћом и ојађеном већином нѣ рачуна нико. Отписани подљуди – која вајда од њих?
    У једном је Бокан у праву: српски нѣпријатељи имају чему да се радују. Али нѣ ономе због чега он кука.

    11
    5
  11. Свака власт и сваки председник морају да се ЉУЉАЈУ и да животно зависе од наклоности Вашингтона. Према томе – нема предаха ни за секунду: док су те устоличили – ти исти почињу да ти копају јаму.

    9
    2
  12. @Гремлин
    Ако се српски непријатељи радују нечему, али не ономе због чега Бокан кука, што нам Ви не објасните? Ако то (разлози за непријатељско радовање) нису екстремна политизација свега у српском друштву, неспремност да се спозна и призна да већина ствари у животу нису поједностављено црно-беле, и да чак и АВ (о ужаса!) може да уради понешто корисно, што је суштина онога о чему говори Бокан, шта онда?
    АВ-а не браним, напротив; једноставно немам идеолошку позицију и покушавам да сваки појединачни поступак оценим са једног становишта: да ли је то дугорочно корисно за Србију или не? А да ли мишеве лови бела мачка или црна мачка, то ми је апсолутно небитно.

    5
    14
  13. Пише тако наш драги Драгослав, из, онако, удобно квази-непристрасне позиције, о Великом Шибицару, пардон Великом Ходочаснику и опозицији, па каже на једном месту: „Шта се тиме губи, ако се обрадујемо због овакве посете садашњег, али и сваког будућег председника Србије месту где је рођена и српска државност и Српска Православна Црква?!“ 
    (https://stanjestvari.com/2021/01/06/bokan-vucic-u-hilandaru/) Пазите, шта се губи ако се обрадујемо? Па зар је одушевљење ствар рационалног избора? Како да натерам себе, којим то силама, да се одушевим зато што је Велики Шибицар посетио Свети Хиландар, и то, пазите сад, у току лобирања за избор патријарха уочи завршнице формалне предаје Косова и Метохије непријатељу који га је окупирао? Хајде душо моја, одушеви се због тога! Душо, теби говорим, зашто спаваш, јаднице, обрадуј се! Зашто, о зашто нећеш душо, да се радујеш томе? Погледај, пази добро, он са игуманом улази у храм и, обратите пажњу, ту је сконцентрисана суштина читаве ове наше велике трагедије, игуман излази их храма и Великог Шибицара оставља да се сам помоли пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице, што је, како извештавају несумњиво објективни медији, веома редак случај и означава велико указано поштовање према госту! (https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4213397/vucic-hilandar-pocasti.html) Кажи, кажи зашто се, душо моја, не обрадујеш што се скоро никада није дешавало да игуман неког остави самог да се моли пред иконом Тројеручице, а то је, ето, учинио, у случају Великог Шибицара? Зар не би требало да си пресрећна? Зар ту није неопходна нечија трећа рука пошто нам ове две очигледно нису довољне за спасење? Реци, дакле, душо, где је нестало твоје одушевљење? Или, можда би се и негде и назрео неки наговештај радости радости да си, о душо моја, чула да се председник можда исповедио и причестио на Бадње вече, да си чула да је и то први пут у историји, да си чула, несрећнице једна, да се председник искрено заплакао и можда покушао, опет искрено да сакрије сузе, а онда, одмах по повратку у Београд, децидно изјавио да Србија никада неће дозволити самопроглашено Косово у УН и да инсистира на питањима избеглица, имовине и да позива Русију да учествује у дијалогу, да, штавише, нема наставка дијалога без укључивања Русије и без оквира резолуције 1244 и да на тој позицији заиста и остане до краја мандата… Зар, ти је, душо моја, потребно да машташ да би се одушевила? Не, заборави на маштања и погледај, хипнотисана моја, у тај прекрасни зрачећи екран, допусти да те Драги Боки помилује по ушима и одушеви се већ једном, бедна, несрећна, умрла душо моја, зато што је Велики Шиби посетио тако велику светињу уочи избора патријарха! И престани да плачеш, да ридаш, да вапиш на небо са Светим Јустином: О Господе, васкрсни Србијицу нашу!

    20
    5
  14. Ми од готовине често правимо вересију. Превише них који све знају а ништа не раде. И док је тако црно нам се пише. Мада, истини за вољу, ситуација је много боља него што се представља.

Оставите коментар