Светска економија је имала највећи пад од Другог светског рата. Хоће ли он бити 3 или 4 процената сазнаћемо када се саберу подаци за све економије

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Крај године је време да се сагледа шта се у њој догодило и да се размишља о томе шта се у наредној години може догодити.

Након Другог светског рата 2020. је по много чему била најнеобичнија година. Овде ћу изнети неке од показатеља на основу прикупљања аналитичког материјала, и они не морају да буду и рангирани по тежини и значају.

1. Светска економија је имала највећи пад од Другог светског рата. Хоће ли он бити 3 или 4 процената сазнаћемо када се саберу подаци за све економије и ММФ ће, највероватније, изаћи са првом проценом у јануару, а биће касније корекција док се дође до прецизне цифре, у децимале..
2. Пад економских активности под утицајем мера закључавања које су спровеле државе, као и државна помоћ економијама, довели су до великог скока јавног дуга у односу на БДП у већини земаља, али и раста приватних дугова, појединаца и предузећа.
3. Пад запослености и повећана несигурност за радна места прво су погодили „слободњаке“, запослене уговорима на одређено и мала приватна предузећа. Запослени за стално имали су пад броја радних сати. У 2021. ће бити повећана несигурност радних места јер ће међународне финансијске институције и пословне банке инсистирати да се врате „звучне“ економске политике како би осигурале своје кредитне пласмане.
4. Кина је додатно увећала удео у светској економији, као и у светској кризи из 2009. и повећала је своју релативну величину у односу на САД и ЕУ.
5. При паду активности саобраћаја и туризма раст су имали фармацеутска индустрија, електронско пословање, продаје преко интернета и прехрамбени производи, алкохол и дуван.
6. Међународне миграције, легалне и нелегалне, су смањене значајно у односу на 2019. јер је од пролећа било готово онемогућено кретање ка жељеним земљама. А и оне су биле закључане и под економским ударима неизвесности.

Пролазница са маском испред катедрале Нотр Дам, 26. 9. 2020. (Фото: Луис Џоли/АП Фото)

Ове глобалне промене утицале су на скупове појединаца који у збиру чине човечанство и неке од промена које су се догодиле биле су:

1. Значајан прелазак на интернет куповине у односу на одлазак у продавнице.
2. Смањене су физичке активности услед апела и наређења „остани код куће“, дома и како већ.
3. Са мање физичких активности смањене су и куповине одеће и обуће, као и горива за аутомобиле.
4. Направљене су социјалне дистанце које раније нису постојале: мање руковања и грљења.
5. Деца су провела годину у „онлајн настави“ и залепила су се за екране рачунара много више у односу на раније играње игрица.
6. Мала деца збуњено одрастају са маскама на лицу и на неки сасвим нови начин посматрају људе ван куће и родитеље у новим страховима и са промењеним понашањем.
7. Већина становника (посебно стари) понашала се дисциплиновано, у складу са наређењима и мерама које су доношене, и повећана је свест о општем надзору који се лако постиже и примењује.
8. Имућнији део човечанства је спречен у летовањима која је сматрао као обавезну годишњу активност у време летњих месеци и годишњих одмора.
9. Повећан је број умрлих, у односу на опште тенденције међу старим и млађим нацијама, а то је већини становника повећало свест о смртности и пролазности.
10. Повећана свест о смртности утицала је и на јачање свести о здравој храни, води и ваздуху, исхрани која брани имунитет од болести и зараза.
11. Продужено седење у кућама одразило се на промене у читању, мање дезинформација из штампаних медија а више са интернета.
12. Породице су имале могућност да више времена проведу заједно, а да то нису викенди и годишњи одмори.
13. Седење код куће је утицало, или ће утицати, на повећање броја развода.
14. Смањена је полигамија, брачне преваре али и могућност да се млади репродуктивно друже, те је и број деце смањен, или ће бити смањен у 2021.

Затворене радње у Риму (Фото: Филипо Монтефорте/АФП)

Ово је само неколико основних запажања и наставићу да дописујем како се сетим досадашњих информација и нове буду пронађене.

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 20. 12. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Ковид-19, Мирослав Здравковић, вирус корона, миграције, пандемија, светска економија, јавни дуг