Маја Т. Искјердо: Прича о владарима и робовима

Биће да су моје мудре Ашанинке, моје Амазонско племе, у праву: Историја човечанства је увек била прича владара и робова

Маја Т. Искјердо (Фото: Лична архива)

Ових дана на улицама Перуа можемо видети нешто што на први поглед личи на прави народни, спонтани протест. На делу је гнев заиста измученог становништва, међу којим има и оних који не знају тачно зашто су изашли на улице. Први пут у земљи у којој владају расизам и дискриминација, судећи само према фенотипу, боји коже, и економском статусу, можемо видети заједно људе свих раса и професија, с великим распоном кад је реч о количини новаца који имају или немају у свом џепу. Сви они храбро протестују и трпе метке испаљене по њима трудећи се, или верујући да се труде, да су на путу остваривања својих уставних права, кроз протест против најкорумпиранијег председника Перуа, кога је заменио ништа мање корумпирани Мануел Мерино.

Бивши председник Вискара успео је да у име ковида уништи економију Перуа, да затвори милионе људи у кућни притвор у трајању од осам месеци, изазове путем својих медијских кућа најмасовнију панику, која је довела до највеће појаве психичких обољења у историји ове земље. Уз то, махом док је становништво било у притвору, успео је да прода део амазонске земље страним индустријама, не обазирући се притом на еколошке последице. Међу овим природним добрима су и налазишта литијума, односно данашњег еквивалента нафте (те нису морали да га уклоне као Ева Моралеса, који литијум изричито није дао, јер је Вискара, за разлику од њега, без икаквог без устручавања поделио страним корпорацијама све што је могао).

Председник прелазне владе Мерино није, дакле, знатно мање корумпирана особа, о чему сведочи и његова политичка прошлост, али је након оставке тринаест министара у току актуелних демонстрација, и он абдицирао. Међутим, у окружењу овако великих турбуленција које су донеле смрт, повреде и још већи бес, многи Перуанци се сигурно питају шта ће се даље догађати. Следећи корак је да Конгрес прихвати Меринову оставку, што се највероватније неће десити и тако ће Перу након Мурте добити Курту. Уколико не поставе трећег човека, као на пример, Франсиска Сагастија, идеалног да угуши народни бес.

Има више од педесет несталих демонстраната и неколико убијених, међу којима је и један дечко упуцан у главу и врат са ни мање ни више него једанаест метака. Нико још не зна ко је наредио пуцање из ватреног оружја на сопствени народ. Ко је умешан у целу ову причу? Да ли је то Вискара, Мерино или, пак, нека страна корпорација? Можда би тачније питање гласило: Који владар света стоји иза оваквог крвавог сценарија?

Ипак, с једне стране, многе наде и жеље огледају се у отпору народа против противуставног државног удара, чиме би се евентуално могла отворити најбоља историјска прилика за парадигматски прелазак са коруптивног система покренутог још у 16. веку на формирање освешћеног Перуа, који би показао да је другачији, бољи свет могућ. То је оно чему се многи надају, колико год у данашње време звучало утопијски. Но, никад се не зна. С друге стране, овако, наизглед, спонтани протести у којима постоје разне фракције подлежу могућности лакше манипулације и преузимања вођства од оних поприлично сумњиве провенијенције. У једном моменту усред манифестација у Лими, улетео је аутомобил из којег се чула обавест: „Сорос је стигао!”

Биће да су моје мудре Ашанинке, моје Амазонско племе, у праву: Историја човечанства је увек била прича владара и робова.

У једном периоду смо живели у обмани да смо досегли праву друштвену слободу, али биће да је слобода у ствари стање нашег ума. Управо нам је ова 2020. година показала да постоје ти неки невидљиви владари света, да не постоје теорије завере којима смо се сви смејали, већ постоје само завере и, коначно, да је место на којем живимо пука илузија у којој наша спољна судбина зависи од моћника и њихових медијских кућа.

Председница Удружења српско-перуанског пријатељства

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 12. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар