Данас: Проглашење смрти

Тако смо имали по две објаве смрти за два црквена великодостојника, митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја

Фото: ЕПА-ЕФЕ/Марко Ђоковић

Сваки лекар који мора да ради а не да се рекламира по телевизијама рећи ће вам да, како год сте лечили човека, остаће забележено да сте га лечили само онако како је у документацији.

Документ је једини признати доказ стварности.

Посао лекара је и да прогласи смрт и да у документацију унесе њено тачно време.

Међутим, попут многих и ово правило све мање важи, а посао лекара, углавном тежак и недовољно занимљив, „преузимају“ велики медији у настојању да продају што више „своје“ стварности.

Тако смо имали по две објаве смрти за два црквена великодостојника, митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја.

Прву када портали блиски власти дају незваничну вест о смрти, затим је или бришу или се понашају као да ништа нису објавили настављајући са вестима о „тешком здравственом стању“ оних које су управо упокојили.

И потом ни 12 сати касније да крећу са званичним објавама смрти и са нашироко жаљењима и јавним сузама.

Има оних који ће вам рећи да је то због наводне традиције да православни праведници треба душу да испусте кад изађе сунце на истоку.

Да је тај проток времена од стварне смрти до званичног проглашења и објаве потребан да би се припремиле неопходне црквене церемоније.

Међутим, друга једна традиција је код нас у питању, а то је континуитет лицемерја једне неморалне и покварене полудиктатуре, која настоји да се прикаже часним и поштеним поретком.

У тој полудиктатури не може ни да се умре како и кад Бог заповеда и лекар потпише, него онда када одлучи група људи на власти.

Не може ни да се буде испраћен, а да у данима жаљења и сахране не буде грађен примитивни маркетинг на дневнополитичком нивоу, уз бесрамну помоћ режимских гласила, која са пуном свешћу изврћу све што јесу традиционални ритуали нашег друштва, правећи од тога хаотичну фарсу.

Нема то везе са поштовањем патријарха и његове човечности, овде се ради о политичкој употреби смрти, али не било каквој, него потпуно бескрупулозној да је доведена до апсурда.

Из Иринејеве смрти се „извлачи“ све што се може, од напетости пред самртни час, да ли је Његова светост „интубирана“, надзиру ли то руски лекари па до последњих речи и опраштања са председником Вучићем.

Црквена моћ патријарха и симболично се, у причи режимских медија, преноси на шефа државе.

Патријарх Иринеј, слава му, тако нешто није заслужио, као ни било који човек у Србији.

Није заслужио ни демонстрант Ранко Панић, чију трагичну смрт изазвану пребијањем на демонстрацијама владајућа пропаганда бесомучно злоупотребљава исказујући за мртвог Панића толику количину лажне бриге чији милионити део није постојао за његовог живота.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 21. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Из овог редакцијског коментара ДАНАСа, понављам реченицу :
    “Из Иринејеве смрти се „извлачи“ све што се може, од напетости пред самртни час, да ли је Његова светост „интубирана“, надзиру ли то руски лекари па до последњих речи и опраштања са председником Вучићем”

    Председник Вучић се од патријарха Иринеја опростио ЧИТАЊЕМ једног 13 минута дугог текста. Читање је завршено патетичним крајем из кога смо сазнали да је патријарх пре смрти три пута телефонирао председнику, да се патријарх до краја бринуо за српство и да је ту бригу пред смрт, последњим речима, ПОВЕРИО председнику, рекавши :

    “. . . не брини, са мном ће бити све у реду него види да око Српске, око Косова, ми урадимо све што можемо”.

    Ево ТВ преноса опраштања од патријарха :

    https://www.alo.rs/vesti/politika/vucic-govor-sahrana-patrijarh-irinej/358884/vest

    2
    5
  2. Ево и чланка Бошка Јакшића о нашем неозбиљном и лежерном односу према корони,
    у ПОЛИТИЦИ :

    http://www.politika.rs/scc/clanak/467637/Pogledi/Kovid-u-crkvi-kovid-iz-crkve

    1
    5
  3. … са све коментарима.
    Недостаје само посвета за @Деда Ђолета.
    https://stanjestvari.com/2020/12/02/bosko-jaksic-kovid-u-crkvi-kovid-iz-crkve/

Оставите коментар