Реџеп Сељими: Нисам крив, борбу сам започео са Јашаријем, а завршио са Кларком и НАТО

Борбу за ослобођење Косова започео сам са Агоном Јашаријем и завршио је са генералом Кларком и НАТО-ом, рекао један од чланова Главног штаба терористичке паравојске ОВК

Реџеп Сељими (Фото: Политика)

Један од чланова Главног штаба терористичке паравојске ОВК Реџеп Сељими негирао је данас кривицу за оптужбе Специјализованог тужиоца Косова, истичући да се он борио за „ослобођење Косова од окупатора – Србије” .

„Борбу за ослобођење Косова започео сам са Агоном Јашаријем и завршио је са генералом Кларком и НАТО-ом”, навео је поред осталог Сељими на првом приступању пред судију за претходни поступак Специјализованих већа Косова у Хагу.

Он је додао да ће у овом поступку доказати са борио са ОВК за слободу и да је та борба „била чиста и правична”.

„ОВК и ја, немамо веза за удруженим злочиначким подухватом који се помиње у оптужници. Борио сам се против Србије као окупатора, која је мом народу нанела само зло и геноцид”, рекао је оптужени.

Изјашњавајући се о кривици, рекао је да се „не осећа кривим по једној од тачака оптужнице, за коју је рекао да је нетачна и неправедна према њему и борби његовог народа.

Сељими је ову прилику искористио да и да каже да је као посланик косовске скупштине својевремено био против оснивања ових Специјализованог тужилаштва и већа Косова, (која му сада суде, а чине их међународне судије и тужиоци, али се суди на основу устава и закона Косова), јер је желео да се правда врши у институцијама Косова.

Припадници ОВК у реону Дренице, март 1999. (Фото: Дојче веле)

Дао је и своје тумачење мишљења Међународног суда правде у вези са независношћу Косова, тврдећи да је тај суд одлучио у прилог Косову.

„Међутим, само неколико месеци пре одлуке МСП српске власти су одлучиле и издале документ против независности Косова. Ми сматрамо да није требало да се оснује суд на основу онога што је Србија одлучила”, навео је Сељими.

Оптужница га заједно с Хашимом Тачијем, Каријем Весељијем и Јакупом Краснићијем терети у десет тачака по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човечности.

Сељими је ухапшен у четвртак, 5. новембра, након чега је заједно са Тачијем и Весељијем из Приштине пребачен у Хаг и смештен у притвор.

Он ће, као и друга тројица до даљег бити у притвору и нема право да се брани сам.

Тачи, Краснићи и Весељи јуче и у понедељак су се изјаснили да нису криви за оптужбе за које их терети Специјализовани тужилац Косова.

Танјуг: Тачи лично и командно одговара за 543 жртве ОВК

Пред Специјализованим већима у Хагу, познатим и као суд за злочине ОВК, Сељими ће као и остали одговарати и по командној и по индивидуалној кривичној одговорности за злочине које је ОВК починила на Косову и Метохији и северу Албаније у периоду, који је обухваћен оптужницом, од марта 1998. до септембра 1999. године, јавља Танјуг.

Оптужбама, заједно са осталима се, поред других оптужби, терети за 98 убистава, за 18 познатих жртава присилног нестанка и више од 416 незаконитих притварања, која су извршена било по његовом наређењу, било уз његову помоћ, подршку или са његовим знањем.

Сељимија је на почетку рочишта усликао судски фотограф на оптуженичкој клупи.

Рочишту су присуствовали помоћници Специјализованог тужиоца Косова Џека Смита, као и Сељимијев помоћни бранилац Роберт Карелс, који је објаснио да главни бранилац Дејвид Јанг није био у ситуацији да дође услед мера за спречавање ширења вируса ковид 19 уведених у Великој Британији.

Судија Николас Гију подучио је, поред осталог, Сељимија и остале учеснике у поступку да не смеју да откривају податке који су заштићени и тајни.

Сељими се заједно са Весељијем, Тачијем и Краснићијем оптужницом терети за удружени злочиначки подухват насилног преузимања контроле над Косовом, у којем су учествовали и други припадници ОВК и политички заговорници самосталности Косова, у односу на Србију.

Тачи је био политички комесар и командант, Весељи шеф обавештајне службе, Сељими главни оперативац, а Краснићи заменик команданта и портпарол.

Тужилац сматра да су припадници удруженог злочиначког подухвата имали за циљ стицање и вршења контроле над целим Косовом за шта су лично или преко подређених користили незаконито застрашивање, малтретирање, вршење насиља и уклањање оних за које се сматрали да су им противници.

Хашим Тачи у ОВК данима (Фото: AP Photo/Амел Емрић)

Ти противници, односно њихове жртве, према оптужници су редом набројане као: особе за које су сматрали да су сарађивале или су се удруживале са снагама Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), званичницима или државним институцијама, затим оне они који се на други начин нису подржавали циљеве или средства ОВК, као и особе српске, ромске и друге националности.

Ради остваривања циља удруженог злочиначког подухвата Тачи и остали оптужени су за кривична дела описана у оптужници, а која обухватају прогон, затварање, илегално или самовољно хапшење и притварање, друга нехумана дела, окрутно поступање, мучење, убиства и присилни нестанак особа.

Међу осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, који нису обухваћени овом оптужницом, били су Азем Сиља, Лахи Брахимај, Фатмир Љимај, Силејман Сељими, Рустем Мустафа, Схукри Буља, Латиф Гаши и Сабит Геци, као и одређени други припадници ОВК и политичке вође.

Тачи, Весељи, Саљими и Краснићи су оптужени и за злочине које су починили њихови потчињени и који су детаљно описани у оптужници, јер су, како тврди тужилаштво, знали да су се злочини догодили или да ће бити почињени и нису ништа учинили да их спрече, нити да кривце казне.

У оптужници се детаљно описује десетине догађаја из 1998. и 1999. године у којима су људи отимани на улицама, у својим кућама и одвођени у импровизоване логоре широм Косова и Метохије, где су тешко злостављани, испитивани, понижавани и приморавани да признају сарадњу са српским властима и шпијунажу.

У редигованој оптужници, која је доступна јавности на енглеском језику нису наведена имена жртава, ни живих ни убијених или несталих, али су описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу.

На КиМ су поменути логори у Ђаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.

Дат је такође табеларни приказ логора и периода у којима су се злочини догађали, без имена, али уз навођење оквирног броја жртава.

Сељимијева лична одговорност описана је у 10 тачака оптужнице које га терете за кривична дела ратних злочина и злочина против човечности.

То су: 1. прогон по политичкој и/или етничкој основи, 2. стављање у затвор, 3. незаконито или својевољно хапшење и притварање, 4. остала нехумана дела, 5. сурово поступање, 6. мучење, 7. мучење, 8. убиство, 9. убиство, 10. присилно нестајање особа.

У оптужници нису поменути такозвана „Жута кућа” и трговина органима на северу Албаније, а које су иницирале оснивање Специјализованог тужилаштва и Већа Косова, након што су описани у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 11. 11. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар