EWB: Да ли је критика из ЕУ довела до нестанка про-кинеског наратива у Србији?

Није у потпуности јасно који део опреме из Кине је хуманитарна помоћ, а који део је Србија платила из свог буџета

Састанак Александра Вучића и Ане Брнабић са лекарима из Кине који помажу Србији у борби против вируса корона, Београд, 23. марта 2020. (Фото: Танјуг/ Драган Кујунџић)

БЕОГРАД – У прошлонедељном извештају о напретку Европска комисија констатовала је да је Србија наставила да посматра европске интеграције својим стратешким циљем, али да су по избијању пандемије високи званичници давали изјаве које нису биле у складу са овом стратешком опредељеношћу.

Међутим, у јавности је последњих месеци упадљиво одсуство наратива о кинеској помоћи на коју се извештај осврће, врло могуће управо због одјека које су ове изјаве имале у Бриселу и на које експлицитно указује извештај Европске комисије.

„Сарадња са Кином повећала се током кризе корона вируса, коју је обележила прокинеска и евроскептична реторика високо рангираних државних званичника“, навели су из Европске комисије.

Сарадња са Кином, која се спомиње и у извештају, била је двосмерна. Са једне стране, величање пријатељства са Кином од стране српских званичника дошло је до изражаја током пандемије, а са друге стране, Кина се у Србији ангажовала слањем помоћи и стручних кадрова.

Подсећамо, 21. марта Кина је послала прву већу помоћ у Србију, а на београдском аеродрому “Никола Тесла” дочекао је лично председник Србије. Поред помоћи у виду медицинске опреме, у Србију је тада стигао и тим кинеских лекара.

Убрзо након тога у Београду појавили су се билборди, на којима су се поруком “Хвала брате Си”, медији блиски власти, захвалили Кини на помоћи. Такође, данима су се са рекламних дигиталних екрана, на раскрсницама и трговина престонице, вијориле кинеске заставе, у знак захвалности. Кинески стручњаци у Србији су се задржали два и по месеца.

Европски званичници одговорили су тада на занемаривање помоћи Запада и величање помоћи Кине.

“Ако погледате шта се дешава на улицама Београда, видећете лепе билборде са сликама са председником Сијем из Кине, у којима се каже ‘Хвала брате Си, помогао си нам’. То је чудно јер нисам видео ниједан билборд на ком се Србија захваљује Европској унији”, изјавио је тада Високи представник за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ.

Председник Србије Александар Вучић у интервјуу за РТС 7. априла рекао је да је суштина говорити истину, а истина је да је Србији највише помогла Кина.

“Дакле, ко нам је помогао највише до сада? Највише нам је помогла Кина. То људи треба да знају. Ја ћу то у бројкама да вам дам, ако је нечији проблем то што сам ја говорио истину”, рекао је председник Србије уз опаску да је и у авиону чији је лет финансирала ЕУ, стигла роба из Кине а не из Европске уније.

Фото: Слободна Европа/Весна Анђић

Из текста Декларације која је усвојена на виртуалном Загребачком самиту, видљиво је да у ЕУ влада осећај да се помоћ Кине и Русије више цени у Србији и да јој се придаје већи значај.

„Чињеница да ова подршка Европске унија и сарадња иду знатно изнад онога што је било који други партнер пружио региону заслужује јавно признање“, пише у Декларацији.

Након што је Србија отворено добила критике од Европске уније на рачун свог понашања и реторике према ЕУ, у Београду су осванули билборди “Хвала Европо”, након чега престаје наратив о Кини као земљи која је највише помогла Србији.

Нова методологија проширења ЕУ говори да ће се убудуће јасно пратити реторика коју земље кандидати имају према Европској унији.

Колико је Кина помогла Србији?

Ипак и према званичним подацима из марта, највише помоћи стигло је из Европске уније.

Европска унија одобрила је Србији 20. марта 7,5 милиона евра бесповратних средстава за борбу против корона вируса. Из тих средстава финансирано је и десет летова теретних авиона са медицинским уређајима и опремом за Србију. Неколико дана касније, 25. марта, ЕУ објавила је и пакет помоћи вредан 93 милиона евра.

Да ли кинеска помоћ износи више од ове суме – то је сасвим могуће, али тренутно се не може израчунати. Пре свега, ни у једном саопштењу о доласку опреме из ове земље није поменута ни њена прецизна вредност ни количина – говорило се, на пример, о доласку “маски, респиратора, опреме и лекова”, на чему се информација завршавала.

Такође, није у потпуности јасно који део опреме из Кине је хуманитарна помоћ, а који део је Србија платила из свог буџета – у саопштењима Владе Србије наводи се укупно око 8 милиона маски из Кине, што је десет пута већи износ од броја који је купљен новцем ЕУ. Међутим, за 1,2 милиона маски из Кине зна се да их је Србија купила, док се за остатак ово не прецизира.

Додатно се, на пример, помиње да је Србија од Кине добила на поклон две лабораторије, али да је купила 90.000 тестова и две машине за прављење маски.

Треба, такође, имати у виду да су и Русија, а посебно Кина, у Србију послали своје експертске тимове, док ова врста помоћи за сада није стигла из земаља ЕУ.

Опрема: Стање ствари

(European Western Balkans, 15. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар