Јелена Тасић: Александар Боцан-Харченко – кад дипломата „пегла“

На Харченку је да на терену „пегла“ пословичну руску политику подршке властима кроз честе сусрете и изјаве подршке

Александар Боцан-Харченко (Фото: Амбасада Руске Федерације/Политика)

Актуелни амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко потврдио је репутацију врхунског дипломате тако што је непријатну тему „отказивања“, одлагања, или шта већ, октобарске посете руског председника Владимира Путина Београду, коју је најављивао Путинов српски колега Александар Вучић, пребацио на други колосек – причу о „сталном и садржајном контакту и међусобној координацији потеза“ двојице председника.

Иако Харченко тврди да је писање Данаса о наводном отказивању Путинове „неодговорна измишљотина“, чињеница је да Путин 20. октобра неће бити на планираном отварању Светосавског храма, од ког такође за сада нема ништа, што је сам Вучић објаснио руским проблемима са короном и српским кашњењем радова у заветној цркви српског народа за коју је новац дала и руска држава.

Александар Боцан-Харченко: Измишљотина да је Путин отказао Вучићу

Мада Данасови извори спекулишу да су надлежне руске државне службе још пре неколико недеља обавиле прописане безбедносне провере у Београду и да је Харченко један од канала преко ког се договара Путинов евентуални долазак, за сада је, према сигналима из Москве, извесна само опроштајна посета шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.

У дипломатским круговима прича се и да Москва поодавно не верује Вучићу, али да га још није дефинитивно „откачила“ због геостратешке употребљивости и енергетике.

На Харченку је да на терену „пегла“ пословичну руску политику подршке властима кроз честе сусрете и изјаве подршке.

Александар Боцан-Харченко: Непријатно смо изненађени и револтирани измишљотинама о „дубокој држави Русије”

Александар Боцан-Харченко (1957) са дипломом Московског државног института за међународне односе дипломатску каријеру започео је у Министарству иностраних послова СССР-а.

Специјалиста за Балкан службовао је у Хрватској и БиХ, био у врху Трећег и Четвртог европског департмана МИП Русије, радио као специјални представник за Балкан, дугогодишњи представник Русије у Контакт групи, члан руске делегације на мировним преговорима о БиХ у Паризу и Дејтону.

Српској јавности познат је и као члан посредничке тројке САД, ЕУ и Русије у преговорима Београда и Приштине.

Александар Боцан-Харченко: Који је циљ покушаја да се изопачи став Русије о Косову

Од 2017. има ранг изванредног и опуномоћеног амбасадора, а према његовој званичној биографији, говори српски, хрватски и енглески. За амбасадора у Србији именован је у јуну 2019. године.

Бије га глас да следи праксу свог имењака и непосредног претходника на овог дужности Александра Чепурина, ког је српска опозиција на КиМ јавно оптуживала да је руску амбасаду претворио у „Вучићеву испоставу“. Као и Чепурин, Боцан-Херченко контакте одржава само са државним званичницима.

Избегава чак и властима ненаклоњене медије – обећани интервју Данасу амбасада одлаже од прошлог децембра.

Осим што његове изјаве о званичном ставу Москве о косовском питању захтевају додатна тумачења, недавно је морао да демантује и приче о наводном руском притиску да СПС уђе у нову Владу Србије.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 17. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: ,

1 reply

  1. Хвала Тасићева. Лепо си ти то нама написала и угао посматрања ти је добар. Нема коментара па испаде да је прошло непримећено. Није.
    Руси су чудни. Мислим на власт. Многи ми кажу а и овде преовладава такво мишљење да су немоћни, слаби. Све ми је то чудно. Интервенција у Сирији је све само не немоћна. Опет кад смо ми у питању стално су уз власт иако виде шта се дешава.
    Није ми јасно, овде имају 200% народ уз себе, срцем и душом волимо Русију па опет они причају са овим нашим несрећником. Не знам.
    Лепо од тебе, настави…:)

Оставите коментар