Чедомир Антић: И Београд и Приштина могли би да буду задовољни корекцијом границе

Антић сматра да је главна жеља међународних преговарача међусобно признање Београда и Приштине, које може имати различите форме

Чедомир Антић (Фото: Медија центар Београд)

Историчар Чедомир Антић сматра да је за Србију, Заједница српских општина нека врста „смоквиног листа“, док извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Изабела Кисић тврди да Београд користи питање Заједнице српских општина да опструира дијалог.

Антић је у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет тај концепт упоредио са Заједничким вијећем општина које постоји у Хрватској, а које је формирано мимо хрватског Устава, иако га дефинише међународно признати Ердутски споразум.

„Оно постоји као невладина организација. Као кад бисмо ми направили неку независну општину која се односи на Врачар, Стари град и Звездару и сад замишљамо да смо ми ту као део неке државе. Нисмо. Ми смо невладина организација“, објаснио је он у разговору са новинарком Тамаром Скроза.

Истовремено, Кисић сматра да је Заједница српских општина механизам манипулације српском заједницом, којим Београд, према њеном уверењу, „стално држи у некој неизвесности, фантазији да ће Заједница имати статус сличан статусу Републике Српске“.

Како је изјавила за ФоНет, „то је немогуће, противно је међународном виђењу решења и довело би до даље дисфункционалности Косова као државе”.

Кисић је указала на обавезу Приштине да примени законе који се односе на положај мањинских заједница и поручила да би српска заједница требало да инсистира на томе, уместо “што пристаје на београдску манипулацију, чиме се заправо отежава живот обичних грађана”.

По њој, решење је да се нађе механизам за примену већ постигнутих договора, јер је од њих 30, који су проистекли из досадашњих дијалога, у потпуности примењен само један.

Кисић још оцењује да је Косово независно од 1999. године и тврди да је то за грађане Србије „прихватљива опција“, а да су једини који се томе противе – конзервативни десничарски кругови у којима највећи утицај имају делови Српске православне цркве.

Изабела Кисић (Фото: Медија центар Београд)

Ипак, како каже, од Србије нико и не захтева формално признање Косова, већ се и од Србије и од Косова захтева примена бриселских споразума.

„Од Србије се захтева и да престане да опструира чланство Косова у Уједињеним нацијама (УН). Да ли ће формално признати Косово или не, то није битно у овом моменту”, протумачила је Кисић.

С друге стране, Антић сматра да је главна жеља међународних преговарача међусобно признање Београда и Приштине, које може имати различите форме.

Како напомиње, САД нису наклоњене косовским Албанцима онолико колико се то чини на први поглед,  а истовремено не постоје инструменти за притисак на Србију.

За то би, по њему, требало на власт да дође нова америчка администрација која би најпре решила своје проблеме, баш као што би морале да учине и велике европске државе, попут Немачке и Француске.

Антић мисли да би обе стране ипак могле да буду задовољне корекцијом граница која би подразумевала поделу 10 одсто територије.

Он се, међутим, „плаши да је међу косовским Албанцима, из одређених разлога који немају везе са независношћу, дошло до такве радикализације, да ту постоје одређени центри који не би прихватили ништа“.

„Када би им сада дали пуну независност, они би нападали као издајнике људе који су постигли договор са Србијом”, рекао је Антић.

По њему, временом ће се мењати међусобни однос Срба и Албанаца, а велике демографске промене довешће до промене приоритета.

„Биће важан тај идентитет, он ће увек бити важан, догод буду постојале овакве нације. Међутим, проблеми с којима ће се суочавати становници Балкана биће такви, да ће их упућивати једне на друге“, закључио је Антић.

Опрема: Стање ствари

(ФоНет/Данас, 18. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар