Кејт Кокс: Тужба показала да су и Гуглови инжињери збуњени поставкама приватности

Корисници су могли да изврше промене, али је било „довољно тешко да неће“, написао један запослени u Гуглу

Фото: Ars Technica/Sean Gallup – Getty Images

Кејт Кокс (Ars Technica, 25.08.2020)

Недавно отпечаћена и делимично нередигована документација из тужбе за превару потрошача коју је држава Аризона поднела против Гугла показује да су запослени у компанији знали и између себе дискутовали о томе да су поставке приватности локације збуњујуће и да потенцијално доводе у заблуду.

Асошиејтед прес је 2018. известио да Мапе (Maps) и још неке Гугл услуге (и на Ајфону и на Андроиду) складиште податке о локацији корисника чак и када су корисници експлицитно искључили историју локација.

„Постоји низ различитих начина на које Гугл може да употреби локацију за побољшање искуства људи, укључујући: историјат локације (Location History), веб и активности апликација (Web and App Activity), као и путем услуга локације (Location Services) на нивоу уређаја“, рекао је тада портпарол Гугла агенцији АП. „Пружамо јасне описе тих алатки, и робустне контроле како би људи могли да их укључе или искључе, и избришу своје историјате у било ком тренутку.“

Канцеларија државног тужиоца Аризоне, Марка Брновића, након извештаја АП-а покренула је сопствену истрагу, а у мају 2020. Држава је тужила Гугл, тврдећи да је компанија прекршила Закон о заштити потрошача Аризоне (Consumer Fraud Act).

Иницијална тужба била је жестоко редигована, о чему је известио Аризона Мирор. Међутим, након петиције трговачких удружења Digital Content Next и the News Media Alliance од 3. августа, судија је наредио да се отпечати неколико докумената у вези са случајем тако да је сада доступна нова, мање редигована верзија тужбе.

Гугл објавио извештај о кретању грађана Србије

Нова верзија тужбе (ПДФ) укључује бројне мејлове и дневнике ћаскања запослених у којима се запослени у Гуглу слажу са причом коју је објавио АП, и истичу сопствене фрустрације поставкама. Ево најзначајнијих:

  • „Садашњи кориснички интерфејс (UI) изгледа као да је дизајниран да учини ствари могућим, а ипак и довољно тешким да га људи неће схватити.“
  • „Неки људи (укључујући чак и Гуглере) не знају да постоји глобални прекидач и прекидач на нивоу уређаја.“
  • „Заиста нисмо врло добри у објашњавању тога корисницима. Додајте ме на листу Гуглера који нису разумели како ово функционише и који су се изненадили након читања чланка… испоручили смо UI који збуњује кориснике.“
  • „Слажем се са чланком. Искључена локација би требало да значи искључена локација, не изузев овог или оног случаја.“

„Говорећи као корисник, који к**** (WTF)?“, рекао је други запослени, стоји у додатној документацији коју је добавио Аризона мирор. „Тачније ја мислио да сам искључено праћење локације на телефону. Значи ово наше преписивање око овога довољно је да збуни и на приватност усредсређеног (Гугл софтверског инжењера). Није то добро.“

„У случају информација о локацији, чули смо повратне информације и напорно радили на побољшању наших контрола приватности“, рекао је портпарол Гугла за Мирор. „Заправо, чак и ови селективно изабрани наводи јасно исказују да је циљ тима био да ‘се смањи конфузија око поставки историје локација’.“

„Ох с*ање“ састанак

Тужба пружа и фасцинантан увид у то како Гугл реагује када се негативна вест о компанији прочује на далеко. „На дан када је објављена прича у АП-у“, пише у тужби, „Гугл се, реагујући на причу, престројио у кризни режим рада и одржао, како га сами називају, ‘Ох с*ање’ састанак“.

Комуникациони тим компаније дневно је објављивао извештаје (ПДФ) након што је прича АП-а отишла уживо, пратећи где и када се приче о бомбастичном АП чланку објављују и шта утицајни налози на друштвеним мрежама о томе говоре.

Први дан покривен извештајем био је „100% негативан“, са 93% идентификованих прича које покривају „недостатак сагласности корисника / фактор језивости“, 51% помиње „контроле које доводе у заблуду“, а 32% пружа неку врсту „уради сам“ (how-to) информације корисницима у вези одустајања или управљања сопственим подацима, закључује се у извештају.

Вернер Ригемер: Моћ Гугла, Амазона, Фејсбука и екипе

„Примећен је растући наратив, подстакнут коментарима трећих лица (политичких инфлуенсера), који алудира на ФТЦ*[1]/конгресну акцију“, наводи се у извештају, позивајући се на чланке CNET-а, Vanity Fair-а и Wired-а. „Фокус ће вероватно постати још већи како седмица буде одмицала.“

Извештаји за други, трећи и четврти дан показали су лагани пад броја наслова, што је природан „одлив“ у циклусу вести. До краја другог дана, „ова прича више није била међу првих 10 у тренду из области технологије“ а Гугл је имао мање од 10 додатних новинарских упита, за разлику од првог дана када их је било више од 40.

Са енглеског посрбило и приредило: Стање ствари


[1] Прим. СС: ФТЦ/FTC – Савезна трговинска комисија/Federal Trade Commission.



Categories: Посрбљено

Tags: ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading