Политика: Плате у јавном сектору за петину веће него у приватном

Плате у јавном сектору се утврђују на основу 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату

Фото: Н. Марјановић

Увођење платних разреда у јавном сектору најављено је за 2021, што значи да би за основицу требало да буде узета минимална месечна зарада, која се множи с коефицијентима за свако радно место. Уколико здравствена криза опет не одложи довођење у ред плата у јавном сектору, платним разредима ће бити обухваћено више од 450.000 запослених у установама, државним органима, јавним агенцијама, школама и болницама. То практично значи да би за исту врсту посла радник, на пример возач, био исто плаћен независно од тога да ли ради у министарству, општини, школи или некој државној агенцији.

Зараде у јавном сектору у просеку су око 20 одсто веће него у приватном, а 10 процената су веће у првом тромесечју ове у односу на исти период претходне године. Просечна плата у јавним предузећима у првом кварталу ове године износила је 72.383 динара, у јавном сектору 66.936 динара, у сектору опште државе 65.194. Плате учитеља, с петим степеном стручне спреме, у целој Србији износе 46.574 динара, док су плате наставника с факултетском дипломом 59.000 динара.

Док се плате запослених у општинама прилично разликују, те што је општина развијенија, плате су веће. Према информаторима о раду, који се могу наћи на сајтовима неколицине локалних самоуправа, иако је објављивање тих података обавеза свих, председник општине Нови Београд има плату 123.000 динара, сарадник с вишом стручном спремом 47.180 динара, а виши референт 36.000 динара. Градоначелник Суботице месечно зарађује 110.000 динара, стручни сарадник 49.629, а референт 32.000 динара. Док у Књажевцу председник општине има плату од 97.752 динара, а виши сарадник 39.161 динар. У Трстенику председник општине зарађује 91.186 динара, виши референт 30.565, а сарадник 37.353 динара.

ПИО фонд (Фото: А. Васиљевић)

У Ћуприји, Врању, Параћину, Тополи, Новом Пазару општински референт са средњом школом прима минималац од око 35.000 до 40.000 динара у зависности од стажа. Док службеник с факултетском дипломом зарађује између 55.000 и 60.000 динара.

Како се одређују плате у јавном сектору, шта улази у основицу и да ли се она усклађује с трошковима живота?

„До априла 2012. плате запослених код корисника буџетских средстава и корисника средстава обавезног социјалног осигурања усклађивале су се са, између осталог, стопом раста потрошачких цена. Док су се од октобра 2012. до априла 2014. плате увећаване за фиксни проценат, и то у октобру 2012. и априлу 2013. два одсто, а у октобру 2013. и априлу 2014. за 0,5 одсто. После тога уведено је посебно фискално правило које налаже свођење расхода за плате на одржив ниво, тако да се тежи томе да учешће плата општег нивоа државе у БДП-у буде до седам одсто БДП-а, те да се плате могу повећавати у години у којој се на основу одговарајућих планских докумената надлежних органа очекује, односно процењује да ће учешће плата општег нивоа државе у БДП-у бити до седам одсто, и то највише два пута годишње“, објашњавају у Министарству финансија.

Међутим, с обзиром на то да су у претходном периоду мере спроведене фискалне консолидације дале боље резултате од очекиваних, од 2016. до 2020. плате запослених су се повећавале у складу с билансним могућностима буџета свих нивоа власти, односно с расположивим фискалним простором, у фиксним процентима, по секторима.

„Појединачне основице за обрачун и исплату плата утврђују се законом о буџету Републике Србије. Такође, указујемо на то да се основице за обрачун и исплату зарада запослених у јавним предузећима утврђују колективним уговором, односно општим актом послодавца“, наглашавају у Министарству финансија.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе кажу да су односи плата запослених у јавном сектору уређени кроз коефицијенте који су прописани законом и подзаконским актима. Коефицијенти представљају вредности послова који се обављају у истом звању, како би послови исте сложености били исто вредновани. Послови које државни службеници обављају на републичком нивоу разликују се од послова који се обављају на локалном нивоу, те није могуће поредити плате на државном и локалном нивоу.

„Зато свака локална самоуправа има овлашћења, сходно конкретним радним местима које има и пословима које запослени обављају, да одреди законом ограничену висину додатних коефицијената (за рад на инспекцијским пословима непосредног надзора, на пословима припреме и извршења буџета, за одговорност за руковођење и др.), као и законом ограничена додатна увећања коефицијента за звања у зависности од масе средстава за плате којом располаже. Имајући у виду ту врсту аутономије локалних самоуправа, плате у разним јединицама локалне самоуправе не морају да буду нужно исте“, кажу у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Фото: Бојан Цвејић

Када је у питању конкретна висина плате за рад на одређеним пословима, она зависи од висине основице. Основица је јединствена за све локалне самоуправе и утврђује је влада, на предлог Министарства финансија за сваку буџетску годину у складу с процентуалним растом основице који предвиђа Закон о буџетском систему. Раст основице, па и плата за све запослене у локалним самоуправама био је пет одсто у 2018, седам процената у 2019. и осам у 2019. У државним органима је раст у 2018. био пет одсто, осим за службенике у судовима, царини, пореској управи, МУП, где је раст био десет процената. Док су у 2019. била два увећања од седам и касније осам одсто.

Здравствени радници су у априлу добили повећање од 10 одсто, уз повећање с краја прошле, односно почетка ове године од 15 одсто за медицинске сестре и 10 за лекаре. Док су запослени у просвети прошле године добили повећање од девет одсто.

Према оцени Фискалног савета, плате у јавном сектору се утврђују на основу 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату. Ово тело је указивало да је увођење платних разреда више пута одлагано од 2013. године. Према њиховој оцени, ако Влада Србије жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору, потребно је да направи довољно широк распон зарада, што тренутно није случај. Лекар специјалиста има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника, док међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама један према 12 (Црна Гора, Хрватска, Румунија и Чешка).

Кључан део реформе система зарада, према мишљењу овог стручног тела, јесте то да се основица за зараде пропише на нивоу блиском минималној заради. Само тако ће се добити довољно добри распони зарада у оквиру којих ће моћи да се адекватно плате најстручнија и најодговорнија радна места у земљи.

На неуређеност плата у јавном сектору више пута је указивала Државна ревизорска институција. Чест случај је да се запосленима исплаћују већа примања од прописаних. Приликом обрачуна основне зараде повећавани су коефицијенти, цена рада или није умањивана основица за прописану стопу умањена. У јавним комуналним предузећима која су ревизори контролисали прошле године неправилно је исплаћено 183 милиона динара. Код јединица локалне самоуправе износ је 85 милиона динара.

Маријана Авакумовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар