Мишел Чосудовски: Jеданаести септембaр као изговор за вођење ратова без ограничења

Од самог почетка циљ је био да се 11. септембар искористи као изговор за покретање прве фазе рата на Блиском истоку – бомбардовања и окупације Авганистана

 

Мишел Чосудовски (Фото: Печат)

Бушова администрација је 11. септембра у 11 часова ујутру објавила да иза напада стоји Осама бин Ладен (Globalresearch, 11. 9. 2020)

Радна верзија чланка под насловом „Ко је Осама бин Ладен?“ написана је 11. септембра 2001. године. Текст је први пут објављен на страници Global Research 12. септембра 2001.

Од 2001. чланак се појавио на многим интернет странама, поставши један од најчитанијих на интернету о Осами бин Ладену и Ал Каиди. Отад су га софтвери за претраживање интернета пажљиво „прекатегоризовали“, и више се не појављује међу првим резултатима претраге на Гуглу.

Интернет страница Global Research покренута је 9. септембра 2001.

Изворни текст овог чланка био је један од првих на њој објављених.

Његова изворна интернет адреса је овде.

Од самог почетка циљ је био да се 11. септембар искористи као изговор за покретање прве фазе рата на Блиском истоку – бомбардовања и окупације Авганистана.

Свега неколико часова послије напада, Осама бин Ладен идентификован је као њихов архитекта. Сутрадан је покренут „рат против тероризма“. Систематско обмањивање путем медија ухватило је пуни замах.

Истог тог 12. септембра 2001, мање од 24 часа од напада, НАТО се по први пут од свог оснивања  позвао на „Члан 5 Вашингтонског споразума – одредбу о колективној одбрани“, прогласивши да напади на Свјетски трговински центар и Пентагон представљају „напад на све чланице НАТО“.

Остало, укључујући нападе и инвазију на Авганистан и Ирак, већ је постало историја. Сирија, Либија и Јемен су већ били на ратној карти Пентагона, као сљедећа фаза оружаног похода америчке администрације.

Једанаести септембар 2001. до данас остаје изговор и оправдање за вођење ратова без икаквих ограничења.

Мишел Чосудовски, 11. септембра 2015, 11. септембра 2017, 11. септембра 2020.

***

Изводи из предговора књизи Мишела Чосудовског Амерички „Рат против тероризма“ (America’s “War on Terrorism), друго издање, Global Research, 2005.

Фото: Amazon

Већ у једанаест часова прије подне 11. септембра 2001. Бушова администрација је објавила да је Ал Каида одговорна за нападе на Свјетски трговински центар и Пентагон. Тврдња је изнесена прије спровођења било какве темељите истраге.

Исто вече у 21.30 састављен је „Ратни кабинет“, а у 23 часа, по завршетку тог историјског састанка у Бијелој кући, званично је покренут „Рат против тероризма“.

Као одмазда за нападе од 11. септембра одлучено је да се ступи у рат против талибана и Ал Каиде. Сљедећег јутра, 12. септембра, наслови у медијима једногласно су указивали на „власти у Авганистану“ као „покровитеље“ напада.

Медији у Америци хорски су позивали на војну интервенцију против Авганистана.

Мање од четири седмице потом, 7. октобра, америчке јединице бомбардовале су и извршиле инвазију на Авганистан. Американци су заведени да је одлука о ступању у рат донесена у тренутку, 11. септембра навече, као одговор на нападе и њихове трагичне посљедице.

Јавност није ни слутила да је инсценирани рат великих размјера планиран знатно дуже. Одлука о објави рата и слању војске у Авганистан донијета је далеко прије 11. септембра 2001. „Tерористички напад с великим бројем жртава“, како га је касније описао некадашњи шеф Генералштаба САД генерал Томи Френкс, послужио је придобијању подршке јавног мњења ратним плановима, који су већ били у завршној фази пројектовања.

Трагични догађаји од 11. септембра пружили су потребно оправдање за вођење рата из „хуманитарних разлога“, уз пуну подршку јавног мњења широм свијета и учешће „међународне заједнице“.

Неколико познатијих „напредних (прогресивних)“ интелектуалаца залагало се за „одмазду против тероризма“, из разлога морала и етике. Као легитиман одговор на нападе прихваћена је и извикивана војна доктрина „праведног рата“, не обазирући се на чињеницу да је Вашингтон не само подржавао „исламску терористичку мрежу“, већ и имао кључну улогу у довођењу талибана на власт у Авганистану 1996.

Уочи 11. септембра 2001. антиратни покрет био је у потпуности скрајнут. Синдикати и организације грађанског друштва у потпуности су прогутали медијске лажи и владину пропаганду, прихватајући као одмазду рат против осиромашене земље од 30 милиона становника.

Књигу сам почео писати касно навече 11. септембра, прелиставајући гомиле списа раније прикупљених приликом истраживања о Ал Каиди. Први текст, под насловом „Ко је Осама бин Ладен?“, завршио сам и објавио 12. септембра.

Извор: Global Research

Од самог почетка доводио сам у питање званичну причу, према којој је деветнаест отмичара Ал Каиде било укључено у врло сложену и организовану операцију. Први циљ ми је био да откријем праву природу овог замишљеног „непријатеља Америке“, који је представљао „пријетњу домовини“.

Мит о „спољном непријатељу“ и пријетњи „исламских терориста“ био је темељ војне доктрине Бушове администрације, који је послужио као изговор за инвазију на Авганистан и Ирак, да не говоримо о укидању грађанских слобода и уставних ограничења владе у САД.

Без „спољног непријатеља“ не би било „рата против тероризма“. Читава конструкција националне безбједности срушила би се као кула од карата. Ратним злочинцима из америчке владе измакло би се тло под ногама.

Ал Каиду је створила ЦИА у вријеме рата између Совјетског Савеза и Авганистана. То је позната чињеница, потврђена бројним изворима, укључујући званичне документе америчког Конгреса. Обавјештајни кругови више пута су потврдили да јесу подржавали Осаму бин Ладена, али да се послије Хладног рата „окренуо против нас“.

Фото: Britannica

Послије 11. септембра, организовано медијско дезинформисање послужило је не само гушењу истине, него и уклањању велике количине доказа да је овај привидни „спољни непријатељ“ у ствари измишљен и претворен у „Државног непријатеља број један“.

Мишел Чосудовски (Michel Chossudovsky, 1946), пензионисани професор економије на Универзитету у Отави. Одрастао у Швајцарској као син јеврејског емигранта из Русије и ирске протестанткиње. Године 2001. године у Монтреалу основао Центар за истраживање глобализације, који објављује текстове на више језика, укључујући српски

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

Оставите коментар