Славко Живанов: Да ли је силеџија Контић поломио и министра Стефановића

Да односи између Стефановића и Вучића штимују, Вучић не би пустио врх полиције да се дави у сопственом несналажењу

Извор: Између сна и јаве

Грађани Србије, углавном посредством друштвених мрежа и на интернету, могли су да гледају прави масакр који је над једним беспомоћним човеком вршио извесни Иван Контић, натурализовани Новосађанин, тридесетогодишњи држављанин и Црне Горе и Србије.

Како су медији објавили, реч је о бившем црногорском репрезентативцу у џудоу, правнику, адвокатском приправнику, бизнисмену који је у пословима са обезбеђењем и коцкарницама тј, кладионицама, и које чиме другим, и раније имао проблема са поштовањем закона.

Поменути инцидент догодио се још 24. августа, а снимак је објавио контроверзни политичар из Новог Сада, Мирослав Паровић, тек 11. септембра увече. Одмах после објављивања снимак је, како се то колоквијално каже, постао виралан, попут вируса почео је да се шири друштвеним мрежама, па је и због тога активирао не само медије, него и државне органе на ужурбано (панично) деловање.

У правој бујици информација, односно полуинформација, могло се свашта сазнати, а у јавности је глад за информацијама настала пре свега због суровости коју је Контић показао. Међутим, тешко да се у диктатурама, особито, крупни догађаји препуштају развоју спонтаног тока. Готово да нема значајних ствари које нису инструментализоване потпуно или делимично, па је такав случај био и са овим новосадским ријалитијем суровости.

Полиција је реаговала панично и тремарошки, изненађено. Ухваћена је у неистинама на многим детаљима, или је увучена у ступицу, а први који јој је подметнуо ногу било је тужилаштво.

Небојша Стефановић (Фото: МУП)

О жртви се у први мах није знало ништа, а тек се сада зна да је реч о Београђанину Миљану Мандићу (28), писцу, драматургу, сценаристи који је радио на пројектима о бици на Кошарама и Цару Душану, а тренутно се бави извозом тартуфа (?!). Рекло би се човек, такође близак властима. Медији су објављивали и да су се познавали, као и да је можда раније било заједничких пословних аранжмана, али и несугласица. О Мандићу као жртви објављивано је да су му обе руке поломљене, да је тешко повређен, да не сарађује са полицијом, да ће можда остати инвалид… Накнадно, списак његових повреда (фрактура једне подлактичне кости, хематоми и подеротине) некако драстично одудара од онога што би просечан гледалац очекивао да му је нанесено након гледања тог мучног снимка. На снимку, доиста, изгледа као да га је Контић убио.

Већ из ових назнака јасно је да су објављиване информације биле спорне, непрецизне, дозиране или афектиране. Сигурно је да таблоидна, неодговорна, и што не рећи – имбецилна медијска слика у Србији свему овоме даје свој знатан допринос, но, то није све. На цео случај делују веома моћни центри који не само да нису синхронизовани, него су антагонизовани међусобно, упркос чињеници да сви заједно преживљавају под једним истим, напредњачким кишобраном. Ово је, по свему судећи, само још једна епизода сукоба унутар вучићевског табора криминализоване политичке и државне структуре. У првом стадијуму те криминализације, Вучићев политички кадар искористио је државне функције да би приватизовао институције и тиме обезбедио стицање партикуларног или личног интереса, а сада користи исте државне функције и институције у међусобном рату за проширење сфере утицаја, или за њено очување.

Контроверзни политичар Паровић, који је објавио снимак, учествовао је у власти на локалном нивоу у Новом Саду и обављао је функцију саветника новосадског градоначелника.

Његово опозиционарско позиционирање у односу на Вучићеву власт је, најблаже речено, спорно. Он је, друкчије речено, довољно близу да би напредњаци могли да му дотуре снимак, и довољно далеко, да се исти ти напредњаци поспу пепелом…

Велика пажња јавности, њена преокупираност овим догађајем и једногласни одијум не треба никога да изненађују, нити се ту могу наћи какви чудни разлози постојања, али помаља се, међутим, неко друго питање:

Да ли полицији толико смета објављивање снимка и Паровић као објављивач, само због тога што алудира и асоцира на неке пропусте МУП, или зато што у врху полиције знају да цела ова ријалити суровост треба да припреми терен за Стефановићево пензионисање?

Вучићева власт једним својим упориштем почива и на полицији. Да односи између Стефановића и Вучића штимују, Вучић не би пустио врх полиције да се дави у сопственом несналажењу и материји коју неконтролисано испуштају. Помогао би своме саборцу и пријатељу као што је то чинио раније у многим сличним случајевима и у МУП и ван њега. У овом случају, све ово личи на клановски окршај или тучу картела за превласт, која рачуна на ријалити афинитет тзв. српске јавности.

Небојша Стефановић и Александар Вучић (Фото: Н1)

Контић, држављанин Црне Горе из Новога Сада, сурово је пребио Мандића, извозника тартуфа из Београда, својега колегу, познаника, или компањона. Њих двојица, заједно послујући под плаштом Вучићевог криминалног холдинга, по свој прилици, искоришћени су за политичку егзекуцију садашњег министра унутрашњих послова. Није још јасно којем клану припада Контић, а којем Мандић, што је у крајњој инстанци сасвим небитно. У поље коју су они отворили пуком бизарношћу, утрчали су много јачи играчи. Сасвим је извесно да ће и епилог ове приче такође бити бизаран – у Србији ће се догађати још горе ствари од ове, а овај случај искористиће се само са јавну политичку егзекуцију садашњег шефа МУП, Стефановића.

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 17. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. Да ли је могуће да ова слика више не важи?
    Интересантни су климоглавци у позадини.
    Шта би дали да их Вођа овако грли, притиском на груди, да осете то јуначко срце.

  2. Srce mi se cepa od tuge i bola što se razbojnici međusobno mlate oko plena. Suza mi suzu stiže.

Оставите коментар