Годишњица страдања Срба на подручју Сиска 1991.

У раним јутарњим часовима, 22. августа 1991, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали” су кроз српска села

Сисак

На данашњи дан навршава се 29 година од једног од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих година прошлог века, а за који нико није одговарао.

У раним јутарњим часовима, 22. августа 1991, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали” су кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, убили су 15 цивила, просечне старости 48 година, и више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар Веритас, преноси Танјуг.

У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успешну заседу.

Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима у кући њеног деде Милоша Вранешевића. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени. Иза њих је остало 32 деце, 18 синова и 14 ћерки.

После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са седиштем у Градуси, која је била у саставу РСК.

До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Кривичну пријаву, коју су поднеле породице убијених против четворице „зенговаца” због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је у септембру 2006. Жупанијско државно тужилаштво у Сиску уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застарелости и недостатка доказа о суделовању припадника ХВ-а у том догађају, с тим да су породице држави дужне накнадити парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака, доспели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због истека рока од шест месеци између „последње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтева том суду.

Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним местима, у лето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, међу којима 11 жена. Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага, наведено је у саопштењу.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар