Димитрије Марковић: О интелигенцији монтенегринске интелигенције

Драган Б. Перовић је, на основу описа Драгана Јовановића који има за циљ да привуче купце и читаоце, поверовао да је заиста реч о спису са краја 12. и почетка 13. века

Свети Сава и Свети Симеон, фреска из Манастира Милешева

Не може се на лажи градити ни лични ни национални идентитет, нити држава. Ако се на лажи гради онда је јасно ко је „инвеститор“ и како ће се све то завршити

Овај наслов се односи на текст објављен на порталу  НВО “Отворени културни форум“, који су пренели „Антена М“ и други информативни портали у Црној Гори, аутора Драгана Б. Перовића, под насловом „Мироточивост, по Богумилу монаху“. Овим текстом аутор даје свој допринос ревизији историје Црне Горе у складу са текућим политичким процесима у Црној Гори па је у складу са  тим писан „црногорским“ језиком уз употребу новог правописа и нових слова.

Предмет текста је свети Симеон Мироточиви при чему се Драган Б. Перовић користи романом Драгана Јовановића (новинар НИН-а) као историјским извором о животу Стефана Немање, потоњег светог Симеона Мироточивог. Јовановићево „Житије“ у уводном делу описује као  „сведочење из прве руке, биографа и пратиоца Светог Саве, о лажном мироточењу и другим „чудесима“ коришћеним за прављење култа Немањића“. Другим речима, Драган Б. Перовић је, на основу описа Драгана Јовановића који има за циљ да привуче купце и читаоце, поверовао да је заиста реч о спису са краја 12. и почетка 13. века. И тако се Перовић користио овим романом као доказом „са лица мјеста“ у борби против „црквених жреца“, „Београдске патријаршије“ и њихове „митоманије“.

Истина је да се Драган Јовановић потрудио да осмисли занимљиву и привлачну причу која ће му помоћи да прода свој јеретички роман али је предуслов да би се у ту причу поверовало крајње одсуство критичког мишљења.

Иако постоји и могућност да Перовић није поверовао у Јовановићев опис већ да овај роман интенционално подмеће као средњовековни спис.

Извор: Сајт Драгана Јовановића

Како би читаоци могли да стекну потпуну слику и изведу сопствени закључак, наводим и тај Јовановићев опис (овде):

„Поред неколико одавно познатих житија Св. Саве Немањића, мањих и већих, у прошлој деценији је публиковано сасвим непознато и дуго скривано »Житије Савино од Богумила Монаха«, апокрифно-богумилски спис настајао крајем XII и почетком XIII века а можда и нешто касније, његов препис. Српски превод са старословенског случајно је 1986. пронашао познати новинар НИН-а Драган Јовановић, приредио га за штампу и објавио у Београду 1995. године.

Приређивач је у своме предговору, укратко, саопштио врло занимљиву причу о судбини и оригинала и превода, у чију се веродостојност, не би могло посумњати. Приређивач »Житија«, господин Драган Јовановић је случајно имао прилику да на кратко види оригинал »Житија Савиног« од Богумила Монаха у Паризу 1986. године као и што је нешто касније случајно открио српски превод тога списа, који је урадио његов, тада већ покојни, деда Војислав П. Петровић, архијерејски намесник белопаланачки. Јовановић је средњовековни рукопис видео у стану руског емигранта Лава Ремизова, професора на Колеж д Франс. Убрзо иза тога, на Ускрс (1986) тај Ремизов је убијен у Јерусалиму, ножем, у по бела дана, испред Цркве Исусовог гроба. Из руку му је тада отета торба у којој је било „Житије Савино“, које је био понео на експертизу код чувеног стручњака за старе списе др Адама Сингера.

Није прошло дуго, у јулу исте године неколико листова је готово истовремено објавило да се продаје „Житије Савино“ од Богумила Монаха. А на продају га је нудио управо тај др Адам Сингер.“

Извор: Антена М

Како се овде помиње и деда Драгана Јовановића, прота Војислав П. Петровић, замолио сам оца Серафима, игумана манастира Светог Димитрија (Дивљански манастир) за додатне информације. Ово је део његовог одговора:

Брате Димитрије, одговарам ти, мада у скраћеној форми, на твоје питање о оној књизи:

То је јеретичка књига, писана или прерађена или ко зна шта, од самога непокајанога јеретика и Христо-убице Драгана Јовановића. Могу само да те посаветујем да све што дотични каже или напише је неистина или истина са неистином ради манипулације и унижавања Цркве Христове. Хули на Светог Саву, Цара Лазара, на Светог Никиту Ремизијанског, одрекао се свога деде, проте Белопаланачког и после низа јеретичких изјава и чланака које већ годинама сервира у србској јавности, сада лукаво сервира  нову превару богумилску а под „окриљем свога деде Проте и манастира дивљанског“.

За сада само толико. Ако ти шта устреба јави.

Мир ти и мудрост од Господа да распознаш духа лажи и обмане.

Протосинђел Серафим

Како год било, било да је Перовић поверовао да је реч о старом спису или да је био свестан да је реч о роману, његов текст говори довољно о њему али и о онима којима служи.

У Светом Писму је речено: „Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи.“

Не може се на лажи градити ни лични ни национални идентитет, нити држава. Ако се на лажи гради онда је јасно ко је „инвеститор“ и како ће се све то завршити.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 17. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Голема лажовчина је тај Јовановић. Комуњара, што и не крије – само сада има мантру „да је комунизам могућ али не са воловима…“. Такође, као осведочена лажовчина, лажно је сведочио на суду против једног врлог Србина – ни то му није страно.

Оставите коментар