Политика: Прва молитва у Светој Софији од 1934. године

Конверзијом Свете Софије Ердоган покушава да консолидује своје редове више него што се обраћа бирачима, наводи саговорник Политике

Муслимани испред Аја Софије чекају почетак молитве (Фото: Тогла Бозоглу/ЕПА)

„Бићеш поносна на освајача твога”: тим стиховима се музичар из Босне и Херцеговине придружио песми о Аја Софији коју је отпевало деветоро људи из муслиманских земаља, на радост Реџепа Тајипа Ердогана, који је њихово дело објавио на „Твитеру” уочи данашње молитве, прве од 1934. године, којом ће тај бивши хришћански храм у Истанбулу поново бити преобраћен у џамију.

Та је песма очито настала по наруџбини за овај дан, двосмисленим остављајући то да ли се „освајач” односи на Мехмеда Другог, који је заузео Константинопољ и претворио га у Истанбул, или на тренутног председника Турске. Недавни дијалог из ТВ сапунице о Абдулхамиду Другом, последњем османском владару, није толико директна политичка пропаганда, али утолико још боље показује однос турских националиста према Аја Софији. У једној сцени, немачки цар Вилхелм Други каже султану да је претварање Аја Софије у исламску богомољу „рана на срцу сваког хришћанског детета”. Абдулхамид Други му одговара: „Та рана сад мора зацелити. Аја Софија ће увек припадати исламу.”

Тај детаљ указује на симболички значај Аја Софије за турске конзервативце и политичке исламисте, каже за „Политику” Биргул Демирташ, професорка политичких наука и међународних односа на Турско-немачком универзитету у Истанбулу. Ти кругови се никад нису помирили са секуларизацијом земље након пада империје, када се на власт уздигао Кемал Ататурк, који је и претворио Аја Софију у музеј.

„Ердоган своју одлуку представља као ’поновни успон Аја Софије’, ’симбол новог уздизања сунца наше цивилизације’, чиме ствара слику да се османска цивилизација продужава под владавином његове Партије правде и развоја (АКП). Та одлука има значење и за спољну политику Турске – да она, како је то Ердоган нагласио, ’има нешто ново да каже свету’. Његова изјава да ово ’претходи ослобађању Ал Аксе’ (џамије у Јерусалиму) може се схватити као порука муслиманима широм света”, оцењује професорка Демирташ.

Аја Софија

„Ослобађање” Јерусалима од Израела Ердоган тешко да може спровести, али су његовом домашају изложени хришћани у Турској. Њихов ионако незавидан положај вероватно се неће погоршати, сем у случају да ово питање ескалира, процењује аналитичар из Турске чије име, на његову молбу, нећемо открити пошто ради за међународну организацију која је под притиском власти.

„Ако би калифат поново био успостављен, што би докрајчило и даље секуларни правни систем Турске, хришћани, алавити (огранак ислама ближи шиитизму него већинском сунитизму) и секуларисти осећали би да су још отуђенији и стављени под притисак”, каже саговорник „Политике”.

О ставу Турака према претварању Аја Софије у џамију поузданих испитивања јавног мњења још нема, мада овај аналитичар претпоставља да већина то унеколико подржава, можда и зато што имају пречих брига. Турска опозиција је остала уздржана према тој Ердогановој одлуци. Главна странка из тог блока, секуларистичка Републиканска народна партија, оспоравала је то што је одлука заснована на османском праву, не и сам тај чин, напомиње професорка Демирташ.

Ако опозиција није реаговала на преобраћање Аја Софије, можда је Ердоган реаговао на опозицију кад је донео своју контроверзну одлуку. Антивладине снаге су на лањским изборима преузеле контролу над готово свим већим градовима у земљи, укључујући и Истанбул, економско средиште Турске. Више од половине грађана Турске живи у опозиционим општинама. Из владајуће странке су у међувремену иступили и поједини утицајни чланови, који су основали сопствене партије и спремају се да Ердогану одузму конзервативно бирачко тело.

Делегација на челу са Ердоганом у Аја Софији (Фото: Бета/АП)

„Конверзијом Аја Софије Ердоган покушава да консолидује своје редове више него што се обраћа бирачима. Економска криза, ерозија вредности у његовом покрету и други политички проблеми створили су опасност од распадања Ердоганових страначких редова сад кад постоји алтернатива која се може повезати с истом друштвеном и гласачком базом”, оцењује саговорник „Политике”.

Економска криза коју он спомиње такође је један од разлога за то што се Ердоган – који је дуго тек повремено флертовао с идејом преобраћања Аја Софије, а у неколико наврата је и отворено одбијао – одједном предомислио. Пандемија вируса корона само је гурнула Турску дубље у привредне невоље. На дуготрајан пад вредности националне валуте надовезало се и априлско смањење индустријске производње за 31 одсто у односу на исти период лане. Радна места изгубило је 379.000 људи. Званична стопа незапослености је 13 процената, али поједини економисти сматрају да заправо износи 25 до 30 одсто, каже професорка Демирташ.

То су оне прече бриге за које други саговорник „Политике” каже да Турцима одвраћају пажњу од Аја Софије. Ни у иностранству није било драстичне реакције на промену статуса једног од најпознатијих споменика хришћанства и човечанства. Осим ЕУ и хришћанских цркава, изостали су гласни протести. И Русија, која се представља као заштитник православља онако како би Ердоган хтео да буде вођа свих муслимана, практично је ћутке прешла преко тог чина, вероватно не желећи да поквари добре односе с Турском, који су јој потребни за неке друге „ратове” и праве ратове. У том ћутању данас ће с Аја Софије поново одјекнути песма мујезина.

Владимир Вукасовић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 24. 7. 2020)

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар