Зафрановићев филм „Дјеца Козаре“ добио новац за снимање

Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата

Лордан Зафрановић (Фото: fama.com.hr)

Филм „Дјеца Козаре“ редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске (НДХ), коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара (255 455 евра), сазнају „Вечерње новости“.

Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом.

Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата.

Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да је ријеч о чишћењу Козаре и избјегличким колонама које су завршавале у Јасеновцу, у дјечијим логорима.

Он је истакао неопходност да се криком обрати овој средини и човјечанству које је заборавило шта је донио Други свјетски рат, на какву мржњу је побудио и какве злочине је починио.

Историјски, „Дјеца Козаре“ су прича о страдању без преседана. Злочини у Другом свјетском рату су тема коју стално провлачим кроз своје филмове. Тако ће бити и овог пута. То је трагична прича цијелог козарачког народа и ово је један од мојих филмова којим бих желио да поново упозорим на то зло, и то преко дјеце – рекао је својевремено Зафрановић.

Посљедњи пут у Србији Зафрановић је снимао у Сомбору средином 2018. године кратки филм „Порајмос 101“ по истоименом роману Душана Савића, који још није премијерно приказан.

Лордан Зафрановић је филмски редитељ уз чије филмове су одрастале генерације бивше СФР Југославије.

Аутор је култних филмова „Окупација у 26 слика“ или „Пад Италије“ из опуса од стотину и нешто наслова.

Зафрановић је први на листи европских филмаџија чије је стваралаштво забрањено као „непријатељско пропагандно штиво“ и то у његовој Хрватској.

Наслов и опрема: Стање ствари

(РТРС/Искра, 18. 7. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Поздрављам одлуку Филмског центра Србије да финансијски подржи снимање филма Лордана Зафрановића “ДЈЕЦА КОЗАРЕ” :

    https://www.danas.rs/kultura/ministarstvo-kulture-ce-podrzati-film-lordana-zafranovica/

    Лордан Зафрановић, Хрват Далматинац рођен 1944 на Шолти, је један од најзначајнијих филмских редитеља још из времена југословенског “Црног таласа”. Већ одавно својим филмовима илуструје злочине усташког режима.

    Мислим да би овај филм, као и “Дневник Диане Будисављевић”, требало унети у школски програм.
    Гледајући ове филмове, данашња деца ће на посредан начин најлакше сазнати шта се десило Србима у НДХ.

  2. С обзиром да сви филмови снимљени од чувеног, злогласног 5 октобра ; ама баш сви који иоле имају везе са Србима, имају црту србофобије најблаже речено (као и овај недавни о спасеној српској деци у Другом Светском рату а у сврху њиховог покатоличења) убеђен сам да ће и овај бити снимљен као напад на српски народ. У томе се највише доказао Бјелогрлић, али има још доста сличних цвећки. Живи били па видели да ли ће им се придружити и Зафрановић.

  3. И класична Козара има сцена које превазилазе све после направљено. 

    У ц(ј)елини, ипак је Служба газда продукције. А то значи тачну прогнозу. За актуелне генерације. 

    Истина, тешко (да се филмује). 

    Тако са нашом (и истином уопште Без Боже помози). 

    Као (тек) пример свугде присутног, ево — Рација новосадска, Споменик, добар документарац.

    Кога «нема». 

    (и онда и Неки људи живе у Улици а да не знају ко су браћа (Јовандић) чије име улица (им) носи. Није добро, сложићемо се сви)  

    Мирослав Мика Антић, Споменик (1967.)

Оставите коментар