Миша Ђурковић: Самоубиство западних земаља

У западним земљама одређене идеолошке групе настоје да избришу не само места сећања и видљиве симболе европске и америчке величине, већ и да потпуно редефинишу идентитет

Обезглављена статуа Кристофера Колумба у Бостону (Фото: Photo by Tim Bradbury/Getty)

Током последњих десетак година у низу водећих западних земаља појавиле су се књиге које своју нарацију граде око изреке о самоубиству неке од западних земаља. У Немачкој је Тило Сарацин писао о томе како Немачка убија саму себе, а у Француској је и пре Уелбековог „Покоравања” изашла важна књига Ерика Земура „Самоубиство Француске”. Слични подухвати се могу наћи у англо-америчком свету, италијанској култури, хиспанистици итд.

Све ово што се дешава током последњих месеци пре свега кад су у питању вандалски напади на споменике додатно говори како нека невидљива сила систематски подстиче наставак овог самоубиства. У западним земљама одређене идеолошке групе настоје да избришу не само места сећања и видљиве симболе европске и америчке величине, већ да потпуно редефинишу идентитет, и саморазумевање белог човека према својој улози и задатку у историји.

Миша Ђурковић (Фото: Медија центар)

Западна цивилизација (укључујући ту и Русију), током претходних петсто година, захваљујући хришћанству, виталности, предузимљивости, истраживачком духу, науци, технологији, изванредним системима организације (од војске и образовања до економије) овладала је скоро сваким делом планете, и успела да освоји далеко бројније земље и народе. Током тога периода било је наравно и тамних страна попут намерног или ненамерног истребљивања читавих народа, пљачкања ресурса и уметничке традиције, борбе за колоније итд. Но чињеница је да су европски народи успели да се најпре одбране од насртаја других цивилизација на свом тлу, а онда да сами овладају светом. Генерације врхунских војсковођа, стратега, изумитеља, географских истраживача, конструктора, биолога, антрополога, економиста, џентлмена, предузимача проширили су западну доминацију доносећи са собом најчешће и савремена цивилизацијска достигнућа, укидајући канибализам, жртвовање људи, спаљивање жена са умрлим мужевима и друге нимало наивне праксе.

Западне земље су разумљиво премрежене споменицима управо тих људи чиме им се одаје почаст, али и нове генерације подсећају на снагу које су њихове земље некада имале. САД су имале снагу да дозволе подизање споменика и пораженом генералу Роберту Лију, врхунском стратегу, џентлмену, који је лично био против сецесије, али је вођен чашћу поштовао одлуку своје Вирџиније и уместо да прихвати понуду Линколна и постане командант снага севера, отишао је да се бори у јужњачкој армији.

Лудило око споменика започело је, сетићемо се управо 2017. покушајем уклањања споменика овом великом човеку у Шарлотсвилу. Суд је на крају одбранио споменик, али су ове године Антифа и друге терористичке групе кренуле да варваризују и руше десетине других споменика. Тако је страдао и споменик Колумбу у Минеаполису. Сетићемо се како у једној од епизода серије „Сопрано“ Итало-Американци и потомци Индијанаца воде прави рат око његовог споменика у Њујорку.

Ово заиста и јесте рат, рат за одбрану идентитета и наслеђа који је европског човека учинио великим бар у једном дугом периоду људске историје. Они који потомке тих великих људи преко свог тоталитарног монопола у медијима, образовању и науци уче да се стиде и одричу своје прошлости врло добро знају шта раде у том рату. Сада је само питање да ли ћемо сви ми од Владивостока до Калифорније имати снаге да одбранимо право на своје памћење, идентитет, а тиме и могућност да опстанемо и не претворимо се у безобличну биомасу коју глобални господари обликују по својим калупима. Председник САД Трамп је пре који дан потписао извршну наредбу којом се ово насиље забрањује и налаже да се урбани терористи воде тамо где им је место – у затвор, наведено је на порталу ИФН.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 29. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

10 replies

  1. Будим се

    Поглед ми ка Истоку
    Сунце ми у оку
    Топло ми у срцу
    Будим се

    Жеђ тажим на извору
    Љепоту тражим у оку
    Љубав храним у срцу
    Будим се

    Играм се ријечима
    Смијем се очима
    Будим се

    Момчило

  2. Amerikanci su, hegelovski receno, predstavno, preko slika i to pokretnih, filmova, dugo izrazavali tu negaciju sebe u vidu unistenja simbola SAD – Bele kuce od strane vanzemaljaca, Godzile, ruskih nuklearnih bombi, muslimanskih terorista, i pokojeg Srbina, da bi sada tu Drugost prepoznali u sebi, kao svojoj proslosti.Srbi i Rusi su vec prosli taj dijalekticki krug negacije sebe rusenjem svojih spomenika (i crkava) dolaskom komunista na vlast.Ta samonegacija sebe, kao proslosti sebe, trebala je da vodi ka krajnjem horizontu i komunizma i liberalizma, individui kao uslovu svakog identiteta i univerzalnosti.Upravo nemoc u tome, vodila je Srbe i Ruse u samonegaciju u Jugoslovene i Sovjete, u cepanje sopstvene zemlje u stvaranju SAP V i KiM i R Makedonije od Srbije i SSSR-a od Ruske imperije.Jugoslavija se mucila pokusavajuci da ostvari ekonomski komunizam unutar politickog socijalizma u vidu samoupravljanja i individue samoupravljaca, cime bi nadnacionalno jugoslovenstvo bilo negirano nacijom, a onda ta negacija negirana individuuom, ali uslov za to je bilo odvajanje politike i ekonomije i prevladavanje prve potonjom (ta ekonomizacija politickog-drzave, to je uslov i liberalizma i globalizma) , ali je to otvorilo prostor da ekonomske teskoce, kao i sada u SAD, budu pretvorene u pitanje slobode, a ova shvacena ne kao pitanje individualne slobode, vec slobode novih opstosti – nacija, sto je okrenulo jos jedan krug negacije, ali ne u individuu, vec u povratak nacionalnom i novo rusenje spomenika, sada komunistickih (novu univerzalnost, kao sto i Fukujama problem identiteta, tacnije nemoci njegovog individualizovanja u liberalizmu, jer pravnu jednakost rusi ekonomska nejednakost, pokusava da nadje u odnosima univerzalnosti, manje opste univerzalnosti manjinskih grupa, kritikujuci njihovo prelazenje sa zahteva za ravnopravnost, na zahtev za privilegiju zrtve (cime ova univerzalnost , kao i svaka, nastoji da prevazidje sebe), i nove univerzalnosti koju on pronalazi u „vrednostima“, mada svestan da je uz sve to neophodna ekonomska dimenzija novih socijalnih programa, dakle vec vidjeno).Posto se u tom dijalektickom krugu nije desilo prevladavanje, javila se ideja povratka na ono vec-proslo (povratka tradiciji, identitetu kao novim univerzalnostima srpstva, pravoslavlja, slovenstva…).Time se samo potvrdjuje da ce se ili desiti nova negacija ili pokusaj konzerviranja, oba bremenita nasiljem.Postoji i treci put, to je, nazovimo to „apstraktnim“, oslobodjenje individue u vidu njegovog pretvaranja u ekonomskog nomada nevezanog za tlo drzave, vec emigrantsku potragu za „boljim zivotom“.Ovo razdvajanje drzave i boljeg zivota i proizilazi iz ispraznjenosti pravne jednakosti materijalnim momentom dobrog zivota koji je uslov i prethodnih puteva, a koje dovodi do pitanja slobode uvek preko materijalnog statusa.

    Razdvojenost slobode i ekonomskih mogucnosti, pravne jednakosti i socijalne nejednakosti, nemogucnost da se sloboda individualizuje usled ispraznjenosti pravne jednakosti od materijalnih mogucnosti, proizvodi negaciju sebe u Drugo, u slucaju Amerikanaca, u Drugo od sebe kao istorije sebe, ponistavanjem simbola robovlasnistva, vestacki ujedinjenih pod pojmom „americke nacije“ (slicno spoljasnje ujedinjenje carske i komunisticke proslosti pokusava Putin.Usled nemogucnosti da se ono ucini masovnim jacanjem ekonomskog standarda, ono se cini ili izmisljanjem, ali bukvalno, nove ideologije ili, a vise puta sam pisao o vezi ideologizacije i oligarhizacije, politickim autoritarizmom).Time istorija, u vidu negacije sebe same, preko odbacivanja proslosti, razara vestacku pomirenost pod pojmom nacije i „americkog sna“ – vrednosti.Ono sto je izvesno jeste, da ukoliko Amerika prevazidje ovo, ili je ceka novi krug samonegacije, posto pociva na holokaustu Indijanaca i sadasnje odbacivanje robovlasnistva bi se pretvorilo samo u zakasnelo saucesce u holokaustu, ili nas ceka izvoz novozadobijene negacije negacije, u vidu sirenja po svetu novih vrednosti (vrednosti su uvek znak manjkave stvarnosti, a ta manjkavost obicno lezi u socijalnoj nejednakosti).

    A, sada, nauk za nase borce za secanje, kao i nas za koje se bore!.Pokusaj da se vratimo-sebi projektovanim secanjem-za-u-buduce, vec otkriva ovu „politiku secanja“ ne kao secanje, ne kao povratak, vec kao re-konstrukciju za vecnu buducnost, iste prirode kao i konstrukcije vestackih nacija, sa laznim objasnjenjem da je razlika u istinitosti identiteta.Posto tako nesto ne postoji, jer navodna istinitost identiteta nije bila dovoljno snazna da izbegne negaciju sebe same iz sebe same, zbog cega je sada potreban povratak identitetu, projektovanje „secanja“ u buducnost, pitanje identiteta se pretvara u karikaturu sve daljeg idenja u proslost do Lepenskog vira i boga Vida, pa jos dalje i sire, da su svi na svetu Srbi (ovo sirenje je samo imaginarni i beskorisni oblik sirenja vrendosti demokratije ili komunizma po svetu, ali imaginaran jer je nastao iz politicke nemoci i prepustanjem sadasnjosti vladajucoj oligarhiji sa diktatorom na celu i laznim glorifikovanjem kulture, kao neceg „dubljeg“ od politike iako se stalno racuna na politicke odluke koje ce cirilicu uciniti tradicionalnim pismom, podici spomenike, snimiti filmove…) i ideja da se istorijski problemi resavaju na katedri za biologiju DNK analizom.Posto je ta re-konstrukcija lazna, kao i konstrukcija, ona ce ili ponovo doziveti ovakav povratak istorije, kao negacije proslosti, ili ce morati da zadobije politicku formu diktature, kako bi zauvek sprecila proslost, da negira samu sebe i ponovo zapocne istoriju.Zato treba biti krajnje oprezan prema mogucnosti pobede „identista“.

  3. Rušitelji donekle i imaju pravo, neki od ljudi čije statue ruše su imali izuzetno rasističke stavove i dela. Oci osnivači SAD-a su smatrali da su Crnci 3/5 čoveka, mnogi od njih su držali robove i aktivno učestvovali u kampanji za iseljenje Crnaca u Liberiju, i sam Linkoln nije stavljao oslobođenje Crnaca na prvo mesto (čak je pisao da mogu i da ostanu robovi).
    Ako uzmemo ovo u obzir, kako će jedan Afro-Amerikanac da bude patriotski orijentisan? Nema njima života zajedno.
    Nažalost, autor je naivno naseo na zapadnjačko opravdanje kolonijalizma zato što su se time prekinule primitivne prakse, kao da je jedini način prosvećivanja osvajanje. Setimo se slovenskih apostola i zahvalimo se Bogu što nas zapad nije posvećivao.

  4. Не делим овакво одушевљење том западном цивилизацијом.Нити се слажем са појединим деловима нити начином на који пише о томе Ђурковић. Поготово са овим да су донели домороцима добро и прказивањем домородаца као канибала и неких звери. Неки од тих ,,-врхунских војсковођа, стратега, изумитеља, истраживача, конструктора, биолога, антрополога-“ су били велико зло нпр. Леополд II који је у Конгу направио невиђена зверства, има гомилу споменика по Белгији. Наравно то лудило са рушењем споменика неће имати краја, ако се настави.
    Ја не могу да се поистоветим са том западном цивилизацијом. Ми, а нити Русија не припадамо тој западној цивилизацији ми припадамо православној.

  5. @ Коментар цека

    Заједничка нит (неколицине прочитаних) коментара је да су на крају дана ипак анти-српски оријентисани. Некада то потраје, као у овом случају, али поента је иста. Није то Курирски црно-бело, понекад је замотано у неколико фолија, често се користи позитивна аргументација да би се поентирањем она негирала. Да ли је разлог такве оријентације што можда долази од генетског Србина а статистичког (по сопственој изјави) неСрбина или је мотивација савим друге природе је мање важно. Да ли се може сматрати за комплимент или сасвим супротно је опет мање важно али је то препознато и фер је то рећи, јер ‘није српски ћутати’, да би се или унеле корекције или још истрајније и без скретања, наставило на истом путу.

  6. @Popo

    Upravo protiv toga i pisem, poistevecivanja „srpstva“ sa necim sto ce dovesti do pitanja mog DNK-a ili motivacije.Bas sam u komentaru o nacionalizmu opisao taj put, malo preradjena verzija u Vasem slucaju;“Jeste on patriota, ali GENETSKI nije Srbin“, „Jeste on GENETSKI SRBIN, ali nije patriota, jer mu je motivacija…“ i NEIZBEZAN korak, kada biologija postaje politika i istorija:“Jeste on GENETSKI SRBIN i patriota, ali nije kao MI“.Takav „nacionalizam“ uvek pociva na ekskluzivitetu grupe OBNOVITELJA (onih „MI“,lepo opisanih od strane Bokana, i on se bavio motivacijom u pogledu crkvenog odlikovanja Vucica, sa NEIBEZNIM zakljuckom:“…ne mora svako da zna…“), koja ce nas VRATITI, ali ce istovremeno onemoguciti one mogucnosti proslog koje su dovele do „skretanja“, pa je sad neophodan POVRATAK i OBNOVA, a tu dolazimo do „sile koja se iznenada pojavljuje i sve resava“ – politike, uvek antidemokratskte i pseudoelitisticke, zapravo oligarhijske, jer povratka nema, ali ima (ideje) vecito iste buducnosti, fiksirane „secanjima“ za-u-buduce, a koja treba da izmeni proslost u buducnosti (programski tekst toga je Antonicev:“Ciji je Koca“).Tu ideju dele OBNOVITELJI identiteta i IZUMITELJI novih identititeta i jednima i drugima treba politicka forma oligarhije, a ne demokratije.

    Vidite Popo, tri recenice ste napisali i vec ste uneli podelu medju same Srbe na „genetske“ i „statisticke“.To radi nacionalizam, deli i zavadja sam objekat svoje velike ljubavi, a onda resenje tih podela i zavada nalazi u politici autoritarizma.A to je ono sto mene brine, taj korak kada „povratak i obnova identiteta“, „kultura“, „vrednosti“, treba da zadobije politicku formu da bi se ostvarili.Protiv Vucica pisem, govorim, to sam radio i protiv „zutih“ i protiv Slobe, ali imam utisak da, kada „kompradorska elita“ bude srusena i krene se u „obnovu i povratak“, ne da necu moci da govorim, vec cu morati da bezim iz Srbije, a to ne zelim!

  7. @ lКоментар

    Нећу улазити у ширу дискусију, не само што сам тренутно веома заузет, већ би то захтевало много енергије и простора. Драго ми је што си потврдио моју претпоставку твоје оријентације. Увек више ценим чисту и потпуно супротну него лицемерну савезничку позицију. Грешка је у тумачењу поделе на генетске и статистичке Србе. Мислим да је јасно да се мислило на конвертите, нпр, монтенегрине, који јесу генетски Срби али су статистички, тј. изјашњавају се као неСрби у ствари као антиСрби. Ово друго је прецизније пошто је смисао њиховог конвертитства управо то. Мој утисак је да си и сам софистициранија појава истог, мада можда и несвестан тога у потпуности. Поред наведеног има ту још неколико свима знаних примера. Интересантан је феномен да ти своју слободу изражавања и постојања видиш само у компрадорској, културно и уопште окупираној, другосрбијанској, колонијалној Србији а да у оно, што бих ја назвао ослобођеној Србији, ти не видиш себи место. Ако не за Слобу, онда је нелогично писање против жутих или ових уснатих јер је управо то Србија коју прижељкујеш да се не промени. Мало је вештачки исфорсирано поимање национализма и, као такво, његово повезивање са идентитетством јер за то не постоји упориште у досадашњој српској историји, овој званичној или оној правој, свеједно.

  8. @Popo

    Ja sam rekao da je konstrukcija novih identiteta – montenegrinskog, i re-konstrukcija, obnova, „istinskog“ identiteta isto i da se njihova istost ogleda u politickoj sferi, formi drzave koju zahtevaju – nedemokratrska, totalitarna.Opet ste uneli podelu, sada na konvertite i prave.Sami ste dobar primer da pozicija koju zastupate ne moze bez opozicije „MI“ – „ONI“ i to nije stvar Vaseg izbora, vec logike pozicije.Ta pozicija je konacni horizont teza o „identitetu“, „obnovi i povratku“, „pravoj i laznoj istoriji“, a zapravo je njihov izvor.U politickoj formi, to je totalitaristicka pozicija – oligarhija odabranih OBNOVITELJA (zanimljivo da pravoslavlje i svetosavlje nisu sprecili jugoslovenstvo i komunizam (to je posledica toga sto je pravo mesto identiteta politika, konacno, vapljenje da drzava uradi ovo i ono to i potvrdjuje, kao i uverenje da sadasnjost, kao sustinski izvor politickog, moze da zacementira buducnost i spreci nova zastranjivanja koja ce zahtevati nove obnove o povratke) koji su zapravo iznad i pravoslavlja i svetosavlja, jer oni nece dopustiti da pravoslavlje i svetosavlje vise skrenu sa puta, a to mogu samo politickom formom drzave i to kao politicka oligarhija buduce zauvek identicne totalitarne drzave i zacementirane buducnosti politikom/kulturom „secanja“.I to je NUZNO, jedno sledi iz drugog, tu nema izbora.

    U nasoj javnosti ovoga je najvise svestan g.Lompar koji uvek ponavlja da je demokrata i, verovatno zato, zvuci razvodnjeno (uostalom kao i g.Kovic, kada sa retorike identiteta predje na resenja).Verbalno, tu svest pokazuju g.Cvorovic i g.Dimitrijevic, da li samo „takticki“ , ne znam.G.Antonic, protiv svoje volje, ponavlja drugosrbijansko-komunisticki poziciju da dosijei mogu zameniti istoriju i da se iz sadasnjosti moze zacementirati buducnost i spreciti nova zastranjivanja „identiteta“.

    Za kraj, nesto o formi.U Vasem prvom komentaru me niste oslovili, jezik Vam je bio bezlican.U drugom ste izgubili takt i presli na „ti’.Vec sam pisao, ponovicu, „ti“ je rezarvisano za ljude koji su Vam bliski, koje volite, porodicu, familiju, prijatelje, Bokana :))))), „Vi“ je za one prema kojima imate distancu i to kao znak da mozete da imate distancu i od sebe i svoje proizvoljnosti, kao davanje „prostora“ Drugome.“Vi“ je socijalna distanca, dva metra je fizicka.“Vi“ stiti od mnogo gorih virusa nego sto je korona :))))

  9. @ Коментар

    Нисам изгубио никакав такт а што се тиче форме чешће пишем на енглеском па ми је та форма комуникације једноставнија мада се ‘наши’ понекад осете непоштовани баш као и ти са својом сувишним трактатом о персирању. Ниси негирао да је овакав, другосрбијански систем заправо најбољи за тебе. Илузорно је расправљати да ли су конвертитство и идентитет, права или лажна историја исто, да они могу мирно да коегзистирају и да се тиме не треба бавити. Никакве поделе нисам ја унео, оне постоје независно од нас и бесмислено је понављати који им је смисао, ко је то, када и зашто иницирао, како су вековима одржаване и појачаване и зашто су и данас актуелне.

    Оно што ти заступаш је окружење са атомизованим појединцима испраних мозгова, без прошлости и без будућности, па према томе ни саме државе, ни нације, нити било какве друге организације немају смисла као ни сама култура, јер шта би уопште тај атом био заинтересован да перципира од других атома. Такво утопијско друштво моделовано на Брауновом кретању не постоји нигде, чак ни у САД где је то био прокламован идеал а поготово не сада. Ако то условно назовемо либерализам америчког типа, други сличан модел је комунизам јер се оба модела заснивају на негацији идентитета.

    Дакле то је у ствари твоје становиште – глобално корпорацијско окружење (реч ‘друштво’ такође постаје сувишна јер скупина атома није друштво) са атомима-потрошачима-хедонистима као конституентима. А то нијесамо нека сколастичка маштарија (мада ни универзитети у том моделу такође немају смисла јер нема шта да се студира осим онога што је потребно за функционисање корпорације), већ наша стварност где се свим средствима настоји сузбити ‘малигни’ утицај па и само постојање идентитета. Тиме се враћамо на моју прву реченицу, са којом и завршавам, да је тако нешто анихилистички анти-српско, а ја се са тим не слажем.

  10. @Popo

    U nekim ranijim tekstovima sam objasnjavao razliku izmedju individualizma i atomizma.Individualizam je identitet, kao spoj identiteta i razlike, individua je drugoj individui identicna kao individua i razlicita kao individua.To je identitet – identitet identiteta i razlike, a ne neki kontinuirani srednjevekovni rodoslov ojacan DNK analizom koji vodi do Lepenskog vira.Atomizam nije suprotnost kolektivitetu, on je otudjenost ili od kolektiviteta u licnu sebicnost ili otudjenost od sebe u kolektivitet, ali opet iz razloga licne sebicnosti (tako funkcionise SNS, gomila atoma povezanih licnim interesima otudjenih od sebe u kolektiv, a preko kolektiva u pojedinacnost diktatora Vucica (u tom smislu nema „atomizovanijih“ drzava od Srbije i Rusije, njima se sve svodi na pojedinca, ali jednog-vodju, a ne na individualnost gradjana)).Dakle, atomizacija je stvar svodjenja svega na licni interes i nije suprotna kolektivitetu, jer i kolektivitet sluzi licnim interesima….Individualizam je pitanje slobode, kako da pripadanje necemu izvan mene naciji, veri, ne bude pretpostavka moje slobode, vec da je sloboda individue izvor slobode kolektiviteta, umesto da se govori o Srbima i LOJALNIM GRADJANIMA i uvodi taj partijsko-mafijaski pojam LOJALNOSTI, a sto je opet nuzno na osi „Mi“ (Srbi) – „Oni“ (ostali gradjani)…U prvom komentaru sam pisao o pretvaranje politickog – drzave u ekonomsko i neuspeh toga, zato mi nista od toga ne mozete pripisati.Takodje sam u mnostvu ranijih komentara objasnjavao i vezu izmedju politike, prava i predaje i to kroz strukturu vremena, u ovih par komentara pokazao i zasto „povratak i obnova“ moraju imati odredenu politicku formu i strukturu vremena koju „identisti“ dele sa drugosrbijancima u postavljanju Sada kao apsolutne dominantne dimenzije vremena, (dakle ne velicaju „identisti“ proslost, vec je i njima potrebna ova dominacija Sada) dimenzije iz koje treba obezbediti vecnu buducnost, a iz ove ili odsecanje od proslosti iz vizure drugosrbijanaca, ili njenu odnovu i povratak tako da vise nikada ne dodje do neophodnosti nove obnove i povratka iz vizure identista (pazite, zapravo i jedni i drugi ne zele obnovu i povratak, prvi proslosti, a drugi onih mogucnosti proslosti iz koji se pravoslavlje i svetosavlje pokazalo slabim da spreci pojavu jugoslovenstva i socijalizma).U oba slucaja je odgovor drzava, odnosno sfera politike, za drugosrbijance njeno utopljavanje u EU, za identiste vec napisah.

Оставите коментар