Агенду америчке политике не интересује много ни косовско, ни српско питање. Суштина је да је то руско питање, изјавио професор Филолошког факултета Мило Ломпар

Мило Ломпар (Фото: Соња Ракочевић)
Уколико се преговарачи Србије и Косова током боравка у Вашингтону сретну са америчким председником Доналдом Трампом, на овај или онај начин, у ходнику, тоалету или соби за послугу, мени се чини да би то могао бити симболички знак да је договор причвршћен, изјавио је професор Филолошког факултета Мило Ломпар.
Он, ипак, не верује да ће тог дана бити нешто учињено, али напомиње да је америчкој страни, у овим месецима предизборне кампање, важно да се тако нешто наговести.
Ако кампања стигне тамо до јесени, тај улог бива мањи, оценио је Ломпар у серијалу разговора Агреман и додао да агенду америчке политике не интересује много ни косовско, ни српско питање.
Суштина је да је то руско питање, указао је он и предвидео да политички утицај Русије у Београду био знатно смањен, ако би се споразум постигао и ако Москва на њега пристане, без употребе вета.
Ломпар је протумачио да западне и америчке снаге питање Косова стављају у фокус спољне политике Србије.
Према његовом уверењу, тешко да би нека друга политика, осим оне која се водила после потписивања Бриселског споразума, изазвала „овако благе и млитаве реакције“ на недемократске услове живота у Србији и катастрофалне услове у којима се избори одвијају.
Западни, или амерички чиниоци су прагматични, они жмуре на те чињенице, јер рачунају да само једна овако ауторитарна власт, која има национални префикс, а у бити не спроводи националну политику, може да обави посао за који су они највише заинтересовани, предочио је Ломпар.
Он сматра да актуелна власт озбиљно схвата европске интеграције као стратешки циљ земље и да је преузела политику претходне власти, али то чини другачијим методима, а методи доста говоре о власти.
Верујем да они заиста то желе, али то чине на начин који је потпуно непримерен идеји ЕУ, указао је Ломпар.
Ако овако уређујете друштво, ако оно изгледа овако ауторитарно, овако недемократски, са јавним насиљем, вербалним, а често и физичким, ви не можете говорити да та земља задовољава елементарне критеријуме демократског живота, упозорио је Ломпар.
По понашању, како је оценио, они на то не помишљају, а по ономе што говоре, мисли да на то рачунају.
Ломпар је истакао да је Александар Вучић, изјавом на почетку пандемије корона вируса о недостатку европске солидарности, говорио истину, јер је указао на унутрашњу слабост ЕУ на почетку кризе.
Када је реч о стратешком окретању Кини и Русији, Ломпар мисли да је Кина само флоскула да се на неки начин стави у сенку руска помоћ.
Како је објаснио, кључни проблем за садашњу политику је косовско питање, а кључ држи руски вето у Савету безбедности.
Мени се чини да у одмицању од Русије, треба тражити неку врсту алтернативе којом би могло да се понуди решење за Косово, којим би Русију учинили мање важним фактором, образложио је Ломпар.
Европска унија је у тој ствари била мета оправдане критике. Председник Републике има обичај да из сваког садржаја преузима шта му одговара, рекао је Ломпар, па му један дан одговара да је евроскептик, а наредног дана еврофанатик.
Ниједно, ни друго у суштини није искрено, искрена је само његова жеља да буде на власти, истиче Ломпар.
Говорећи о последицама пандемије корона вируса на глобалне односе, он је оценио да је та криза највише показала слабости ЕУ.
Његово лично мишљење је и да се на делу видела фундаментална неспособност Немачке да буде водећа сила Уније.
Немачка је демонстрирала малограђански себичлук, који је хендикепира као вођу европских нација. Мени је из ове кризе главни утисак да Немачка није случајно претрпела неуспехе у 20. веку, када је хтела да буде предводник европских народа, закључио је Ломпар.
Опрема: Стање ствари
(Фонет/Правда, 17. 6. 2020)
Categories: Преносимо
За неколико дана ће се вероватно преузети чврста обавеза за ‘решавање’ косовског проблема. После тога ће бити много теже борити се за српско КиМ. Српска интелигенција знатно касни са организовањем одбране. Изгубила је много времена у својим кабинетима и прилично јаловим потписивањем разних петиција. Упркос појединим, на моменте очајничким позивима да своју платформу поставе на истините историјске факте о КиМу и уопште, аутистично и мазохистички је чекала да време исцури. То није чудно с обзиром да велики број потписника долази из стерилне Коштуничине политике. Несхватљива је неспремност за одрицање од свог академског комфора и да се ишта ризикује у борби која има глобалне димензије. Тешко се артикулише искрена заинтересованост за прикључивање организованој борби. Слично се види и из перспективе актуелних црногорских дешавања. Лаж о Косову је највећи непријатељ. Али присутан је и страх од истине. Српска интелигенција се заглавила у том процепу. Да ли ће успети да скупи храброст и надахне се најбољим традицијама свог народа? Да се надамо да ће озбиљност тренутка натерати све на колективну акцију. Мислећи људи који виде неколико корака унапред знају да би овај пораз био трагичан. Победа је једина преостала опција.
@Popo,
Novac i organizacija. I to _ozbiljan novac i _ozbiljna organizacija, od strane onih koji znaju kako se te stvari rade. To je ono sto nedostaje. Bez toga, cini se ono sto je u datim uslovima moguce, i to je ono sto vidimo.
@ Mister X
Радо бих ти одговорио али сам спречен.