Бојан Ђокић: Установити дан несталих у Србији

Наши државни органи се не баве адекватно питањима несталих, а само питање несталих се селективно третира

Бојан Ђокић (Фото: Лична архива)

Међународни дан несталих лица обележава се 30. августа симболичним манифестацијама широм света.

На Косову је Национални дан несталих обележен 27. априла, а у Републици Српској се Дан несталих и погинулих обележава 15. септембра.

Иако је обавеза државе и друштва према породицама да се утврди судбина несталих, у Републици Србији су извршна власт и председник државе Александар Вучић наглуви на вапаје чланова породица несталих.

Уместо да проблем несталих лица постане хуманитарни, постао је политички.

Уместо да се третира као питање од посебног значаја и постане основни приоритет институција, на сваки Међународни дан несталих лица од већине политичара из региона пристижу тешке речи и међусобна оптуживања за опструкцију.

Албанци са Косова упућују поруке да нема нормализације односа између Приштине и Београда без решавања питања несталих и изражавају спремност да о тој теми преговарају у Бриселу.

У Републици Србији нема рефлексије на ове сигнале односно питање несталих није приоритетно за државу. Зли језици сматрају да је игнорантски став бекство од могућих масовних гробница у Републици Србији.

Наши државни органи се не баве адекватно питањима несталих, а само питање несталих се селективно третира. Канцеларија за Косово и Метохију дала је више од 12 милиона динара као помоћ за шест породица несталих са 10 чланова.

У просеку је сваки члан ових породица добио по 10.000 евра. Зли језици оправдано питају: зашто све породице несталих са Косова немају исту могућност?

Селективно се понаша и Тужилаштво за ратне злочине у Београду, јер нема формиране бројне предмете. Тако на пример прошле године није имало предмет због нестанка Ружице Шиљић из Приштине.

Више од 20 година ова жена и њена породица нису добили право на делотворну истрагу о њеном нестанку.

Неспособно тужилаштво, пљуцкају зли језици.

Јавност треба да инсистира да Република Србија породицама принудно несталих лица обезбеди приступ суду, правично процесирање одговорних и накнаду штете. Породице имају право на достојанствену сахрану својих најмилијих.

Имају право на одговоре. Имају право на одштету. Немају, тврде језици зли.

Како би се подигла свест код грађана, неговала култура сећања и још једном скренула пажња јавности на проблем несталих и њихових породица, требало би установити Национални дан принудно несталих лица.

Као прикладан датум предлажем 22. јун, дан када су припадници Ослободилачке војске Косова отели девет лица српске националности на угљенокопу Белаћевац 1998. године, а којима се после тога изгубио траг.

Позивам сва удружења породица несталих лица да од државе затраже да установи Дан принудно несталих лица у Републици Србији.

Аутор је историчар, ради у Фонду за хуманитарно право на пројекту „Косовска књига памћења“

(Данас, 5. 6. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар