Политика: Масовни удари на Србе у Метохији – од напада секиром до отимања земље Дечанима

Последњих месеци учестали су напади на Србе повратнике у Метохији

Ђорђије Ђоковић (Фото: Танјуг)

Серија инцидената који су се у последња четири месеца континуирано спроводили над српским повратницима у Метохији наишли су на оштру осуду не само званичног Београда, већ и представника Срба на Косову и Метохији, док се међународни представници тек тихо оглашавају. Председник Србије Александар Вучић изјавио је да су притисци на Србе, посебно у Метохији, стални и да никада неће престати, јер се води континуирана кампања албанских медија против повратка Срба, нарочито у метохијска села.

„’Нећемо да примамо Србе јер су ту почињени велики злочини над Албанцима и ту Срби немају шта да траже’, тако они кажу. И, који год би Србин да се врати, они му прво прете, па каменују кућу, па је пале, па уништавају трактор”, навео је Вучић, уз нагласак да таква позиција за Србе није лака. Оштру реакцију упутио је и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, који од међународних мисија на Космету захтева да хитно предузму мере и зауставе најновији талас насиља према Србима. „Неопходно је да Кфор, Унмик, Еулекс и други међународни актери у покрајини испуне свој мандат. Напади у последњих неколико дана показују да су Срби на Косову и Метохији у безбедносном смислу најпрогоњенија етничка група у Европи, наводи се, између осталог у саопштењу Ђурића.

Да је повратак Срба доведен у питање, након три узастопна напада за само три дана од почетка ове недеље у Метохији и после 21 инцидента који се догодио у року од четири месеца на Космету, мишљења је Далибор Јевтић, вршилац дужности министра за повратак и заједнице у косовској влади. У овом министарству за „Политику” наводе да је „безбедносна ситуација на Косову видно погоршана и процес повратка због континуираних напада на повратнике и њихову имовину озбиљно је доведен у питање”. Подсећају да се најновији инцидент догодио у среду, када је дојучерашњи комшија Албанац напао и повредио Миодрага Сташића (86) у Дреновцу, код Клине, који је био на свом имању.

Сташић, који је покушао да отера Албанца из свог дворишта и воћњака где је напасао стоку, задобио је повреде главе, а лекарска помоћ му је указана у Клини. Претучени Миодраг Сташић је, којег је посетио министар Јевтић, власник десет хектара земље у свом родном селу, а комшијама Албанцима је чак бесплатно уступио три хектара на коришћење. Пре овог инцидента, у току ноћи каменована је кућа повратника Жарка Зарића у Љубожди код Истока, који се са још 12 породица колективно вратио у ово метохијско село. Само дан раније Албанци су смрћу претили Ђорђију Ђоровићу напавши га у родном селу Дреновчић, у општини Клина, секиром. При томе нападачи су му поручили да ће му, ако га поново виде на његовом сопственом имању „одсећи главу као јагњету”.

Ђоровићу министарство на чијем је челу Јевтић финансира изградњу куће, која му је у родном Дреновчићу срушена до темеља, а он као подстанар живи у суседном селу Бича. „Застрашивање и претње смрћу треба озбиљно схватити, јер је очигледна намера да у повратничким местима не буде више Срба”, наводе министарству, из којег поводом подметнутог пожара на кућу повратника Жарка Вучковића у селу Берково у општини Клина такође оцењују да су „инциденти одраз намере да се у потпуности обесмисли процес повратка”.

У Метохији, где су Срби последњих месеци на мети дојучерашњих комшија Албанаца, до 1999. године је живело више од 70.000 Срба, а сада у повратничким местима има тек негде око две хиљаде српских душа. Божидар Шарковић, председник Привременог органа општине Клина, за „Политику” каже да је некада у овој локалној самоуправи живело 8.600 Срба, а сада у самој Клини и у повратничким селима има тек 350 српских повратника, који су на мети Албанаца.

„У Пећком округу је некада живело 38.000 Срба, а сада тек негде око хиљаду. Општина Дечани је имала око три хиљаде српских житеља, а сада тек троје Срба живи у самом граду, а ту је и братство манастира Високи Дечани, који је за ових 20 година био честа мета албанских екстремиста, Најновији је пример узурпација 24 хектара манастирске земље коју Албанци не желе да врате и поред одлуке суда”, подсећа Шарковић, наводећи и пример Ђаковице, где у граду живе само три монахиње у Цркви Успења Пресвете Богородице.

Председник Удружења Ђаковчана Ђокица Станојевић за наш лист наводи да су Срби из овог, једног од највећих метохијских градова, последњи пут били у Ђаковици пре две године, када су „каменовани и умало линчовани од стране албанских демонстраната”, Упркос пратњи припадника косовске полиције Србима није било дозвољено да на Бадњи дан уђу у цркву.

„Тортура над Србима и Црногорцима који би да обиђу своје порушене и узурпиране куће, имања, гробља, порушене цркве у ђаковичкој општини траје пуних 20 година. Некада је у самом граду живело око седам хиљада, док је општина бројала око 12.000 Срба и Црногораца. Сада имамо само три старице у цркви у самом центру Ђаковице, док у 37 села нема ниједног српског, ни црногорског повратника. Некада је само Српска улица у Ђаковици имала 3.500 српских душа, и то је била својеврсна српска енклава не само у Метохији, већ на целом Космету. Сада нам дојучерашње комшије Албанци не дају да привиримо граду у којем смо рођени, не дају да се привири у села у којима су остала српска имања, гробља и цркве, а да албанска мржња према Србима иде дотле је и то што у центру Ђаковице, на месту где је Старо српско гробље, подижу зграду суда”, каже Станојевић. Подсећа и на лажне оптужнице којима се терете виђени Срби и Црногорци са КиМ, а све са намером да се „затре све што је српско”.

Биљана Радомировић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 29. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар