Банка Енглеске скоро две године не дозвољава влади председника Николаса Мадура да дође до 31 тоне венецуеланских златних резерви

Мадуро тражи да енглеска банка врати злато Венецуели која нема новца за лекове (Фото: ЕПА-ЕФЕ/МПХ)

Како због америчких санкција више не могу да продају „црно злато”, чавистичке власти све наде полажу у оно жуто.

Влада у Каракасу је пред судом у Лондону затражила да јој Банка Енглеске преда венецуеланске златне резерве вреднe више од милијарду долара, наводећи да јој је новац неопходан да би се изборила с епидемијом вируса корона.

Венецуеланска централна банка поднела је тужбу пред трговачким судом у британској престоници.

Банка Енглеске, како преноси Ројтерс, скоро две године не дозвољава влади председника Николаса Мадура да дође до 31 тоне венецуеланских златних резерви. Мадуро је први пут покушао да дође до полуга крајем 2018, по поновној победи на изборима, који су на Западу оцењени као намештени. Кад се почетком 2019. опозициони лидер и председник скупштине Хуан Гваидо сам прогласио за шефа државе, признало га је више од 50 земаља, укључујући САД и Велику Британију, а Банка Енглеске је званично одбила сарадњу с чавистима.

Власти у Каракасу су и прошлог месеца замолиле да острвска банка прода део венецуеланских златних резерви и паре уплати Уједињеним нацијама (УН) да би Венецуеланци посредством Програма за развој УН дошли до хране, лекова и респиратора. Мадурова влада је и сад сагласна с тим да Банка Енглеске прода део резерви и новац пребаци на рачун светске организације да не би било сумње да ће паре бити употребљене за нешто друго. Као и тада, и сада је Банка Енглеске одбила да коментарише случај. У британској централној банци чува се највећа количина златних резерви после Њујоршких федералних резерви.
Према званичним подацима, у Венецуели је од ковида 19 преминуло десет људи, а заражено је око 750 особа. Страхује се да здравствени систем не би издржао масовно ширење инфекције, јер се већ сад дешава да су болнице без воде, струје, лекова и заштитне опреме. Откако је Мадуро пре шест година први пут дошао на власт, бруто друштвени производ се умањио за 60 одсто, а производња нафте је на најнижем нивоу од четрдесетих година, пише „Фајненшел тајмс”.

Финансијске невоље су почеле кад је пала цена енергената, а продубиле су се с америчким санкцијама, због којих је Каракасу забрањено да извози нафту. Како је производња и продаја „црног злата” главна привредна грана у Венецуели, ембарго и прилике на светском тржишту испразнили су државну касу. Иако поседује највеће резерве нафте на свету, ова латиноамеричка земља нема девизе да купи храну, лекове и медицинску опрему. Мадуро је покушао да реши проблем кад је део златних резерви из домаће централне банке продао Русији, Турској и Ирану, али је то било недовољно да подмири венецуеланске потребе.
Гваидо је својевремено поздравио одлуку Банке Енглеске да не дозволи наследнику Уга Чавеза да приђе полугама, тврдећи да би чависти поделили новац између себе и искористили га за поткупљивање војске и полиције. Опозиција криви Мадурову владу и због тога што су венецуеланске златне резерве, које се чувају по банкама у свету, најмање у последњих 30 година.

Како истичу Мадурови противници, председник је повлачио злато да би остао на власти финансирајући неодрживе социјалне програме и пропале економске пројекте, тако да од тог новца више није остало ништа.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 23. 5. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: Банка Енглеске, Венецуела, Николас Мадуро, злато