Ендру Робертс: Британија истински наследник Старе Грчке или Не треба вратити Партенонске кипове у чађаву Атину

Не можете поредити Британију са том тужном сатрапијом Европске уније, савременом Грчком, коју редовно потресају политички покрети као што је неофашистичка Златна зора

Фото: Снимак екрана/Telegraph

(Telegraph, 20. 2. 2020)

У великој дебати о томе да ли би Британија требало да врати Елгинове (Партенонске) кипове Атини – што Грчка тражи као цену за своју сагласност на трговински споразум између ЕУ [и Британије] – изгледа да нико није питао саме кипове. Стога сам јуче отишао у Британски музеј да разговарам са њима, и ово ми је речено из прве руке[1] – дословце тако, пошто сам разговарао са једним од четворице коња који вуку кочије богиње Месеца Селене, иако ми је јасно назначио да говори и у име заветних волова, кентаура, хероја, магистрата, свирача, водоноша и чак самога Зевса.

„Гле“, рекао ми је, „ми смо дела креативне културе којој се приписује стварање бројних чинилаца западне цивилизације као што су демократија, историја, филозофија, медицина и драма. Сада, погледајмо шта је од овога боље представљено у модерној Британији, а шта у савременој Грчкој. Драго нам је што смо рођени у Атини у петом веку пре Христа, немојте да ме разумете погрешно, али то не значи да би требало да ту проведемо и наредна два и по миленијума, ако друге земље сада боље отеловљују вредности и идеје које представљамо“.

„Када је посреди демократија, не можете поредити Британију – која је управо истакла своје демократско право на самоодређење кроз Брегзит – са том тужном сатрапијом Европске уније, савременом Грчком, која је била војна диктатура колико год живо сећање досеже и редовно је потресају политички покрети као што је неофашистичка Златна зора.

„Не морам да ти наглашавам, Ендру, да у данашњој Британији, историографија пролази кроз златно доба (можда баш зато што се тако лоше подучава у школи). Ви управо оплакујете великог филозофа сера Роџера Скрутона. У медицини, добили сте 30 Нобелових награда од 1901, док Грчка није добила ниједну. Ваш Вест Енд засењује земљу Еурипида и Есхила у драми. Ви, Британци, сте модерни наследници Перикла и Тукидида, не савремени Грци.“

„Уистину, ја сам коњ, али људске фигуре у фризу такође надилазе садашњост како би наслутиле идеално друштво, представљајући безвремену човечност. У последњих двадесет пет векова постојања, два најбоља века провели смо овде, у земљи која представља наше вредности. Сама чињеница да Грчка покушава да нас искористи као средство уцене у вези са постбрегзитовским трговинским споразумом показује каква је то земља.

„Молим вас, немојте да нас шаљете у земљу у којој је стопа незапослености младих 35 одсто, национални дуг 181,2 одсто бруто друштвеног производа, економија око 30 одсто мања него што је била пре десет година и чија популација опада. Ми представљамо славу древне Грчке, али сада имамо много више тога да поручимо динамичној, независној нацији коју предводи класичар са Оксфорда него модерној Грчкој.

„Такође, не заборавите да овај мермер није само дело Атине из 5. века пре Христа, већ такође и ранијих култура. Историчари су приметили сличности између Панатенејских свечаности овог фриза и заветних процесија у којима се доносе дарови пред достојанственике у седећем положају на Урском барјаку из 2600 године пре Христа, који стоји близу нас, овде у Музеју. Када су Атињани били поражени у Пелопонеском рату 404. године пре Христа, неимари и скулптори који су нас израђивали под Фидијиним надзором, били су принуђени да трагају за послом преко Егеја, тамо где је сада Турска, и њихово наслеђе свугде се може видети.“

„Тако да када освешћени (woke) студенти говоре о ‘културном присвојењу’ (cultural appropriation) када год људи у проводу носе мексички сомбреро, заборављају – или никада то нису знали – да је сва култура по дефиницији културно присвојење, а ни ми, Мермерне статуе са Партенона, у том смислу нисмо изузетак. Ми припадамо свету, не само Грчкој, и где ћемо боље бити представљени ако не у једном од највећих светских музеја? Зашто бисте желели да нас вратите у чађаву Атину, где нас не би посетило ни близу шест милиона посетилаца који су обишли Британски музеј 2018/2019. године?“

„Такође мислимо да би било омаловажавајуће према успомени на изузетног племића, Томаса Бруса, седмог ерла од Елгина, који нас је спасио из Партенонских рушевина између 1801. и 1812. године (због чега и волимо да се зовемо Елгинов мермер, уместо Партенонски мермер, што је смислио пи-ар грчке Владе, и што нас затвара у одређени географски простор).“

„Партенон је за нашег века био погађан земљотресима, пустошен ватром, вандализовали су га хришћански иконокласти, потом је био претворен у цркву, а затим у џамију, бомбардован, разнет 1687, развлачен као грађевински материјал и био је предмет различитих рестаурација, од којих су неке биле добре, а неке лоше. Ако би се то десило вашем дому, да ли бисте хтели да се вратите? Уместо тога, од 1816. ми смо део енциклопедије знања Британског музеја и после два века осећамо се много више британски него грчки (изузев можда Диониса, који је готово беспрекидно пијан, што је у опису његовог радног места).“

„Због тога што смо стајали тако високо на Акропољу, данас се о нама много више зна него што су сами Стари Грци знали. А када смо већ код славе која је била грчка, погледајмо на Олимпијске игре које су ту настале – баш као и ми. Упоредите погрешно вођење Олимпијских игара у Атини 2004. године које је поспешило разбуктавање грчке дужничке кризе и где су грађевине остављене да пропадају, са Олимпијским играма приређеним у Лондону 2012. године, које показују колико боље Лондон уме да изведе једну изворно грчку идеју.“

„Дуго стојимо, по речима једног историчара, ‘надилазећи националне границе и оличавајући универзалне и трајне вредности изврсности. Стога вас молимо да нас не шаљете натраг у земљу у којој је највише антисемитизма изван Блиског истока, где не мање од 69 одсто становништва заступа такве ставове. Према Тренсперенси интернешенел-у (Transparency International) Грчка је такође једна од најкорумпиранијих земаља у Европи.“

„Сећамо се када нас је посетио Џон Китс 1817. године, што и није тако давно када сте настали пре два и по миленијума. ‘Док смрт поколења лишава живота’[2], написао је у „Оди грчкој урни“, „као сведок вечни слушајући туђ вај [остајеш]“. Молим вас, немојте да нас продате као део некаквог нечасног договора којим би се осигурао трговински споразум са Европском унијом. Ми смо сада британски.“

Ендру Робертс (1963) је британски историчар и новинар. Робертс је писао о војној историји и о историји лидерства, укључујући биографије Наполеона Бонапарте и Винстона Черчила (Churchill: Walking with Destiny).

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: У енглеском изворнику from the horse’s mouth (из коњских уста), што значи из прве руке, непосредно од очевица.

[2] Прим. ММ: Превод Китсовог стиха преузет је са сајта А.А.А. Интернет часописа посвећеног уметности. Превод Владете Кошутића у Песништво европског романтизма, приредио Миодраг Павловић, Просвета, Београд 1968. године.



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

11 replies

  1. Има ту нешто. Само, ако је по правди, онда треба да иде у оба смера. Колико тога у Британији данас треба поделити с бивших колонијама из којих је довучено бесплатно? На колики део зараде савременог УК имају права грађани Индије, Кине, Аустралије, бројних других азијских и афричких земаља по основу тога колико је од њихових предака однето из тих земаља?

    Свиђа ми се

  2. Кава надмена будала. Онај који нема културу, учи творце културе да је кутура присвајање туђег. Кад би се из Британског музеја уклонили експонати који не припадају Британији, у њему не би остало ништа. Неко чија империја траје 350 година, није достојан да коментарише цивилизацију од пре 2.500 година. Грчка је много дала свету. Британија је све отела од света. Грчка је колевка западне цивилизације. Британија је оличење зла.
    Зато Британија, коју свакако не чине само будале, као што је ова, нема чему да се нада. Сувише су јада под својом влашћу оставили да би могли да се надају нечем добром. Неће бити никог да жали за њима.

    Свиђа ми се

  3. :))))))))))))))))))))))) KAPITALNO !!!!! Ovo je sustina „englestva“ !!!!! 30 nobelovaca za medicinu, zarada od Olimpijskih igara i „Zlatna zora“, kao opravdanje za „prisvajanje“ (kultura kao prisvajanje je ono kako analiticka filozofija, kao ono sto Englezi nazivaju filozofijom, a na sta bi svi starogrcki filozofi podobijali infarkte, objasnjava otimanje od kolonija ili uterivanje svoje kulture kolonijama).Ovako je opravdavan i kolonijalizam, vodovod i kanalizacija, kao nadoknada za pljacku svega (mada, bolje i vodovod i kanalizacija, nego samo „demokratija“)

    Inace, iz ovog se nazire kljucna uloga muzeja u konstituisanju umetnosti.Muzej je prostor univerzalizacije, pretvaranja dela jedne istorijske epohe i jedne kulture, u vecnu „vrednost“ koja pripada svetu.Tako je zapravo cupanje dela iz njihovih vremenskih epoha i kulturnih prostora, postalo uslov onoga sto mi poznajemo pod „umetnoscu“. Dva su momenta koja su konstituisala ovo shvatanje umetnosti.Prvo pljacka po kolonijama, kada su kao „umetnost“ donoseni artefakti prvenstveno religiozne prirode, koji su izvan konteksta svojih kultura postali puka umetnicka dela.Drugi je putopisna literatura proucavalaca umetnosti, koji su stvorili „estetski“ diskurs nezavizan od konkretne situacije susreta sa delom, pokusavajuci da univerzalizuju to iskustvo, prenoseci ga na ona dela koja nisu videli, vec su ih poznavali sa reprodukcija, fotografija ili opisa drugih takvih autora, cime se konstituisala jedna posebna vrsta predmeta, jer tako shvacena umetnicka dela jesu, zapravo, predmeti, na koje je nabaceno, kao plahte preko stvari u napustenoj kuci, estetsko, ali ne vise kao konkretni dozivljaj, vec univerzalizovano i institucionalizovano „iskustvo“ onih koji se bave umetnoscu, „struke“.To je sustina onoga sto Andre Malro naziva „muzejom bez zidova“.Zato nije cudno da prekretnica u modernoj umetnosti nastaje kada Disan problematizuje upravo tu institucionalizovanu moc muzejskih i izlagackih prostora, izlazuci pisoar.

    Slucaj Narodnog muzeja u BG-u pokazuje pravu prirodu cuvanja, ono je sklanjanje od posmatraca (taj fenomen sklanjanja, zapravo je eho unistavanja umetnickih dela, npr. u Platonovoj „Drzavi“, koji unistavanje, s pravom vidi kao deo cuvanja, kao sto i vidimo na primeru grckih dela u engleskim muzejima), ali samo da bi se u potpunosti predalo posmatracu, ono je cuvanje od propadanja u fizickom vremenu, ali i od istorijskog vremena, da bi se uspostavila jedna bezvremena relacija estetski predmet-posmatrac u koju se moze smestiti bilo-ko nevezano od konteksta kulturnog prostora i istorijskog vremena, jer delo postaje „vecno“, „bezvremena vrednost“, „svetsko“.Zato i postoji diskurs o kraju umetnosti, kraj umetnosti jeste uslov njenog cuvanja za vecnost, preko svih krajeva, i estetskog, da ne kazem „ukusnog“.I tu je kraj, kao sto napisah u nekim drugim komentarima, stalno prisutan, stalno skoncavanje.

    Свиђа ми се

  4. Коментар цека извинјенје@
    Злоупотребићу прилику коју дајете својим коментаром – један део онога што сте написали који се односи на „чупање из културног простора“ може се применити на латиницу у српском језику.

    Свиђа ми се

  5. @srbski

    Mnogo ste me uvredili ! Toliko sam krasota sabio u tako kratak komentar, dobro da nisam jos uzeo da objasnjavam odnos izmedju stuba i zida i kako njihov odnos postaje uslov „muzeja bez zidova“, kada Vi od svega nadjoste da kritikujete „rukopis“.Posto Vas to muci, da Vam bude lakse, kada uzmem plajvaz, on sam pise cirilicu. Sledeci put samo pomislite na to kako isti tekst izgleda napisan rukom na cirilici i stavite plus :)))

    Свиђа ми се

  6. Коментар цека извинјенје@

    Немојте, молим Вас, да схватите мој коментар лично, ја никада то не радим, па нисам ни сада, прочитајте опет шта сам написао и схватићете.
    С друге стране, није ми јасно зашто неко образован и упућен у материју као Ви, а пише српски руком, исто не чини и на рачунару/телефону. Опет, не пребацујем Вам, само сам радознао. Културан и образован човек с осећајем за језик би се потрудио да реши техничку препреку за то, ако је има, као што га не мрзи да стоји у реду за музеј и не жали да плати улазницу.
    Чак и на овој страници постоје упутства како инсталирати српски језик у савремене уређаје које користимо за писање.

    Свиђа ми се

  7. Tako je to kada konj razgovara sa konjem.

    Свиђа ми се

  8. #

    „Немамо тоалет папир али имамо шмиргл папир, исто тако ефикасан.“ 

    Kад је један Грк писао књигу о економији, у форми разговора са ћерком којој објашњава појмове профита, грабежа, бескрупулозности, и како то постаје веће и шири се, упреже цео апарат Државе…, на једном месту се појавило питање „зашто су британски колонизатори напали Аустралију а не аустралијски Абориџини Енглеску?“…  

    њиховим очима, британским,

    World Observer
    40 Bloomsbury Way London WC1A 2SE

    …“Замисли групу ловаца у некој џунгли у Амазону или Африци. Опремљени су само мрежама, копљима и стрелама и крећу у лов на великог јелена, да га донесу у своју насеобину како би га појели и како би се сви, са својим породицама, заситили. Кад уоче јелена на једном пропланку, одлучују да га опколе врло полако да га не би уплашили. Циљ им је да га окруже и да га мрежама које држи сваки од њих опколе, па да га онда ухвате у њих, а да га затим, с обзиром на то да ће бити ухваћен у мреже, убију стрелама – које су одвећ слабе да би могле да савладају толико моћно и снажно створење издалека.
    Проблем је у томе што ће таква „операција“ трајати читав дан и, ако падне вече а они не ухвате јелена, остаће гладни и они и њихове породице. Знају такође да ће доживети неуспех ако макар један од ловаца не испуни свој део задатка, ако буде био одсутан и ако у тренутку пусти јелена да побегне с његове стране круга клопке – то значи да је једна слаба карика у кружном ланцу клопке довољна да пропадне труд свих ловаца, што би их све осудило на целоноћну глад. На крају крајева, у том пределу постоје многи зечеви који јуре тамо-амо. Зечеве ловци могу да усмрте и стрелама ако се мало потруде. Међутим, ако се макар један ловац усредсреди на лов на зеца, операција хватања јелена ће пропасти. И онда, чак и ако тај један ловац ухвати свог зеца, опет ће сви остати гладни пошто један зец није довољан за читаву групу.

    Ето, дакле, дилеме ловаца. Многи би желели да заједничким снагама улове јелена, да приреде савршену вечеру, уз песму и весеље, и да онда оду на спавање сити и задовољни. Кад би свако био сигуран у то да ће сви остали остати усредсређени на лов на јелена, тада би свако учинио исто. Међутим, у супротном, уколико се неки ловци плаше да поједини међу њима неће успети да обаве свој део задатка, обузеће их осећање песимизма (због вероватноће да јелен не буде ухваћен) и тако ће изабрати да сваки за себе крене у лов на зечеве – само зато да се не би вратили назад, у насеобину, потпуно празних руку. Ово их, међутим, као групу осуђује на то да ни у ком случају неће ухватити јелена, који би их све заситио…“, Варуфакис у Овај свет…

    ово је Русоов зец, прича је много шира у православном кључу прочитана, и то јесте истинска прича

    +Христос Анести

     

    „Ми много волимо да имамо, али не умемо да живимо од онога што имамо. 
    Ништа што имамо не може нас учинити толико срећним колико нас може учинити несрећним оно што немамо“,  говорио је Душко Радовић

    Сталкер, Тарковског

     

    Свиђа ми се

  9. Вазда ме плиме и осече осећај и сазнање да су музеји и зоолошки вртови једно те исто… Баналност избрушена до дијамантском сјаја, да заслепи и сакрије сву простоту и наказност како безбожна “ уметност „, лишена култа и смисла, постварује и рукоблудном објективацијом испољава рајски врт из себе, а који ( сећање и чежња за изгубљеним рајем ) “ западну цивилизацију „, баш од крсташких пљачки и отимања, свеколико гони на мучнину и повраћање… Горди Албион сву своју гордост изградио и јесте на “ бацању пегле „, повраћања до жучи… Жуч је за циничног, нихилног, безбожног Енглеза плод дрвета познања…

    Свиђа ми се

  10. Ja oduvek znam engleze kao roblje od onog momenta kada je rotsild otkupio krunu na ime dugovanja pre jedno 4 veka. Stvorio im je mocnu indijsku kompaniju preko koje su krenule pljacke po aziji ! Takvodje im je stvorio najacu flotu pljackasa koji su unistavali i robili gde su stigli. Taj vrli narod izrodio je idiota koji je tvrdio da je postao od majmuna, sa idiotskim objasnjenjima, koje su svi normalni naucnici odbacili. Jos se vecina engleza drzi tog rodoslova. Od olosa tog naroda naselili su 2 kontinenta i oni su najplodonosniji virusi na zemlji ! Uspeli su skoro da sakriju kako su prodavali Irske zene i decu, da bi se mesali sa afrikancima u americi, te da bi dobili svetliju put !
    Uostalom, ko su oni, predstavili su nam se na otvaranju olimpijade !
    Najdrazi momenat mi je bio kad je vojvoda Tankosic izudarao nadobudnog cercila, obzirom da mu je obecao batine zbog pohvalnog pisanja o milosrdnim austrougarima !

    Свиђа ми се

  11. Велика Британија била је и остала светска империје када је лицемерје у питању. Ту је мислим непобедива. Спрам ње, Американци делују као ситни пијачни лопови.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s