Дојче веле: Споразум са Аустријом о враћању миграната постоји, тајна шта Србија добија

Аустријско Министарство унутрашњих послова потврдило је да постоји радни споразум са Србијом о враћању одбијених тражилаца азила. Детаљи означени као тајна, нејасно је и како се споразум спроводи

Министарство унутрашњих послова у Бечу

Мистериозни споразум је месецима изазивао буру у Србији, још откако је бивши аустријски министар унутрашњих послова Херберт Кикл прошлог септембра у једној телевизијској емисији тврдио да такав споразум постоји.

Аустрија, наводно, према том документу у Србију може да врати одбијене тражиоце азила уколико су ови раније прошли кроз Србију, а депортација у земље порекла није могућа.

На упит Дојче веле у јануару ове године Кикл, утицајни политичар десничарске Слободарске странке Аустрије, поручио је да је такав „радни споразум“ испреговаран, али није био сигуран да ли је и потписан и како се спроводи.

Сада је Министарство унутрашњих послова у Бечу коначно потврдило: „радни споразум“ постоји, потписан је 24. априла прошле године. То је Министарство написало у одговору на парламентарни упит аустријских Либерала, у који Дојче веле има увид. Либерали су имали детаљна питања о случају, страхујући да Аустрија на мала врата и кршећи људска права шаље одбијене тражиоце азила у Србију.

Међутим, одговори нису тако детаљни. Наводи се да билатерални споразум нема рок трајања, да га и аустријско и српско министарство унутрашњих послова може отказати у сваком трену, да би враћени мигранти у Србији били смештени у избегличке центре отвореног типа уз поштовање њихових права, а да би трошкове сносила Аустрија.

На конкретнија питања, рецимо шта Србија добија за узврат, одговор Министарства гласи: „О међусобним правима и обавезама које дефинише радни споразум је договорена обострана ћутња.“

У Београду мук

Српско Министарство унутрашњих послова је игнорисало све раније упите Дојче веле о овој теми, а одговоре никада нису добили ни посланици „Двери“ и „Доста је било“.

Како смо већ писали, према ранијем одговору бечког Министарства за Дојче веле, могло се закључити да је „радни споразум“ сачињен на основу међудржавног Споразума Државне заједнице Србије и Црне Горе са Аустријом који је потписан у јуну 2003. године и регулише „враћање и прихватање лица са нелегалним боравком“. Тај споразум је још на снази, а баштини га Србија као правна наследница СЦГ.

У другом поглављу тог јавно доступног споразума стоји да Аустрија и Србија једна од друге могу да затраже („поднесу замолницу“) преузимање држављана трећих земаља или људи без држављанства „ако се докаже или учини веродостојним“ да су ти људи претходно боравили или прешли преко територије друге потписнице.

Дакле, у теорији, Аустрија може да тражи од Србије да прими рецимо држављанина Алжира који нема право да борави у Аустрији, ако се докаже да је тај прошао Балканском рутом преко Србије, а Алжир неће да прихвати његову депортацију кући.

Према том уговору из 2003, Беч би морао да поименце наведе кога би да пошаље у Србију, али онда Београд има три седмице да одговори на „замолницу“. Србија, дакле, према споразуму из 2003. није дужна да аутоматски прима одбијене тражиоце азила из Аустрије који нису српски држављани.

За сада нико није депортован?

Но и даље је мистерија како је све тачно дефинисано у прошлогодишњем уговору. Нејасно је и да ли је и колико људи на овај начин враћено у Србију. У новом одговору аустријског Министарства пише: „Тренутно се израђује концепт за спровођење радног споразума. Детаљи као и коначна форма још нису дефинисани.“

Из тога би се могло закључити да мигранти још увек нису враћани у Србију према овом споразуму. Бивши министар Кикл је пак тврдио да је сам „радни споразум“ предвиђао „пријем најпре око 200 особа“.

Након што је Дојче веле о овоме писао, у фебруару је Светлана Палић из српског Комесаријата за избеглице за N1 изјавила да ниједан мигрант из азијских или афричких држава није враћен из Западне Европе у Србију по споразуму о реадмисији.

Немања Рујевић

(Дојче веле, 15. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Да би мигранти отишли треба нешто да их вуче. А вући ће их јасна чињеница да су прешли 10.000кн да би били у гомнету од Србије, а да им фали само још 800км до Немачке. А мора нешто и да их гура – а то, осим стандарда у Србији, нора да буде и став јавности: да ми ни са својима не знамо шта ћемо. Имамо 30% незапослене омладине и још бар толико недадекватно запослене, имамо лажне улепшане статистике о зарадама и запослености становништва. Ако је мигрантима тешко – дај да им помогнемо: да се домогну Немачке, или да се врате кући, а ми ћемо да их мало даривамо за пут, то нам је јевтиније, него да овде џабалебаре, силују и пљачкају.

  2. “Дојче веле: Споразум са Аустријом о враћању миграната постоји, тајна
    шта Србија добија“?!

    “… постоји тајна шта Србија добија“???
    Србија добија од Аустрије /Германа/ све оно што је добила у Првом, Другом и
    Трећем светским рату, који је у току /нападом без повода на СРЈ 1999., а пре
    тога на БиХ и Српске крајине у Хрватској 1991.-1995./ само – ЈАД ЧЕМЕР, БЕДУ,
    ИЗДАЈУ ВЛАСТОДРЖАЦА…, а властодршци /од 2000. – 2020./ исто оно што је
    добио и Јуда Искариотски.
    Онолико колико се Јуда Искариотски “овајдио“ издајом Исуса Христа , исто ће
    се тако и “овајдити“ ИЗДАЈНИЦИ СРБИЈЕ, и завршити, скончати на исти начин
    као и ЈУДА ИЗДАЈНИК.
    “Ко изда Сина Човечијега“, боље би му било да се није ни родио“ – Христос

Оставите коментар