Тужна врба / чека децу, / маслина вене. /„Заборавили нас – / да л’ ће неко да се сети?“

Громогласна тишина
звончића мук,
ни трага од
Мокрањчевих Руковети.
Само пчела и бумбара
чује се звук
природа ‘место нас
прославља Цвети.

Тужна врба
чека децу,
маслина вене.
„Заборавили нас –
да л’ ће неко да се сети?“
Па заједно,
зором у цркву
да се крене
јуче на Врбицу
данас на Цвети.

Categories: Аз и буки

Tags: Андреја Мирицки, Цвети, поезија