Роберт Фиск: Епидемија корона вируса у Ирану бизарно подсећа на „Црну смрт“

Рани муслимани су по свој прилици били задовољни одговором, наводно речима самог пророка – ако је куга „у некој земљи, немојте јој се приближавати; али ако се деси у земљи у којој сте, немојте бежати“

Жена у Техерану носи заштитну маску као превентиву против корона вируса (COVID-19), 1. март 2020. (Фото: Fatemeh Bahrami–Anadolu Agency/Getty Images)

(Индипендент, 27. 2. 2020)

Када су пристигли први извештаји о корона вирусу, посумњао сам да ће Иран постати мета светске омразе. Ширење Ковид-19 на Блиски исток било је неизбежно пошто је историјски посведочено да су муслиманске руте ходочашћа одувек биле канали за ширење зараза. Али колико год посвећен или немаран био ирански одговор на појаву вируса, савремена мржња према шиитском исламу у земљама сунитских муслимана и антииранска пристрасност западног света су ишли ка томе да од сироте старе Персије направе кужног парију.

Вирус који је очито потекао у Кини сада је наводно претворио Иран у претњу по све нас. Њујорк тајмс је обзнанио да Иран постаје „светска претња“ одакле се вирус шири „у низ суседних држава“. Џерузалем пост је објавио да је Иран разбуктао страх од корона вируса на Блиском истоку. Државни секретар Мајк Помпео рекао је у Вашингтону „да је веома забринут због информација да је ирански режим заташкао кључне детаље о епидемији у овој земљи“.

То је, наравно, било неизбежно. Након што су у први мах негирали да су оборили украјински путнички авион изнад Техерана 8. јануара, иранској речи се није веровало када су објављени први случајеви умрлих од корона вируса. У светом граду Кому било је педесет заражених, и један посланик је посведочио сав ужас (и порицање) у овом месту. Међу 139 људи чији су тестови били позитивни на корона вирус, био је чак и заменик министра здравља који је признао да је био оболео након што се презнојио на телевизијској конференцији. Са 19 званично признатих случајева смрти, није помогло када је један ирански свештеник обзнанио да ће сама џамија са златном куполом у Кому заштитити своје ходочаснике. Ово је звучало заиста као средњовековна маштарија.

Заменик министра здравља Ирана (лево) се презнојава на конференцији за медије (Фото: Индипендент/Снимак екрана)

Ирански суседи су се расрдили. Емирати, Бахреин и Саудијска Арабија су упрли прстом ка Ирану као изворишту заразе код њих – што је утолико тачно колико су оболели (чак и у Либану) допутовали из Техерана – али за свет који годинама, заједничким снагама, изолује и кажњава Иран и ускраћује му основна добра, укључујући и медицинску опрему, ово је свакако гротескно лицемеран чин. Ширење вируса коинцидира са великим ходочашћима у Ком. Да је епидемија избила неколико месеци касније, тада би најопасније жариште – а и даље то може да постане – био хаџилук у Меку у Саудијској Арабији, усред лета. Корона вирус не поштује исламске обичаје.

А ни хришћанске, с тим у вези. Рани извори показују да су муслимани на Блиском истоку мислили како су хришћани можда поштеђени од Црне смрти када дођу у ову област. Нису били.

Само седам година после смрти пророка Мухамеда, зараза је захватила читав регион. Куга из Амваса (Amwas), названа по палестинском месту недалеко од Јерусалима (његове модерне арапске житеље протерале су израелске снаге 1948. године), усмртила је 20.000 људи, укључујући пророковог пратиоца Абу Убајда ибн ал-Џараха, и погодила је подручје од Сирије до онога што је данашња Саудијска Арабија. Током раније епидемије, други калиф, Умар ал-Катаб, напредовао је из Медине ка Сирији – али је онда отишао назад када је чуо од Абу Убајда да се појавила куга у Сирији. Вратио се у Арабију, а овај чин изазвао је расправе чији се ехо чује све до данашње епидемије корона вируса.

Да ли би требало да останемо где смо упркос зарази? Или би требало да побегнемо кући? Рани муслимани су по свој прилици били задовољни одговором, наводно речима самог пророка – чија је историчност такође тема расправа – које кажу да ако је куга „у некој земљи, немојте јој се приближавати; али ако се деси у земљи у којој сте већ, немојте из ње бежати“.

Епидемије куге у Ирану (Извор)

Истраживач Јарон Ајалон указао је да су се и муслимани и хришћани суочавали и са филозофским, као и са физичким питањима заразе. „Ако болест може да се пренесе са једне особе на другу, мора да постоји начин да се она спречи, и тако би тврдњу да је епидемија божанска казна за људске грехе било теже поткрепити.“ Неки муслимански писци су сматрали да чак иако зараза постоји, на Богу је да одлучи да ли ће се особа разболети.

Током више стотина година, наравно, блискоисточни и муслимански свет располагао је са надмоћним познавањем медицине у односу на Европљане. Хришћански Арапин из Ирака, Хунајн инб Исхак, на пример, превео је и Хипократа и римског лекара и хирурга Галена из Пергама. Но, шеснаестовековни муслимански историчар у Мамелучком Египту је писао како је умирање од куге истоврсно са мученичком смрћу у бици – па бисмо стога могли да предвидимо поновно буђење ове идеје на модерном Блиском истоку – па је чак и сугерисао, по свој прилици цитирајући пророка, да су Медина и Мека окружене анђелима и да стога куга не могу да уђе у ове градове. Ово је свакако једна рана верзија свештеника из Кома који је управо тврдио да ће саме градске џамије заштитити ходочаснике.

„Велика куга“ у Лондону 1665-1666. (Извор: Википедија)

Муслимански извори о великој епидемији куге која је опустошила муслимански свет још су оскуднији од европских докумената који бележе и до 800.000 смрти од Црне смрти само у Енглеској у 14. веку. Арапски историчари су веровали да је куга потекла у Монголији и готово да нема сумње да се кретала дуж Пута свиле – брзином војски и камила пре него путничких авиона, наравно – према Персији (Ирану) и Леванту (Сирији, данашњем Либану, Палестини, савременом Израелу и Египту). Сиријски писац Ибн ал-Варди, који је и сам био жртва куге 1348. године, говорио је да је Црна смрт потекла из „Земље таме“. Готово 30 одсто свих Персијанаца помрли су од ње у 14. веку. Велики арапски путник Ибн Батута забележио је две хиљаде смрти дневно у Дамаску. Четири године касније, Мека је била захваћена кугом, која је по свој прилици пренета дуж пута хаџилука.

Црна смрт је заразила Каиро 1347. и збрисала је трећину популације, хиљаду људи дневно, према историчару и новинару Максу Роденбеку (Max Rodenbeck) који је забележио педесет пет епидемија куге у овом египатском граду, укључујући и двадесет епидемија за само 150 година. „Фатално је било“, бележи, „што су и владари и његови поданици настављали да приписују кугу небеској срџби“. Шеик од Ал-Азара био је уверен да је ово била Божја казна због блудничења мушкараца и због жена које су „пуне самољубља“ корачале улицама. Чак 1835. године, један енглески посетилац Каира забележио је како су његов станодавац, банкар, доктор, водич магарца, рођаци његовог слуге и мађионичар сви умрли од куге која је однела још 70.000 душа.

Сумњам да у Белој кући или међу сунитским заливским монархијама много маре за окрутну причу о блискоисточној зарази. Међутим, у избегличким камповима широм региона, у Сирији, Ираку, Јордану или Либану, дах историје се осећа нешто ближе. У поређењу са древним заразама, корона вирус – оставимо по страни термин „пандемијски“ – бескрајно је мала опасност по човечанство. Али он се шири брзином коју би раније генерације на Блиском истоку добро разумеле. Зараза је стигла до Италије готово у исто време када је погодила Александрију у Египту. Пут свиле не зна за верске или националне поделе. Као што их не знају ни муслимански путеви ходочасника.

Роберт Фиск (Кент, 1946) је чувени извештач са Блиског истока и добитник свих престижних новинарских награда. Ради као дописник листа Индипендент. Четрдесет година живи у арапском свету (Бејрут) и извештавао је са многих кризних подручја укључујући израелске инвазије на Либан, Иранско-ирачки рат, Совјетску инвазију на Авганистан, Ирачку инвазију на Кувајт, ратове у Босни и СРЈ, окупацију Ирака. Понекад себе описује као „османског репортера“ због географског подручја које је покривао у својим новинарским радовима

Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Милош Милојевић

Прочитајте још



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , ,

1 reply

  1. „suum cuique…“

    Већ је у први мах асоцијација била са циркусом, после иду друге асоцијације,

    Можда иде све заједно, како коме како шта,

    …“ Демократија ће платити зато што ће покушати одговарати свима.

    Сиромаси ће хтети иметак богатих.
    А демократија ће им то дати.

    Млади ће хтети бити уважавани као стари, жене ће хтети бити као мушки, странци ће хтети права староседелаца.
    А демократија ће им то дати.

    Лопови и преваратни ће хтети важне државне функције. А демократија ће им то дати.

    А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци теже моћи, настаће гора тираније него у време било које монархије или олигархије.

    Сократ (470-399 п.н.е) …“

    „Праведно је да свако ради своје и да се не меша у дела других.“
    „Свако мора добити што му припада и не може бити лишен свога… (права, имовине)“

    Платон, Држава, 360. п.н.е.

    то за (четврти-пети) пети-четвти век пре нове ере…

    https://us.123rf.com/450wm/pixelrobot/pixelrobot1905/pixelrobot190500078/123004002-torn-game-ticket-isolated-on-white-background-.jpg?ver=6

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s