Иза номинације НАТО стоје Ерленд Ларсен и Хорек Елвенес, двојица посланика владајуће конзервативне партије Деснице

За овогодишњу Нобелову награду за мир, најпрестижније светско признање, номиновано је 317 кандидата, од чега 210 угледних и утицајних појединаца и 107 међународних организација, покрета, удружења, саопштио је норвешки Нобелов институт у Ослу након што је 31. јануара истекао рок за кандидатуре. То и нису највеће и најбројније номинације до сада, јер је рекорд постигнут 2016. године, кад је у Нобелов комитет у Ослу пристигло 376 кандидатура.

Петочлани норвешки Нобелов комитет већ деценијама држи у строгој тајности имена кандидата, као и оних који подносе номинације, а по статуту комитета, подаци о номинацијама чувају се 50 година. Међутим, као и сваке године, новинари посебним каналима успеју да бар делимично „дешифрују” тајну и изнесу спекулације ко је на листи евентуалних и потенцијалних лауреата и какве су им шансе да се оките значајном и финансијски веома примамљивом наградом.

Већ другу годину заредом седамнаестогодишња шведска активисткиња за борбу против климатских промена Грета Тунберг номинована је за Нобелову награду за мир.

„Нико није успео да борбу против климатских промена, глобалног загревања и загађења планете подигне на веома висок ниво као што је то пошло за руком Грети Тунберг. За кратко време Грета је покренула милионе младих, а потом укључила и старије, да изађу на улице и притисну водеће светске лидере да интензивирају борбу против климатске кризе”, истиче Ларс Халтбрекен, посланик у Норвешком парламенту, који је заједно с групом посланика Социјалистичке левице подржао кандидатуру Грете Тунберг за најпрестижнију, мировну награду.

С друге стране, многи критичари тврде да је Гретина кампања у светлу климатских промена у потпуности у сукобу с принципима Нобелове награде за мир, па и с тестаментом Алфреда Нобела. Какве везе имају такозвани климатски активисти с последњом вољом славног проналазача и индустријалца који је оставио у аманет да се мировна награда додељује онима који су највише урадили на мировним процесима у свету, који су допринели укидању или смањењу стајаћих војски, братимљењу међу народима, питају гласно противници Гретине номинације.

Норвешки посланик Ларс Халтбрекен подсећа да је 2007. године амерички потпредседник Ал Гор добио Нобелову награду за мир за панел о климатским променама и да је тај чин показао да је борба против климатских промена, загађења, загревања планете одвећ део борбе за мир у свету.

Известан шок у делу овдашње политичке јавности и опозиционих медија изазвао је наговештај да се међу 317 кандидата у трци за мировњака године нашао и најјачи војни савез – НАТО. Иза номинације стоје Ерленд Ларсен и Хорек Елвенес, двојица посланика владајуће конзервативне партије Деснице премијерке Ерне Солберг. Њима се придружио и Ерленд Виборг, народни депутат из редова донедавно савезничке, коалиционе, а сада опозиционе либералне Партије прогреса или Странке напретка.

Црногорски војници у НАТО мисији у Летонији (Фото: Твитер налог НАТО мисије ЕФП у Летонији)

Ови посланици сматрају да Северноатлантска војна алијанса својим вишедеценијским постојањем превентивно делује против избијања сукоба у свету. „Од свог постанка 1949. године НАТО је главни разлог што није дошло до отвореног, оружаног сукоба између западних земаља и Совјетског Савеза. Након пада Берлинског зида западни војни савез допринео је миру и стабилности у свету, не само својим постојањем, већ и ангажовањем, дакле и директним учествовањем у оружаним сукобима, интервенцијама, бомбардовањем.

За постизање и одржавање мира, смањења армија неопходно је и неминовно да се повремено примени војна моћ и опочне рат”, написао је посланик Ерленд Виборг у образложењу номинације. У предлогу да НАТО понесе титулу мировњака године, двојица посланика владајуће конзервативне партије Деснице, Ларсен и Елвенес, навели су да дуже од 70 година у Европи владају мир, слобода и стабилност захваљујући постојању војног блока, његовом присуству, чињењу и одвраћању од ратовања.

Подсећамо да се на челу цивилног крила војног савеза НАТО још од октобра 2014. године налази норвешки политичар блиставе и завидне каријере, бивши премијер и лидер Радничке партије Јенс Столтенберг, те да му је мандат генералног секретара продужен, већ други пут, до јесени 2022.

Циници су склони да кажу како и НАТО и шведска тинејџерка Грета Тунберг ипак имају нешто заједничко: обоје спасавају планету, свако на свој начин. Грета као икона младих нараштаја, такозваних климатских, еколошких активиста. Агресивном, а на моменте и хистеричном кампањом бори се за заштиту планете од прегревања, загађења, док се најјачи војни блок, такође кампањама, али војним, агресивним, па и отвореним сукобима и ратовањем, бори да заштити планету од ширења ратних сукоба, избијања нових, потенцијалних жаришта.

Девојчурак који се храбро дрзнуо и одважио да светским лидерима, моћницима скреше у брк – како се усуђујете, својим празним речима украли сте моје снове и моје детињство – апсолутни је фаворит за Нобелову награду за мир. Тако бар кажу квоте на кладионицама. НАТО се још није обрео на листићима букмејкера.

Радован Павловић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 7. 3. 2020)

Categories: Вести над вестима

Tags: Јенс Столтенберг, Грета Тунберг, НАТО, Нобелова награда, Норвешка, Радован Павловић