Суд у Стразбуру није 31. 1. 2020. донео „одлуку“ о одбијању захтева да се Црној Гори привремено забрани примена Закона о вјерским слободама
Сити, средиште британске финансијске моћи (Фото: Викимедија)
Нетачни су наводи из јучерашњег Саопштења Владе Црне Горе у вези „Одлука“ Европског суда за људска права у Стразбуру и неосновани су закључци Владе „да су примедбе које се односе на рачун Закона о слободи вјероисповијести искључиво идеолошке природе и да немају утемељена ни у домаћем ни у међународном праву“
Суд у Стразбуру није 31.1.2020. донео „одлуку“ о одбијању захтева да се Црној Гори привремено забрани примена Закона о вјерским слободама… до доношења одлуке Уставног суда ЦГ или до закључења темељног уговора између Српске православне цркве (СПЦ) и Црне Горе.
Суд у Стразбуру није донео одлуку 9.10.2012. да је Српској православној цркви оспорена реституција имовине, вредна више стотина милиона ЕУРА, одузета 1946. од стране Среске пољопривредне комисије и Земаљског аграрног суда.
Наиме, Европском суду за људска права може се поднети представка у року од 6 месеци од доношења одлуке Уставног суда ЦГ и тај услов није испуњен јер Уставни суд до данас није донео такву одлуку.
Док траје поступак оцене уставности, у циљу спречавања настанка ненадокнадиве штете, Уставни суд може по предлогу или самоиницијативно донети одлуку да оспорене одредбе Закона суспендује до окончања поступка оцене уставности. Тај Закон, као што је то 24.1.2020. саопштио и Премијер, почео је да се примењује и он не признаје Српској православној цркви статус правног лица све док се не региструје код надлежног министарства. Како ни након месец дана Суд није одлучивао ни о привременој мери, дана 17. и 25.1. 2020. о неуставностима и могућим проблемима обавештени су Председник и Премијер.
Посебан проблем стварају одредбе Закона којима је Држава оставила себи рок од годину дана да се прекњижи на имовини укњиженој сада на СПЦ. С обзиром да Држава у веома кратком року, од неколико дана, може да се упише као власник свих непокретности, а да поступак пред Уставним судом траје годину и дуже, створен је утисак да би Уставни суд могао да прогласи неуставним оспорени Закон, а да то не би имало било каквог ефекта.
Наиме, за разлику од претходног Устава, према чл. 152. ст.2. Устава ЦГ, објављивањем одлуке о неуставности неког закона тај закон престаје да се примењује на будуће односе, али нема значај на одлуке које су до тог дана постале правоснажне (упис имовине на Државу). Из наведених разлога остварен је контакт са Европским судом за људска права, коме је објашњено значење чл. 152. ст. 2. Устава ЦГ, па је затражено да он, без обзира на то што још увек нису испуњени услови за подношење званичне представке, донесе истоветну привремену меру као што је то затражено од Уставног суда ЦГ. Тако нешто прописи Суда не предвиђају и Суд такву одлуку до сада није доносио. По пријему нашег предлога огласио се дежурни судија оспоравајући доношење такве одлуке наводећи да тај предлог не спада у Правило 39. објашњавајући да се тај члан у огромном броју случајева примењивао на случајеве протеривања и екстрадиције, када би притужилац био у стварном ризику повреде права на живот, подвргнут мучењу или нехуманом третману, уколико би био послат у одредишну државу.
Међутим, и поред негативног мишљења дежурног судије, на крају тог дописа од 31.1.2020. стоји:
„Био бих вам захвалан ако ме обавестите што пре можете да ли желите да наставите са вашим притужбама у смислу Конвенције“, са напоменом да нам Суд шаље комплет за представку са налепницама са бар кодовима. Поступајући по наведеном обавештењу, управо смо обавестили Суд да настављамо са тим поступком.
Што се тиче поступка из 2012. године, у вези реституције имовине СПЦ-у, колико нам је познато, Суд је констатовао да није у могућности да обавеже Црну Гору да испуни одредбу става 2. члана 8. Закона о повраћају одузетих имовинских права која гласи: „Услови, начин и поступак повраћаја одузетих имовинских права вјерским заједницама уредиће се посебним законом“.
Што се тиче навода Владе да је још у Књажевини, касније у Краљевини Црној Гори, Црногорска православна црква била аутокефална и да је користила ту имовину – доказ о канонској аутокефалности не поседујемо. Увидом у регистар Пореске управе ЦГ нисмо наишли ни на податак да је Црногорска православна црква регистрована, али смо наишли на податак да је 01.01.1900. на Цетињу регистрована ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА са ПИБ 02304252.
Адвокатска Канцеларија Радић
Прочитајте још
- Црна Гора: Поднет први захтев за оцену уставности Закона о слободи вероисповести
- Европски суд у Стразбуру: Одбијен захтев за забрану спровођења Закона о слободи вероисповести
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар