Е. Мајкл Џонс: Иранско преузимање одговорности за обарање украјинског авиона  

Како две супротстављене државе различито третирају своје авионске несреће

(Culture Wars, 11. 1. 2020)

Након периода иницијалних нејасноћа око узрока несреће, иранска влада је 10. јануара 2020. преузела пуну одговорност за обарање украјинског авиона, после његовог узлетања са аеродрома „Имам Хомеини“ у Техерану. Након што је узрок пада постао јасан, ирански председник Хасан Рохани је у својој званичној изјави нагласио да „Исламска Република Иран дубоко жали због ове катастрофалне грешке. Моје мисли и молитве иду свим породицама које оплакују своје пострадале“. Након званичног извињења, руководство Ирана је обећало да ће све оне који су били умешани у ову акцију сматрати законски одговорним за оно што су починили.

Е. Мајкл Џонс (Извор: Твитер)

Реакција Иранаца била је у изразитој супротности са начином на који је америчка влада реаговала на сличан инцидент, када је навођена ракета USS Vincennes оборила путнички авион Ербас[1], заведен као Иран Air Flight 655, усмртивши 290 невиних људи, укључујући и шездесет шесторо деце. За разлику од иранског врховног вође, потпредседник Џорџ Буш Старији[2] тада је одбио да се извини за ранији инцидент, рекавши: „Никада се нећу извинити у име Сједињених Држава, нити ме је брига за чињенице.“ На крају је влада Сједињених Држава изразила „дубоко жаљење“ због инцидента, али никада није признала правну одговорност, нити се формално извинила Ирану, иако су платили одштете жртвама у висини од 61,8 милиона долара. При томе су Американци пратили пример израелске владе, када је њен авион покушао да потопи USS Liberty у међународним водама, усмртивши 34 Американца. Израелци и данас одржавају наратив по којем њихови пилоти нису знали да нападају амерички војни брод, иако преживели чланови посаде кажу да је пловио под америчком заставом и да су јасно били идентификовани.

Ирански министар спољних послова, Јавад Зариф, открио је суштину ствари када је „твитнуо“ да је најновија катастрофа настала комбинацијом „људске грешке настале у време кризе изазване америчким авантуризмом“. Прави узрок ове трагедије је напуштање дипломатије у Трамповој Америци и тражењем њене улоге у веома ризичној стратегији која је свет довела до ивице нуклеарног рата. Америка је кренула овим путем када је Трампова администрација напустила JCPOA (договор о нуклеарним ограничењима са Ираном) по налогу тројице богатих Јевреја: Шелдона Аделсона, који се залагао за бацање нуклеарне бомбе на Техеран, Бернарда Маркуса и екстремно грамзивог капиталисте Пола Сингера.

У светлу ове трагедије, време је да се вратимо дипломатији коју је Америка напустила по налогу израелског лобија. Доналд Трамп, који је једном рекао да се никада у животу никоме није морао извињавати, може показати своје кајање због стварања ове ситуације тако што ће отпустити министра финансија Стивена Мнучина, аутора санкција против иранског народа, и заменити га човеком који заступа интересе америчког народа а не других богатих Јевреја.

Остаци украјинског авиона (Фото: Abedin Taherkenareh)

У том смислу, Доналд Трамп стоји у великој супротности са иранским врховним вођом Алијем Хамнеијем који се 2010. године јавно извинио јер је дозволио легализацију контрацепције, и то када је 1989. наследио ајатолаха Хомеинија. Ајатолах Хамнеи је ту одлуку назначио као највећу грешку у свом животу и молио је Алаха за опрост. Да ли неко може да се сети неког другог светског лидера који би дао такву изјаву? Лично не могу. Могу се само надати да ће садашњи врховни вођа Ирана пружити алтернативу онима који су одлучни да следе политику породице Буш и неоконзервативце, који одбијају да се извине без обзира на то „какве су чињенице“ и који ће наставити да воде Америку до ивице још једног рата.

Е. Мајкл Џонс (E. Michael Jones) је писац, философ и Интернет звезда из Индијане. Докторирао је 1979. америчку књижевност на Универзитету Темпл. Године 1981. покреће часопис „Fidelity” (Верност) који је уређивао до 1996. године, а 1995. оснива и уређује часопис „Culture  Wars”  (Ратови култура).  Аутор је више од петнаест књига, међу којима су и две о Међугорју

Са енглеског посрбио и направио видео запис: Александар Теодоровић/НИКА ТВ


[1] Прим. СС: Обарање се догодило 3. јула 1988. године.

[2] Прим. СС: Џорџ Херберт Вокер Буш (Старији) постао је потпредседник САД након што је листа Реган-Буш победила на изборима 1980. године.


Прочитајте још



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Илустративан текст.

    Допуна приче, о томе како је политика морнарице САД да не праштају капетану и официрима губитак и оштећења на броду који воде утицала на обарање иранског путничко авиона од стране USS Vincennes
    може се наћи на
    https://turcopolier.typepad.com/sic_semper_tyrannis/2020/01/box-score-on-airliner-shoot-down-deaths-iranians-176-uss-vincennes-290.html

    Иначе ове теме се дотакао и Степски Соко, поменувши реакцију златних Швајцарац у сличној ситуацији, у тексту oд 12.01.2020. године (Оf aircraft, horses and zebras), у којем у претпоследњем пасосу пише:

    Before I quit, let’s make one last comparison: let’s compare how neutral, democratic, noble, and otherwise putatively “civilized” SWITZERLAND acted when by the TOTAL fault of Swiss Air Traffic Control a Russian passenger jet and a US cargo jet crashed into each other over southern Germany. Look it up yourself, and watch the excellent movie made about the father of one of the victims.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s