Стефан Каргановић: Шта доносе однедавно доступни британски документи о Сребреници

Тактичку операцију контроле штете не треба мешати са дозволом да се дира у срж заштићеног зомби наратива

Фото: EPA-EFE/UN-DUTCHBAT/PETER VAN BASTELAAR

Почетком јануара 2020. главни српски медији су објавили сензационалну вест да архивска грађа британског министарства одбране, са које је недавно скинута ознака тајности, садржи важне доказе о неутемељености званичне сребреничке приче.

Као што се с времена на време догађа, западни фактори су опет обелоданили одређене податке о догађајима на подручју Сребренице у јулу 1995, који су се до недавно налазили под ембаргом и стога нису били доступни јавности. Извор тих података је Министарство одбране Велике Британије. У групи докумената са којих је најзад скинута ознака тајности, налазе се врло занимљиве процене и извештаји који за правилно тумачење сребреничких догађаја попримају још већи значај када се укрсте са другим сазнањима и већ познатим документима. Докуменат који је изазвао највећу пажњу српских медија је допис функционера министарства одбране упућен Родерику Лину, приватном секретару тадашњег премијера Џона Мејџора, под датумом од 11. јула 1995. Сврха дописа је да Мејџору преко Лина саопшти најбитније податке о дешавањима на подручју Сребренице да би се премијер у парламенту боље снашао када му се буду постављала питања на ту тему.

Дефинитивни суд о овим до недавно недоступним документима (Национални архив Велике Британије их је тек пре кратког времена најзад објавио) моћи ће се изрећи тек када буду темељно проучени. И тема и све што се по званичним изворима о томе да закључити исувише су важни да би могли бити препуштени паушалном и често врло селективном медијском препричавању и тумачењу.

Али чак и ако бисмо се ограничили на фрагменте са којима је шира јавност већ упозната, долази се до неколико значајних и по службени сребренички наратив нимало повољних закључака.

Пре свега, и по срж сребреничке приче најглавније, извештач из британског министарства одбране, под датумом од 11. јула 1995, хладно саопштава свом премијеру да у том тренутку службе Велике Британије не располажу било каквим сазнањима која би упућивала на закључак да Војска Републике Српске намерава да сребреничку енклаву освоји и стави под своју контролу. Овај податак је од изузетног значаја због импликација које из тога проистичу.

Британски документ са кога је скинута ознака тајности

Према „чињеницама“ које је хашки Трибунал у својим многобројним пресудама наводно утврдио, „геноцид“ је отпочео свега два дана касније, 13. јула. Зашто је ова хронологија битна?

Зато што „геноцид“, па чак и бројчано релативно мале групе од 8.000 људи (ако би то количински упоредили са размерама страдања Јермена у Османској империји, Јевреја под нацистима и Срба у НДХ), претпоставља постојање посебне намере, као и одређену логистичку апаратуру.

Што се намере тиче, хашки Трибунал је у ту сврху неубедљиво исконструисао састанке у братуначком хотелу „Фонтана“ 12. јула (види такође првостепену пресуду Крстићу, пар. 91-94). Дакле, сам Трибунал прихвата да су ови састанци одржани сасвим на пречац, и свега дан пре него што је злочин овако озбиљних размера, по њиховој тврдњи, отпочео, али уједно признаје и то да конкретних доказа о настанку таквог геноцидног плана — нема. Затим, једини непосредни извршилац „геноцида“ који је одговарао пред тим судом, благо кажњени сарадник Тужилаштва Дражен Ердемовић, под унакрсним испитивањем окривљеног на суђењу Радовану Караџићу признао је да ни он ни његове колеге из 10. диверзантског одреда нису били мотивисани намером да истребе Муслимане када су у Брањеву пуцали у заробљенике. Што се тиче логистике, пошто намера није могла да се формира све до уочи самог „геноцида,“ то питање практично отпада. Није уопште било припремљене логистике за извршење тако обимне операције, па у хашким пресудама по том важном питању и нема специфичних доказа и детаља.

Узгред, преглед јавности тада већ доступних докумената које смо пре неколико година објавили чини кристално јасним да су „сензације“ из британских архива већ дуго времена познате свима који се овим питањима озбиљно баве.

Главни истраживач хашког Трибунала, Жан-Рене Руез, рекао је исто што пише у објављеном британском документу када је сведочио пред Комисијом француског парламента 2001. године. Процена британског министарства одбране се накнадно показала тачном, али пошто је састављена у време када су се догађаји на које се односи још увек одвијали, није морала да то буде. Међутим, Руезова процена је ретроспективна, на временском растојању од пет година, иза ње стоји увид у релевантну документацију, па самим тим она има и већу тежину. Врло прецизан редослед дешавања, којим се практично искључује могућност да би службена верзија догађаја могла бити тачна, изнео је војни вештак Тужилаштва МКТБЈ, Ричард Батлер, на процесу „Пелемишу и Перићу“ пред Судом за ратне злочине Босне и Херцеговине у Сарајеву 2010. године. Према томе, овде се не ради ни о каквој сензацији него само о важним и до недавно скривеним коцкицама мозаика, али у којима нема нових садржаја већ само заокружују већ познату слику.

Друга важна појединост коју британска документа не откривају, али је свакако потврђују, је одбијање припадника 28. дивизије АРБиХ, која је у јулу 1995. у свом саставу имала око 5,000 војника, да учине оно што би било природно и нормално у ситуацији у којој су се нашли, а то је да се оружано супротсаве “једној чети и четири тенка” (директан навод из британског документа) ВРС који су се приближавали Сребреници, са јужне стране енклаве. Новинарима овако нешто могло би да делује као сензација, али онима који се баве проучавањем ове материје — не.

Португалски генерал Карлос Бранко (Фото: Марио Жоао/Политика)

На ту мистерију бацају светло не само документа која потичу из извора АРБиХ, већ о томе зачуђено говоре и странци који су били у непосредној близини догађаја или су се овом темом бавили. Примерице, португалски генерал Мартинс Бранко, заменик команданта посматрачке мисије УН у време предметних догађаја, у својим мемоарима „Рат на Балкану,” објављеним 2017,  износи следеће запажање:

„Топографија сребреничког краја, као уосталом и Источне Босне у целини, врло је брдовита. Врлети, густо пошумљени предели и дубоке јаруге отежавају кретање борбених возила и олакшавају пешадијска дејства. Бројчани однос снага на једној и на другој страни, када се разматра у односу на својства терена, који без сваке сумње иде наруку браниоцима, сугерише да су снаге АРБиХ имале на располагању више него довољно људства да се бране. Међутим, оне нису тако поступиле.”

Други посматрачи констатовали су то исто и пре Мартинс Бранка (овде, стр. 47-48). Дакле из британских докумената опет нисмо сазнали ништа суштински ново, али и то што је објављено корисно је јер никада није згорег поновити запрепашћујућу чињеницу да у Сребреници отпора није било, да су се наоружани и знатно бројнији „мушкарци и дечаци“ повукли у планине и да су своју нејач оставили небрањену пред наступањем „агресора“ који је у њиховим очима већ имао изграђену геноцидну репутацију.

Најзад се мора поставити и питање: зашто су тако поступили? Да ли зато што им је циљ био да искористе прилику да српске снаге намаме у стратегијску клопку (сетимо се сведочења генерала Моријона у Хагу где је употребио тачно ту знаковиту метафору), у нади да ће у Поточарима побити неколико хиљада избеглица и тиме изаћи у сусрет Изетбеговићу и Клинтону, који су се већ били договорили да је управо то сценарио који би им највише одговарао да би се обезбедиле политичке претпоставке за интервенцију САД у сукобу?

Као готово увек приликом отварања нових архива у вези са Сребреницом, било да долазимо до стварно нових података или се потврђују већ познате и претпостављене чињенице, та сазнања не само да никако не иду на руку службеној причи, него је напротив систематски руше. Није необично, да су ти подаци деценијама држани под кључем управо зато да не би реметили преовлађујућу, наметнуту причу и у очекивању да ће куповина времена (и увођење деликта „негирање геноцида“) тој причи помоћи да се консолидује и увреже.

Начин како се тај процес наметања прекројених чињеница одвија, из прве руке је пре неки дан објаснио Крег Мари (Craig Murray), бивши британски амбасадор, у изванредном тексту „Ужасавајући успон зомби наратива“. Владајући естаблишмент, Мари тврди, после краха службене лажи о непостојећем ирачком оружју за масовно уништење научио је једну важну лекцију: „никада не признати да су лагали, никада не признати да нису били у праву.”

Карта војних операција око Сребренице 1995. године (Карта: Википедија)

И то се односи на све њихове мега лажи, од изговора за напад на Ирак па до Сребренице. Службе безбедности, пише Мури, „схватају да у будуће морају да буду безочно дрски.” Када би се данас хипотетички поновила ситуација као са митским ирачким оружјем, и када би „службе безбедности одлучиле да о томе безочно лажу, тврдећи да је оно пронађено, нема ни једног масовног медија који би тако нешто довео у питање.“

Оповргнуте или лако оповргљиве тврдње које се безочно намећу и папагајски понављају, и у које милионске слуђене масе слепо верују иако су им докази да није тако на дохвату руке, Мари крсти „зомби наративима“. Сребреница је несумњиво један од истакнутих примера за Маријеву тезу.

„Скидање ознаке тајности“ са ових докумената, како се српски медији о томе дилетантски изражавају, није никакав доказ западне транспарентности и демократске тежње да се јавност што боље информише. То је доказ перфидне игре ограничавања штете. Као што смо видели, нека од главних “открића” у британским документима већ подуже се налазе у јавном домену и полако проничу у јавни дискурс. Продужавањем ембарга не би се више постизало ништа, али скидање ознаке тајности импресионирало би простоту која умишља да се ради о доказу помало закаснеле, али ипак и даље врло похвалне “транспарентности” западног система.

Стефан Каргановић (Извор: standard.rs)

Они који тако размишљају већ су заборавили фарсу у вези са скидањем ознаке тајности са преосталих, најшкакљивијих докумената о убиству Џона Кенедија. Конгрес је деведесетих година изричито наложио да се до 2017. мора обелоданити све, до задњег папирића. Па ипак, у складу са председничком директивом, документа за која се претпоставља да су највише компромитујућа остају и даље под кључем, још неколико деценија, из разлога „националне безбедности” на које је Мури напред тако речито алудирао. Закључаним и необјављеним документима о Сребреници, сличне врсте, такође обилују тајне архиве „свих уобичајених осумњичених“, како се у филму „Казабланка“ сликовито изразио капетан Луи Рено.

Доступност ових британских докумената о Сребреници — уколико је амбасадор Мури у праву — у неким круговима може имати по Велику Британију повољан пропагандни ефекат, али у вези са Сребреницом зид безочно наметаних лажи неће им дозволити да промене било шта. Тактичку операцију контроле штете не треба мешати са дозволом да се дира у срж заштићеног зомби наратива.

Ако шира јавност 2015. године није била упозната са овим „сензационалним” документима британског министарства одбране, британска влада сигурно јесте. Па ипак то је није спречавало да 2015. у Савету безбедности натури резолуцију којом се српски народ жигоше за геноцид у Сребреници, а која је пропала само захваљујући вету Руске Федерације. Ту се, да подсетимо, радило о нападу за који су сами Британци у свом поверљивом извештају констатовали да иза њега највероватније стоји локални командир, не војнополитичко руководство на Палама, а тиме још мање оно у Београду.

Разумљиво је настојање политичара да површно схваћене медијске сензације на брзу руку искористе не би ли задобили по који поен код јавности. Али мање је разумљиво понашање масовних медија, који без контекста и подробнијег истраживања пропуштају прилику да извештаје на овако важне теме јавности представе на начин који је озбиљан и професионалан.



Категорије:Противу дезинформација

Ознаке:, , , , , ,

12 replies

  1. Pa sta da masovni mediji pisu kad je „brat“ Putin i njegova masovna medija vec proglasila kao fakat da su Srbi u Srebrenici pobili ne 5000 nego „vise od 8000 muslimana“. Naravno da Ruska vladina propaganda predvodjena sa „Ruskim CNN-on“ tj. Sputnjikom na engleskom, plasira svetu jednu „istinu“ o Srbima dok „domaci“ Sputnjik tj. onaj na Srpskom nije ni spomenuo tu cifru tj. plasira drgu „istinu“ Srpskim naivcinama.
    Sramotno Rusko seme kojemu mnogi u Srbiji veruju vise nego sebi.
    https://sputniknews.com/russia/201912101077533067-srebrenica-could-start-there—putin-on-possibility-of-border-closure-by-ukrainian-military/

    Свиђа ми се

  2. „Mudra Politika“ Kremaljskih jajara. „Car“ ce i’ sve izpobedju’e…Ne podrzavaju oni ovaj slajm na vlasti u srbiji bez razloga vec iz interesa. Da se mnogo ne talasa jerbo treba „caru“ gasovodi. Odavno je, meni barem, jasno da srbija Moskvi sluzi za podkusurivanje u dogovaranju sa „zapadnim partnerima“. Ovu podmuklost prema srpskom narodu je nemoguce nevideti.

    Свиђа ми се

  3. Непримерени речник коментаторских „јајара“ упућен Председнику РФ не би требао имати места на СтСт по основу простачког и увредљивог садржаја.

    Такви коментари нису чак ни за С*****Ствари — немају ни трунку духовитости.

    Свиђа ми се

  4. @ Don Quixote

    Поштовани господине,
    У праву сте! Овде свако има право на слободну реч и мишљење, али стварно нема места вређању.

    Господине @E.Lirsch,
    Прилагодите речник Стању ствари, молим Вас. У супротном…

    Срећно свима Бадње вече, навечерје најрадноснијег Празника,
    и хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  5. Заиста не могу да разумем овакве коментаре који су дефинитивно промашили тему и који су очигледно малициозни. „Сребреница“ је тег око српског врата и ако ми сами ништа не чинимо да га скинемо, зашто од других очекујете да то раде? Ако председници Србије одлазе да се клањају споменику на коме стоје бруталне лажи о 8372… жртве „геноцида“ , како било коме од нас може да смета кад председник Русије спомене ту бројку и лажи које је прате.? Да подсетим, председник Русије је изјавио да би се уласком украјинских трупа у проруски Донбас десила нова „Сребреница“, односно да би Украјинци побили хиљаде Руса „као што су Срби учинили са муслиманима“ и да то не сме да се дозволи. Наравно да осуђујем такву изјаву. Непримерено је једном таквом државнику и уз то декларисаном (а по мени и доказаном) пријатељу Србије да због ситне сопствене користи (правдање оног што чини у Донбасу) користи као аргумент доказане лажи које наносе штету пријатељским државама Уосталом, званична политика Руске Федерације је увек била против важећег сребреничког наратива, што је више пута званично демонстрирано. Довољно је да напоменем само руски вето у СБ УН 2015. године на британску резолуцију о „геноциду у Сребреници“. Зашто је то Путин урадио, не знам. Али сам сигуран да тиме ништа није добио (напротив) и да му таква неодговорна изјава не служи на част..У сваком случају реч је о председнику Русије а не председнику Србије и тиме бих ставио тачку на ову наопаку и беспредметну полемику. Што се самог текста господина Каргановића тиче, реч је о још једној бриљантној и аргументованој анализи . Тај човек деценијама беспоштедно покушава да скине љагу са нашег имена али је , на жалост, у томе пре изузетак него правило. За мене лично „Сребреница“ је бомба постављена у темеље српства која може даљински да се активира и сматрам да је за вјек и вјекова задатак сваког Србина да се то зло демонтира. Имам ли доказе за овакву тврдњу? Нисам ни на каквој функцији, нису ми доступна никаква тајна документа, немам никакве ресурсе на располагању али имам довољно година и искуства, пратим све што може јавно да се види, чује и прочита и глава ми служи за размишљање, а то је сасвим довољно да будем убеђен у оно што сам написао. На пример, како је могуће да се само кроз 4 месеца, у околностима када је „читав свет“ против Срба и Србије и након таквог, „најмасовнијег и највећег злочина после другог светског рата“ у Дејтону „Сребреница“ готово и не помене и потпише споразум којим се и од муслимана и од света признаје држава која је „починила такво зло“?

    Свиђа ми се

  6. Председник Русије није необавештен: својом изјавом о Сребреници хтео је да нагласи да би се десила ВЕЛИКА ЛАЖ, што се не сме дозволити – а коју благородни и упорни г. С. Каргановић деценијама разобличава!

    Свиђа ми се

  7. Svojom izjavom da se nesme dozvoliti nova Srebrenica,Putin se samo ruga u lice Makronu i Merkelki o njihovim lazima.Sto se tice ambasadora Marija Covek lepo kaze LAGATI LAGATI I SAMO LAGATI,u ostalom
    slucaj Skripalj je ocigledna nritanska laz sta je i ko sledeci.

    Свиђа ми се

  8. Види Србине,“појављивање“британских извештаја са терена који су у супротности са општеприхваћеним и „усаглашеним“ колективним ставовима Запада о догађајима везаним за „распад“ СФРЈ може и значити најаву „нове“ политике на овим просторима,наравно после брегзита…У Такову се привиђа да ће се главна улога доделити Немачкој…Ипак се Балканом орило „Данке Дојчланд“…“слободна британска политика без притисака чланица ЕУ“…Мошмислити!Толико о томе.

    Свиђа ми се

  9. Председник Путин је председник суперсиле и он не мора никоме да се правда. Изјавом о Сребреници је хтео да извуче змије из рупе да му одговоре да тамо ничега није било.

    Свиђа ми се

  10. @таковац: не мењају енглези политику тако….они нас газе већ вековима, и нема назнака да ће ишта променити, икада….просто, то им „није у интересу“….

    Свиђа ми се

  11. Видите господине мудријаш,нисам ни рекао да би та евентулна промена била у нашу корист.али би била на немачку штету…традиција…радиће се о пилатовском прању руку,наравно уколико буде било потребе?Поздрав.

    Свиђа ми се

  12. Postalo je nepodnosljivo koliko mi očekujemo od drugih a da se kod nas ne sme ni spomenuti osporavanj Srebrenice a da se ne digne sva Tzv elita i da se zgražava sto mi ne priznajemo svoju „krivicu“ i sto se zaboga ne mirimo sa našom ruznom prosloscu. Ti isti stalno skacu na nekakav nas velikosrpski nacionalizam.Gde veliki,mi sve manj i kako to da ti nasi ušuskani intelektualci cene svacije nacionalizme a samo nas je za osporavanje.
    Šta smo mi to trebali da se prostremo pa ubijajte,otimajte nama šta stane.Ama dosta vise jer ako se stvarno razgoropadimo oticete u svoje rupe i pod kamenje ispod kog st izmilili.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s