Наташа Јовановић: Одбрана Завета и православних светиња у Црној Гори

Шта ће народ штитити на великом сабрању у Никшићу

Извор: Печат

Многи су црквено-народни сабори у историји српског народа имали снагу почетка нове странице историје. Иако велико сабрање народа у Никшићу, заказано за 21. децембар, није прва реакција на спорни Предлог закона о слободи вјероисповести, догађаји који су претходили – од покушаја атентата на Миодрага Даку Давидовића и посредно владику Јоаникија, до одлучности српског корпуса да одбрани своје право на постојање и чињенице да ће овај пут и за ту прилику из Острога бити донете мошти Светог Василија Острошког – чини се, наговештавају преломна збивања. Насупрот заговорницима грубе ревизије чињеница на којима се четири године уобличавао поменути Предлог – стао је народ. Он, судећи по расположењу у Црној Гори, овај пут између антисрпског закона донетог по мери референдумске крађе којом је основана још једна НАТО држава и завета да ће бранити имовину СПЦ, бира ово друго. Како су се народ у Црној Гори и Свети Василије нашли на истој страни историје, те да ли је ово покушај оспоравања европских стандарда или одбрана светиња, ћивота, цркава, манастира, гробља и идентитета који се ковао пуних осам векова?

Атлантистички рукопис 

Подсетимо да је седница Владе на којој би требало да се расправља о Предлогу закона у који су имплементиране препоруке Венецијанске комисије, а по коме ће сви верски објекти који су били у власништву државе Црне Горе до 1918. бити препознати као државна имовина, заказана за 24. децембар. У сусрет доношењу овог закона, Митрополија црногорско-приморска указивала је на то да овде није реч само о отимању верских објеката СПЦ старијих од нововековне црногорске државности већ и целокупног културног и духовног наслеђа Немањића. Иако су му црногорски званичници приписивали демократски карактер, те његово доношење објашњавали стандардима који важе у цивилизованим земљама а које СПЦ негира отуда што као политичка установа претендује на неку врсту монопола, мрачни наум Закона да коначно потре српски идентитет и српско присуство у Црној Гори био је очигледан, и јасно упућивао на налоге атлантистичких структура које су преко Црне Горе дубоко продрле у срце Балкана. Истовремено с припремом овог закона текли су и све отворенији покушаји црногорских власти и тамошњих сепаратиста да самобитност нове творевине потврде аутокефалијом. Чињеница да Свети Сава седишта најзападнијих српских епархија, Зетске и Захумске, није случајно сместио на бококоторску Луштицу и у пељешачки Стон, није превише тангирала интересе законописаца. За заокруживање НАТО пројекта, баш као и у Македонији, показало се као неопходно искључивање СПЦ на овој територији, те кидање свих историјских и црквених веза са Србијом.

Борба против неправде 

Отуда је, најављујући велики црквено-народни Сабор у Храму Светог Василија Острошког у Никшићу, 21. децембра, владика Јоаникије рекао да је неопходно чувати своју веру, и своје храмове, своје светиње.

„О томе се ради. Није ово никаква борба наша против државе. То је лаж! Ово је борба против неправде! Нападнути смо, морамо се бранити и то нам свако у свијету одобрава, да се бранимо свим могућим цивилизованим и културним средствима. Ми се тако и понашамо.“

Намера је да се, наводи владика, скрене пажња домаћој и страној јавности на неправду, и наравно да се још једном потврди спремност да ћемо своје светиње бранити, ако буде требало и својим животима.

„Не можемо допустити да се наша вјера прља и понижава, да се газе завјештања наших светих предака“, поручио је владика Јоаникије.

Преосвећени епископ је устврдио да у свему овоме постоји још једна зла намера за шта има доказе. Припремљени закон, напоменуо је он, неће моћи да се примењује без обзира да ли ће проћи или не, али то властима није много ни важно.

„Само да прође, било како, да би помогли Шиптарима на Косову и Метохији да, по истом принципу, донесу закон којим би одузели све светиње Српске православне цркве и приписали Шиптарима, на квазидржаву. Ево, нека ме било ко демантује, спреман сам за ове ријечи да одговарам. Ово су тешке ријечи, али нека ме демантују за ово.“

Деманти није стигао. Од тешких речи показала се тежом само стварност. Несумњиво да ће 21. децембра свако у Црној Гори и ван ње бити пред избором да ли ће се приволети тапијама, правним аргументима и историјским чињеницама или интересима званичне Подгорице и њених налогодаваца.

Аманет предака

У сусрет Сабору, у манастиру Морача, на свечаној седници Већа народних скупштина Црне Горе усвојена је обавезујућа Декларација о неприхватању једнострано предложеног Закона о слободи вероисповести.

Подсећајући на осам векова трајања СПЦ у Црној Гори, чланови Скупштине су упозорили да власт укида владавину права, разара заједничке духовне и државне вредности и јединствени идентитет народа. Они су упозорили да проказани Закон о слободи вероисповести власт у Црној Гори намерава да донесе уз помоћ мањинских народа друге вере, који би, прихватајући да на овакав начин учествују у доношењу овог закона, показали отворено непријатељство према већинском православном народу.

„Народна скупштина српског народа у Црној Гори објединиће све своје снаге, лични ауторитет, друштвени утицај, организациону структуру и сва друга средства да спријечи проклетству предату организацију да скрнави вишевјековне светиње које су нам уз аманет на чување оставили наши светитељи и славни преци. Тако нам Бог помогао!“, стоји у Декларацији.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 20. 12. 2019)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар