Ни ми ни ова скупштина не треба да постојимо уколико је скупштина спремна да донесе овакав закон о слободи вероисповести, рекао посланик Милан Кнежевић
Манастир Морача (Фото: Новица Ђурић)
Након оцене председника Црне Горе да ове цркве није било у тој држави пре 1918. године, из опозиције се чуло и да је боље да посланици спале себе и скупштину него да дозволе изгласавање закона о црквеној имовини
Мање од недељу дана пре заказане скупштинске расправе о контроверзном предлогу закона о слободи вероисповести, за који Српска православна црква поручује да му је циљ отимање њених храмова у Црној Гори, тензије не престаје да расту. Председник државе Црне Горе Мило Ђукановић додатно их је подигао у националном парламенту изјавом да Српске православне цркве није ни било у Црној Гори до 1918. године, већ да постоји само „Црногорска православна црква” (ЦПЦ), као и да неће повући владин предлог спорног закона из скупштинске процедуре.
Након ових изјава, опозициони посланици из Демократског фронта (ДФ) нису бирали речи којима ће доказати да Ђукановић не говори истину и да је он „човек који је током три деценије издао све идеологије и све што је човеку свето”. У једном тренутку расправе, лидер Демократске народне партије и посланик ДФ Милан Кнежевић је поручио да сви опозиционари у скупштини треба донесу по флашу бензина, поспу и клупе и себе и, ако треба, да се запале.
Милан Кнежевић (Фото: ИН4С)
„Ни ми ни ова скупштина не треба да постојимо уколико је скупштина спремна да донесе овакав закон о слободи вероисповести”, навео је Кнежевић.
Претходно је Ђукановић, надовезујући се на своју тврдњу да 1918. у Црној Гори није било СПЦ, него само „Црногорске православне цркве”, рекао да је те године у правном систему сва црквена имовина била дефинисана као државна, то јест дата цркви на употребу. Спорни предлог закона предвиђа да се на државу поново упише власништво над имовином верских заједница које не могу доказати да су биле њени титулари пре 1918. године
„Коме смета да се кроз закон и редован поступак пред судовима докаже шта је чије”, питао је Ђукановић. Он је одговорио сам себи у још једној прозивци на рачун СПЦ: „То смета ономе ко зна да није његово и жели да задржи оно што је незаконито присвојио.”
Он је казао и да није тачна теза да је црква створила државу Црну Гору. Одговарајући на оптужбе посланика ДФ да је он тај „који жели да закрви Црну Гору и да крене на Митрополију црногорско-приморску”, Ђукановић је рекао да идеја „обнове Црногорске православне цркве има пуно историјско утемељење, али то није предмет закона, њиме се не обнавља ЦПЦ”.
Посланик ДФ Славен Радуновић је након тога казао:
„Таман смо се мало ослободили оних који су јахали попове и утеривали стоку у цркве, а ви сада поново хоћете нешто слично. Е, нећете моћи! Повукли смо црвену линију. Што се тиче посланика ДФ, ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се у овом дому, преко нас живих – можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице – гласа о том закону.”
Његова партијска колегиница и посланица Марина Јочић је Ђукановићу и посланицима Демократске партије социјалиста, Бошњачке странке и Хрватске партије поручила:
„Ако наставите путем који сте најавили – да отимате цркве верујућим људима, ако поклекну мушкарци, последња линија одбране биће жене јер неће дозволити проклетство на себе и своје потомство.”
Историчар и публициста Јован Маркуш, коментаришући за наше новине Ђукановићеву изјаву, казао је да „дукљански Монтенегрини непрестано говоре неистину и обмањују народ да је 1918. године укинута Црногорска православна црква, која никада није ни постојала”.
„Постојала је и постоји православна митрополија црногорска којој је после 1918. под јурисдикцију поново припало и приморје, тако да у суштини носи стари назив Православна митрополија црногорско-приморска. Иначе, у историји Црне Горе први помен тога да се један митрополит титулише као црногорски и приморски имамо 1504. године, када се митрополит Роман потписује као ’Роман владика црногорски и приморски’”, рекао нам је Маркуш.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изнова је поручио да „православна црква упорно држи врата отворена за стручан, транспарентан и свеобухватан дијалог заснован на позитивном искуству савремених, секуларних држава у Европи и свету, чувајући принцип једнакости и равноправности”. „Све што тражимо за себе тражимо и за друге”, додао је он.
Епископ Јоаникије и митрополит Амфилохије на конференцији за новинаре (Фото: Митрополија црногорско-приморска/Ј. Д. Р.)
„Овако опасан, недобронамеран и злонамерно припремљен закон не заслужује да се о њему дискутује и расправља у црногорској скупштини док не добије сагласност свих традиционалних цркава и верских заједница у Црној Гори, у складу са мишљењем Венецијанске комисије и са највишим међународним стандардима”, казао је митрополит Амфилохије.
Митрополит је додао да „државна власт, која треба да гарантује мир, управо својим чињењем производи конфликт”.
„Чини се да је из те потребе да се грађани држе у сталној напетости настао и овај закон. У његовој припреми није поштован ниједан европски, демократски принцип. На првом месту, донесен је без неопходног дијалога”, оценио је Амфилохије.
Новица Ђурић
Део наслова и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Оставите коментар