Бошко Мијатовић: Ка општем светском трговинском рату

Извесне несавршености правила СТО треба реформисати, али оне никако не смеју бити повод за ликвидацију ове веома корисне организације

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Светска трговина доживела је још један ударац: великој већини судија Апелационог већа Светске трговинске организације (СТО) истекао је мандат – остао је само један – па их сада нема довољно за одлучивање по жалбама. За ово веће и ове судије мало ко је чуо, али они обављају веома важну улогу у светским размерама, пошто пресуђују спорове настале током светске трговине, односно обезбеђују поштовање прописаних и од свих усвојених правила СТО. Они не само да одређују ко је у праву, а ко није, већ и одлучују о обавези накнаде штете због кршења правила. Тако је, на пример, јесенас пресуђено да је ЕУ давала недозвољене субвенције Ербасу и да САД имају права на накнаду штете. А на решавање чека поступак у супротном смеру – ЕУ оптужује САД за недозвољене субвенције Боингу.

Нажалост, блокада избора нових судија није изазвана административном грешком, него САД већ две године директно блокирају избор судија користећи нужност једногласности за овакве одлуке. За оправдање ове ружне праксе помињу наводну пристрасност Апелационог већа на рачун САД и толеранцију кинеских прекршаја, што ни једно ни друго није тачно. Највише пријава поднето је баш против САД, чак више него двоструко у односу на Кину, али је зато проценат успешних пријава највиши када их подносе баш САД. Стога о пристрасности на рачун САД не може бити речи. Штавише, Кина је највећим делом скрупулозно поштовала пресуде, без изврдавања.

Трампови сарадници у последње време помињу још један наводни разлог: да устав САД забрањује да се неки страни суд стави изнад америчког. То делује као слаб изговор. Прво, значи ли то да САД неће признавати ни Међународни суд правде, који функционише у систему УН и који решава спорове међу државама? Ако је тако, онда САД излазе из међународних институција, што је озбиљна ствар. Друго, САД су, као главни архитекта СТО, смислиле овај механизам њеног функционисања, па су и деценијама поштовале пресуде Апелациониг већа, да би сада одједном, када су промениле трговинску стратегију, почеле да смишљају изговоре.

Лого Светске трговинске организације

У суштини, Трамповој администрацији и америчкој политичкој јавности сада СТО смета, јер установљава и штити договорена правила понашања у светској трговини, док Америка жели да има слободне руке за вођење сопствене, обично агресивне спољнотрговинске политике. А то је Трампова политика „Америка пре свега“ на делу, која уништава мултилатерални светски трговински систем и намеће билатералне уговоре у којима најјачи намеће решења у своју корист, како видимо код покушаја САД са Кином (о томе сам писао овде).

Шта се ваља иза брда говори и акција ЕУ: Комисија ЕУ није чекала више од дан-два да парламенту упути предлог који ће јој дати право да и сама предузме одбрамбене трговинске мере уколико неко крши правила СТО. Чак, ЕУ је иницирала састанак великих земаља како би се размотрио резервни план, евентуално заснован на приватној арбитражи ван СТО-а. Велики трговински рат САД-остатак света више није немогућ.

Лондонски Економист је у праву када каже да ће „највероватније апелационо тело угинути или спавати током следећих година“. Чак ни тренутни демократски претенденти у САД нису заговорници слободне спољне трговине већ економски националисти, тако да са те стране не треба надати смирењу страсти и повратку СТО-а на редовне послове после америчких избора. Стога треба очекивати заоштравање тензија и сукоба између појединих земаља, посебно уколико дође до рецесије када почиње да важи парола „мило за драго“, боље рећи „око за око, зуб за зуб“.

СТО је током последњих деценија дао битан допринос глобализацији, а на основу добре уређености светске трговине и одсуства трговинских ратова. Тако је омогућен брз раст светске трговина који је довео до брзог раста доходака у свету, а на корист свих. Извесне несавршености правила СТО (третман државних предузећа, статус неразвијених земаља које то више нису итд) свакако треба реформисати, али оне никако не смеју бити повод за ликвидацију ове веома корисне организације.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 15. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s