Срђан Цветковић: ОЗНА злоупотребила антифашизам за обрачун и ликвидације

Ова тема је још увек жива зато што није до краја испричана, зато што не постоји култура сећања, каже историчар др Срђан Цветковић

Срђан Цветковић (Фото: Дневник.рс)

О томе шта крију архиве Одељења за заштиту народа, познатијег по скраћеници ОЗНА, која је деловала пред крај и по завршетку Другог светског рата, дуго су се бавили само неки храбри, слободни људи, када то није смело да се истражује и о томе да се говори, па су због тога трпели последице.

Тек 70–их и 80–их година прошлог века људи су причали о репресији и насиљу комунистичког режима у Србији, знало се понешто о Голом отоку, али у науци и јавности се тек у новије време све то озбиљно истражује, а мислим и да се још овом темом недовољно баве највиђенији медији, предочава за наш лист историчар у Институту за савремену историју у Београду др Срђан Цветковић, који се проучавањем овог мрачног дела новије историје бави скоро две деценије, па је на ту тему и докторирао.

– Ова тема је још увек жива, зато што није до краја испричана, зато што не постоји култура сећања – констатује Цветковић.

Између корица књиге „ОЗНА – Репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. Документи” која је недавно угледала светлост дана, Цветковић и његов колега Немања Девић, сабрали су као пресек шта су све о томе урадиле неке државне комисије, као и резултати личних професионалних истраживања историчара, на ову тему. У књизи су се нашла документа ОЗНА-е и сви значајнији моменти који говоре о репресији и насиљу које је спровођено.

– Та технологија насиља је лепо осликана у књизи, ухваћена је структура, једна нит која прати дешавања и шта крију архиви ОЗНА-е. Истраживања потврђују да све што се дешавало није рађено на реч и да то није било хаотично стање, него је по среди планско и систематично стање и акција коју су спроводили Комунистичка партија и Државна безбедност. То свако објективан ко сагледа обимну документацију, мора да призна, мада се раније причало да је то било на крају рата па се отели контроли органи безбедности, војска… У односу на друге комунистичке земље, нигде није страдало толико људи у односу на број становника – наводи Цветковић.

Извор: Дневник.рс

Према његовим речима, документа показују да је постојао одређен сценарио, па су и у књизи на систематичан начин, по том сценарију који постоји изложени документе, од хапшења, преко ислеђивања, одвођења и стрељања.

– Стрељања су најчешће вршена на локацијама поред Тисе, Саве, Дунава, у јаругама и слично. Потом је вршено маскирање тих тајних гробница, којих је преко 200. Оно што није било карактеристично у другим земљама, или бар мени није познато на просторима тадашње Југославије и комунистичким земљама, рађене су прецизне књиге и спискови стрељаних лица, које нигде овако прецизно не постоје као у Србији – указује Цветковић.

Кроз поглавља која прате тај сценарио, књига прати како се одвијала репресија пред крај и одмах након Другог светског рата, не на основу рекла-казала и прича, него према речима др Срђана Цветковића, коначно се након две деценије истраживања, откако се ова тема озбиљно отворила, аргументовано може говорити да је то било систематско насиље, да је имало идеолошко политичку боју, а да је антифашизам злоупотребљен да у многим случајевима страдају невини људи и да на тај начин револуционарна држава дође до њихове приватне имовине.

– Интензитет репресије комунистичког режима из тог периода још није сасвим утврђен, јер се са ове временске дистанце не могу пописати сва страдала лица, али оно што је извесно да је око 60.000 људи изгубило живот, на овај или онај начин. Међу њима има и криваца, ратних злочинаца, неки су делом осуђени, неки су ликвидирани без суда, али има много невиних људи који су страдали. Само је политичка полиција ОЗНА ликвидирала без Суда неких 33.000 људи, 3.000 су осудили судови а остали су страдали на други начин, у потерама, у логорима… Фали део докумената, највише за саму престоницу град Београд, затим Крагујевац Шабац… Највише књига и спискова фали са подручја Западне Србије – каже Цветковић.

Он каже да су за књигу селектовали огромну грађу и одабрали најрепрезентативније документе да одсликавају сценарио по коме се све одвијало.

– У књизи су само мали документарни исечци, јер смо се трудили да има што више оригиналних факсимила, да нема прекуцавања, да својим изгледом посведоче истину, коју се ми сви трудимо да расветлимо. Наравно, свако време има своје и лепе и ружне стране, историја није црно бела, али нама је пало у задатак да говоримо о овој мрачнијој, тамнијој, сивијој страни тог времена које је погодило многе људе, нарочито у том првом периоду од 1944. до 1946. па и касније до 1953. године, када се власт неселективно обрачунавала са људима који другачије мисле, који су другачије класне припадности, а то на жалост све под изговором и маском антифашизма – закључује др Срђан Цветковић.

Опрема: Стање ствари

Милорад Митровић

(Дневник, 8. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s