Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација Србије?

Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, већ само против Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића

Владислав Б. Сотировић (Извор: Политика)

Србија и Београд су и ове године 20. октобра традиционално прославили „Дан ослобођења“ главног града Србије. У доњем тексту бих се укратко осврнуо на суштински карактер Другог светског рата на релацији Брозови партизани (НОП)-Дражини четници (ЈВуО) у циљу конструктивног доприноса схватању „Дан ослобођења“ у политичко-историјском контексту.

Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су југословенски партизани једини водили ту борбу.

Међутим, уколико се курталишемо пропагандистичке титоистичке „хисторије“ и повест Другог светског рата на простору Југославије (1941−1945. г.) сагледамо кроз призму научне и праве историографије долазимо до следећег чињеничног стања које бисмо укратко изнели у доњим редовима.

Партизански покрет Комунистичке партије Југославије (КПЈ) под руководством њеног генералног секретара Јосипа Броза Тита се начелно борио за избацивање страних окупаторских формација из Југославије, али ова словом прокламована борба није била главни ратни циљ овог покрета већ само успутно средство за реализацију основног политичког циља КПЈ, а то је било преузимање политичке власти над читавом Југославијом путем оружано-револуционарне борбе како би се касније у послератном периоду остварио и крајњи програмски циљ КПЈ о политичко-економско-идеолошком преуређењу Југославије на пре свега анти-српским и анти-србијанским основама (нпр. стварањем Велике Хрватске са једне стране и Србије Бизмарк-Брозовог пашалука са друге, итд.).

У фактографском смислу речи, Титови партизани се у току читавог рата нису уопште ни борили против страног окупатора, а најмање против хрватско-бошњачких усташа и домобрана, већ само и искључиво против ројалистичког Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића (1893–1946. г.). Оваква тактичка стратегија комунистичког руководства партизанског покрета је потпуно разумљива и схватљива уколико се зна да је основни војно-политички циљ комуниста у Југославији био преузимање власти у читавој земљи, а то се могло остварити само на један начин – војном победом над непријатељем.

Међутим, овде се поставља круцијално питање: ко су за комунисте и аустроугарског каплара били непријатељи које је требало поразити како би се дошло на власт? Данас је историчарима добро познато да је тај непријатељ био само један – четници Драже Михаиловића и његови патриотски Срби.

Војно-политичко руководство југословенских комуниста је са своје тачке гледишта поставило тачну стратегију борбе још на самом почетку рата у који су ушли након директиве из Москве, тј. Коминтерне, после 22. јуна 1941. г., а те стратегије су се држали до самог краја рата. Суштина ове, како се испоставило успешне, стратегије се сводила на тачном закључку да се ратна судбина Балкана и Југославије не решава на самом Балкану и Југославији већ на главним светским фронтовима, а нарочито на Источном фронту на коме је ратовао главни спонзор југословенских партизана – СССР. Дакле, Врховни штаб са Политбироом ЦК КПЈ југословенских партизана је све своје наде полагао на мање-више реалној тактичкој претпоставци да ће Немачка изгубити рат на Истоку и сходно томе да ће совјетска Црвена Армија (која је од стране југокомуниста намерно и погрешно представљана као руска) доћи на Балкан и Југославију пре западних савезника што би значило и фактичку победу револуционарних комуниста који би се на тај начин домогли власти у послератној Југославији као што је то био случај са источним делом Централне Европе 1945. године.

Партизани и усташе у Западној Босни 1942-1943. године

У горњем контексту, југословенским партизанима није одговарала никаква офанзивна тактика против Немаца и Италијана јер и једни и други напуштају подручје Југославије након продора Црвене Армије са Истока што се стварно и догодило у случају Немаца. Стога је за КПЈ главни и једини проблем био поразити јединог унутрашњег непријатеља који је комунистима стајао на путу до власти и био способан да их порази на њиховом фанатичном путу ка тој власти, а то је био Равногорски покрет или ЈВуО. Стога су све офанзивне акције партизана биле усмерене искључиво на четнике Драже Михаиловића док се према Немцима, Италијанима и оружаним формацијама Независне Државе Хрватске водила искључиво дефанзивно-одбрамбена борба уколико су од њих били нападани. Офанзивну ратну стратегију против партизана (и четника) је искључиво тражио Берлин тако да су локални Немци, Италијани и усташе улазили у директне борбе против партизана искључиво на захтев, тј. терање, из Берлина док су усташе у савезу са партизанима офанзивно ратовале на добровољно-споразумној бази само против четника.

На читавом простору Југославије у току читавог периода Другог светског рата једини прави борци против страног окупатора као и оружаних формација нацистичке Независне Државе Хрватске су били припадници Југословенске Војске у Отаџбини. Њихова војно-оперативна стратегија се заснивала на плановима да се у одлучујући фронтално-директни сукоб са Немцима и Италијанима у виду општенародног (српског) устанка може ступити тек након Немачког пораза на неком од главних ратних фронтова и након тога уз англо-америчко војно искрцавање на Балкану уз прижељкивање да то буде на југословенској јадранској обали. До тог времена ЈВуО би се организационо и војно припремала за коначни обрачун са окупаторским војскама и само герилским акцијама наносила штету окупатору нарочито на његовој главној линији снабдевања северноафричке војске Вермахта – Моравско-вардарској долини. Оваквом тактиком би се избегло стрељање великог броја (српских) цивила на основу Хитлерове наредбе за Србију 100:1 и 50:1 као и наношење већих губитака ЈВуО од стране знатно јачег окупатора. Наравно, прекодринском Хрвату Јосипу Брозу Титу као и несрпском руководству КПЈ није било нимало стало колико ће Немци стрељати србијанских цивила ради одмазде за војне акције против Вермахта.

Међутим, на крају се ипак испоставило да су равногорци изгубили рат против комуниста пре свега из разлога што нису као партизани сарађивали са окупатором који је на овакву врсту сарадње био и спреман и вољан без обзира што се било каквој сарадњи било са партизанима или четницима Берлин, тј. Хитлер, жестоко противио. Сам Дража овакву сарадњу, пре свега из морално-политичких разлога, никада није дозволио и против ње се здушно борио, а 11. новембра 1941. г. је чак одбио у селу Дивцима повољан предлог немачке команде у Београду о заједничкој немачко-четничкој колаборацији против партизана, тј. „црвених усташа“. Оваква погрешна и пре свега непрагматична тактика га је на крају коштала главе, а Србе још једне анти-српске Југославије након 1945. г. од којих се ни до дана данашњег нису отрезнили.

Испоставило се да су многе, ако не и већина успешних герилских акција четника против немачких снага и објеката у току рата из политичких разлога од стране и Совјета и Британаца приписиване Титовим партизанима од којих је на тај (вештачки) начин стваран нетачан имиџ југословенских патриота, родољуба и што је најнетачније – бораца против окупатора Југославије. Тако су Черчил и BBC пропагирали да Тито наводно у Југославији блокира читавих 20 немачких дивизија, које би се иначе нашле на Северноафричком или Источном фронту, док је у стварности у Југославији у току рата било свега три немачке дивизије и то некомплетне.

На крају бисмо навели и један карактеристичан титоистички пропагандни трик за време рата а то је слање „апела родољуба из Југославије“ у којима се четници Драже Михаиловића оптужују за отворену колаборацију са Немцима, а партизани приказују као једини родољуби и борци за ослобођење читаве земље. Наравно, овакве апеле су писали сами титоисти а потписивали их у име југословенских родољуба. Тако је, нпр., коминтернин радио Слободна Југославија (који се емитовао из Кујбишева) објавио 6. јула 1942. г. наводни позив „патриота Црне Горе, Санџака и Боке Которске“ у коме су равногорце Драже Михаиловића отворено назвали колаборационистима али и јединим покретачима „братоубилачког рата“. Текст овог документа је три дана касније пренела агенција ТАСС а убрзо објавили и неки комунистички листови на западу што је Стаљин наравно само и чекао како би и формално имао повода да призна покрет аустроугарског каплара као једине патриотске војне формације које се боре у Југославији за ослобођење од окупатора.  Тај покрет и јесте био патриотски али хрватски и пре свега антисрпски а поготово антисрбијански.

Данас у Србији, што се тиче југословенске повеснице у Другом светском рату, није главно повесно-политичко питање проблем рехабилитације ђенерала Милана Недића и Драгољуба Драже Михаиловића. Главно, пре свега научно-морално питање јесте детитоизација Србије и правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ за највеће и најдоследније колаборационисте са фашистичким окупаторима Југославије, за директне сараднике са усташким режимом поглавника Анте Павелића као и за окупаторе Србије у јесен 1944. године.

Проф. др Владислав Б. Сотировић
Предавач на Универзитету примењених друштвених наука у Вилњусу



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

43 replies

  1. Не може нам боље бити док коначно не схватимо ко је он био и док се не ослободимо масонске гробнице у коју можда ничије тело није ни положено

    Свиђа ми се

  2. „Пре свега научно-морално питање јесте детитоизација Србије и правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ ……за окупаторе Србије у јесен 1944. године.“
    Ова, цитирана, тврдња, по мени је лако доказива – на основу дела и прокламација Тите и његових сатрапа…
    Оно што је из цитата изостављено – сарадња са Немцима и Усташама – е да би било свима очигледно и јасно, захтева подробну аргументацију, а бојим се да су титићи имали довољно времена да сакрију своје трагове у архивама бивше СФРЈ…На савест им не рачунам…Ако се нешто нађе у Немачкој, Аустрији, Италији, то би било вредно пажње…

    Свиђа ми се

  3. Кућа цвећа је назив за објекат у којем су сахрањени некадашњи доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије маршал Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка. Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије, који се налази у Ботићевој улици, на Дедињу и једна је од најпосећенијих туристичких места у Београду./википедија/

    Лењинов маузолеј (рус. Мавзолей Ленина) такође познат као Лењинова гробница, налази се на Црвеном тргу у Москви. Ту је изложено балзамовано тело лидера октобарске револуције након његове смрти 1924./википедија/.

    Кад је 1942. године, у лето, почео поход пролетерских бригада /друге и четврте/ на Мањачу/југозападна Босна и једно од најјачих четничких упоришта у БиХ/ омиљена песма Брозових пролетера које су предводили Петар Грачанин, Коста Нађ и Никола Љубичић била је “Носим капу са три рога и борим се против Бога”. Народ се крстио и чудом чудио тој богохулној братији, која је послератном репресијом и терором, успела да из нашег покољења искорени све што га је красило и одређивало као хришћански-православни народ. Зато места и градови у којима живе Срби више и не личе на српске насеобине, већ на варварска станишта омишљема по замислима комунистичких компрадора.

    Свиђа ми се

  4. Има виц о чоколади од галеба и пиву од јелена.

    Мед је од пчела.

    „Ćela daje đem“ је стање свести које се да опростити детету, али му се одмах и објасни разлика.

    На слици уз текст, вероватно опрема редакције, као илустрација је Хуска Миљковић. У тој мери је и ауторов напис о теми.

    Ево још једна слика, из 1565., предео је тамо где смо ми кренули још пре рата из текста. Добро је погледати је ради приче о човеку. О свим људима.
    Свети Хуберт је заштитник ловаца код тог народа. Приказује се са јеленом.

    „23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је,
    дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!“

    „21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не
    посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори
    овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.“
    (Св. Јеванђеље по Матеју 6:23,21:21)

    Свиђа ми се

  5. Теоретски узев: Потпуно исправно. Али…. Окупација Србије 1944 г. и последични масакр десетина хиљада потенцијалних противника црвених окупатора, неколико година страховладе Титове банде, после чега је – до средине 60тих година дошло до малог, незнатног ублажавања, строга контрола и регулисање свих аспеката друштвеног, културног и просветног живота (ОЗНА СВЕ САЗНА – сетите се!), досељавање масе „прекодринских“ Срба и Црногораца. Они су, уосталом и били главни саставни део Титових терористичких јединица које су Србију окупирале само захваљујући „братској помоћи“ Црвене Армије која је са собом довела и усташе заробљене код Стаљинграда, пресвучене у титовске униформе. Поврх тога, дошла је и маса Црногораца, чија је главна амбиција била да Цетиње замене Дедињем и министарствима. После вишедеценијског систематског упорног рада, прво су солидно сатерали страх у кости становницима Србије, затим их идеолошки преобразили и од њих умесили ново тесто и од њега испекли нове луткице – свесне раднике самоуправљаче… и – сад ви, наивчине, очекујете да властодршци Србије, синови и унуци оних Крајишника, Личана, Црногораца који су “ослободили“ Србију прихвате идеју да се лустрирају (не)дела и идеје њихових “славних“ предака? То је наивност која не само да се граничи са… него и дубоко залази у глупост.
    То исто важи и за постсовјетску Русију, у којој је много дужи терор бољшевика (Титових учитеља) био тако страшан и ефикасан, да је у поређењу са њим терор титоизма у Србији био прави “дечији вртић“. Према томе: труд узалуд!

    Свиђа ми се

  6. Највећи друштвено-политички проблем Срба и Србије је што се још увек није раскрстило са Брозовим црвеним усташама

    Свиђа ми се

  7. Не би било друга Тита да није прво било друга Краља.
    Џаба писанија, узрок па последица…по реду, таман.

    Свиђа ми се

  8. TITO – Beograd je grad Heroj!

    Свиђа ми се

  9. Борбе за веће плате, за бољу власт, за поштовање закона, за правду, за пристојније понашање, за бољу просвету, за боље здравство, за… све јо то неважно у поређењу са борбом за коначну победу над партизанима, бољшевицима, комуњарама, коминтерном и ћопавим браваром из Загорја. У тој борби нема нам пријатеља, брата, ни савезника из Босне, Крајине, Црне Горе, Македоније.., то су све комунисти и њихови потомци. Морамо темељно да се поделимо, да се обрачунамо и кад нас остане, колико нас остане, онда ћемо да се окренемо свакодневним проблемима из наших живота. Мада, можда би било добро да прво видимо чији аскурђел је био за Карађорђа, а чији за Милоша. Док не решимо питање о првенству између Оштривојевића и Немањића нема нам напретка, ни пута у бољу будућност.

    Свиђа ми се

  10. @bane: Ми, у Патковграду се питамо, и никако да се сложимо ко се иза тог надимка крије: Ти ли си, Шиљо? Или – на дај Боже: Хроми Дабо? Ја, ипак, тежим да мислим: Шиља, мада – ко ће га знати….

    Свиђа ми се

  11. Ја једноставно не могу да схватим да на овом и оваквом сајту може да се нађе оваква ГМО историја.

    Свиђа ми се

  12. Druze Dragane R,

    Imate sajt Nove KPJ pa tamo uzivajte u ne-GMO istoriji a tu su vam i svi Zbornici NOB-a.

    Свиђа ми се

  13. Људи угрожени ..Па где сте били за време Тита?Ја знам..сада сам у Торонту.

    Свиђа ми се

  14. @Sanimideg
    Poštovani gospodine ne treba mi profesor Sotirović, a još manje sajt nekakve Nove KPJ ili zbornici NOB-a da bih znao ko je ko i šta je šta. Imam dovoljno godina da sam uživo mogao da slušam našu istoriju drugog svetskog rata od ljudi koji su je neposredno doživeli i preživeli. Pri tom se radi o običnim ljudima koji nisu bili politički i ideološki ni opredeljeni a kamo li zagriženi, koji su se u vihoru rata našli samo zato što su morali i koji posle rata nikave veze nisu imali ni sa vlašću ni sa partijom. Nisam od onih koji uživaju samo u onome što je u apsolutnom skladu sa njihovim sopstvenim mišljenjem. Naprotiv, volim da pročitam i ono što se kosi sa mojim mišljenjem i često argumenti izneti u takvim tekstovima kod mene izazivaju potrebu da preispitam sopstvene stavove. Što se tiče teksta profesora Sotirovića on je kod mene izazvao samo mučninu, ali me takve izmišljotine ne iznenađuju, jer su u ovoj zemlji izdaja i kolaboracioja dignute na nivo vrline.

    Свиђа ми се

  15. Нешто од изложених ставова у тексту знају и врапци, док су друге неосноване. Ако је ово професионални текст једног историчара, где су референце, на пример да је Немачка ангажовала само три непотпуне дивизије у Ју?

    Аутор на крају позива на „правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ за највеће и најдоследније колаборационисте са фашистичким окупаторима Југославије, за директне сараднике са усташким режимом поглавника Анте Павелића као и за окупаторе Србије у јесен 1944. године“.

    Истина је да су комунисти искористили најмрачније доба окупације и страдања српског народа за мучко преузимање власти (по моделу њихових ментора из 1905 и 1917) али тврдити да је партизански покрет био искључиво сарадник са усташама а СССР окупатор, је неозбиљно.

    Оваква једнодимензионална „анализа“ има за последицу само продубљавање историјског раскола између „четника“ и „партизана“. Важније, додаје со на рану данашњих подела и смутњи.
    Детитоизација јесте неопходна, али на начин ће пажљиво одвојити жито од кукоља и неће нанети већу штету него што може бити на корист.

    Као и много пута до сада неопходан нам је (какав-такав) уједињени фронт против *садашњих* окупатора и домаћих колаборациониста а који су и данас ставили капе наопако па издају и черупају остатке Србије без обзира на сопствена (променљива) идеолошка убеђења а још мање она њихових предака.

    Али, објављивање оваквих текстова вишегодишњих сорошевских стипендиста никаквом уједињењу не доприноси него само повећава смутњу подела и раздора и скреће пажњу са садашњих проблема.

    Свиђа ми се

  16. @Don Quixote

    Za vas su jedino relevantni tekstovi koje objavljuju diplomirani „istoricari“ na Brozovim fakultetima kao i oni sa diplomama zavrsene letnje partijske skole u Kumrovcu. Imate Branka Petranovica, Jovana Marjanovica & Co pa uzivajte u proverenim naucnim tekstovima sa referencama (iz Zbornika NOB).

    Свиђа ми се

  17. @Sandokan

    Не, господине, КабирБеди, ви о мени не знате ништа па тиме ни ко су за мене „релевантни историчари“.

    Приметно је да @Sandokan и @Sanimedeg имају истоветни начин ботовског одговора на неистомишљенички коментар, слични су као јаје јајету да не кажемо клон клону.

    Сорошевска мимикрија али ипак препознатљива.

    Свиђа ми се

  18. Треба гурати истину и само истину.
    Неки дан ми рече човек да је једна жртва комунистичког терора уствари стрељана од стране Немаца `43 на Багдали. Чекај бре, а зашто то радите, пита их он. Па знаш нема везе то је један човек…И тако у недоглед. И једна мала лаж је лажовска и покварењачка.
    Ајмо још мало, Кад комунцима споменеш `Лозницу, Вишеград, Црну гору `41 па КШ и КВ `44 деру се ко кад Муса дере јарца. Па, бре побегли сте из Србије јер нисте могли овде да успете и вратили сте се на совјетским тенковима. И да признамо Дража је за Чеду био мало дете и дечачић у стварању веза са савезницима, а како рече @Кобајаши, ко је уствари почео то братство и енорност? Ало бре Срби, освестимо се.

    Свиђа ми се

  19. @Don Quixote

    А Ви не видите да су ови што данас черупају Србију потомци оних који су је черупали од 45? Социјалисти нису ни окренули капе, смрадикали јесу, али то више никога не може да превари.

    Свиђа ми се

  20. @Петар

    Оно што је видљиво је да идеолошка опредељеност неких припадника компрадорских гарнитура власти (од 2000-те, да не идемо даље) није препрека за њихову усрдну помоћ на растакању Србије.

    Поента мог првог коментара је да текст горе нити је допринос историјској науци, нити даје нови аналитички увид, него је само подметање уља мржње на ватру српских интерних подела од стране вишегодишњег сорошевског стипендисте.

    Свиђа ми се

  21. @Don Quixote

    Да се приметити да ви ботујете у истом аршину каи о све Брозове антисрпске момуњаре још од 1945 па наовамо. Иначе, кад смо код доприноса историјској науци, могли бисте и ви да нешто конкретно приложите уколико уопште и знате шта је то и наука и историја.

    Свиђа ми се

  22. @Carnex
    Тако је буразеру.

    Свиђа ми се

  23. @ Sanimideg

    Ма дајте се уозбиљити, у мом коментару вас је погодила само реч ”Сорош”.

    Свиђа ми се

  24. Za druga Kihota

    Kakve ja veze imam sa tim olosem Soresem? Vas ocito pogadja „kumrovacka partijska skola“

    Свиђа ми се

  25. Чланак г Сотировића је баналан а задња три реда су смешни, гротескни, што је Донкихот одлично објаснио. А коментари ?

    – коментатор Кобајаши нам објашњава да не би било Тита да није било краља. Којешта ! Краљевина Југославија је била непријатељ комунизма и није признавала СССР.

    – коментатор Бане : предлаже “истрагу потурица” ; прво да се истребимо, да видимо ко је за Карађорђа а ко за Милоша . . . па тек онда да се боримо за бољи живот, веће плате и бољу власт . . . Паја Патак га је сместио.

    – коментатор “нема предаје” је поставио симпатичан филмић из 1974 год, где Тито Београду даје орден града хероја. Стари мачор говори, из главе, мишеви тапшу, громогласно.

    Свиђа ми се

  26. @Деда Ђоле

    Само да приметим да се десило непредвидиво 🙂 тј. да је свануо дан кад смо у нечему сагласни. У то име живели!

    Свиђа ми се

  27. @Деда Ђоле.

    Свиђа ми се

  28. Ударају ти минусе Црни, а нико да ти стане на црту.

    Свиђа ми се

  29. За Деду Ђолета

    Ви сигурно нисте компетентни да оцењујете текст да ли је овакав или онакав. Три задња реда су сушта истина од које беже већ 70 и кусур година сви титоисти главом без обзира и наравно подмеђу такве ботове вама сличним да „стручно“ искоментаришете текстове.

    Свиђа ми се

  30. После читања овог Сотировићевог чланка о деТИТОизацији, кренем у шетњу Београдом, да посетим пар изложби.
    Кренем од споменика руском цару Николају у улици краља Милана, пресечем булевар краља Александра и стигнем до дома Јеврема Грујића у Светогорској, на изложбу портрета српских краљева : http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:829651-Izlozba-u-Domu-Jevrema-Grujica-Umetnicko-pomirenje-dveju-srpskih-dinastija—Obrenovica-i-Karadjordjevica

    После тога, одем на трг Николе Пашића да у музеју историје Србије посетим изложбу посвећену кнегињи Јелисавети Карађорђевић : http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:818215-IZLOZBA-O-JELISAVETI-KARADjORDjEVIC-Od-kneginje-do-savremene-zene-FOTO

    Одатле у улицу кнеза Михаила, у галерију САНУ, на изложбу о Слободану Јовановићу, председнику владе краљевине Југославије : https://www.blic.rs/kultura/vesti/izlozba-o-slobodanu-jovanovicu-u-sanu-vladimir-kostic-pokusacemo-da-pomognemo-u/5g52yk7

    Изађем кад, јавља ми жена : узела сам карте за позориште МАДЛЕНИЈАНУМ у Земуну. За представу “МИТРОВДАН” у којој 1945 год у Немачкој, о судбини српског народа разговарају владика Николај и патријарх Гаврило Дожић : https://operatheatremadlenianum.com/mitrovdan

    Свиђа ми се

  31. Gospodine Sotirovicu, odlicno I hrabro pisete. Treba uvesti zakon ,da sve ******* * ***** koje snanjuju broj Jasenovackih zrtava,budu kaznjeni zatvorom, ili mozda radnim akcijama,to pod hitno.

    Свиђа ми се

  32. @Деда Ђоле

    – коментатор Кобајаши нам објашњава да не би било Тита да није било краља. Којешта ! Краљевина Југославија је била непријатељ комунизма и није признавала СССР.

    Када коментаришеш нечије речи, прво се потруди да их схватиш!

    Свиђа ми се

  33. Да није било Тита не би било ни Шешељуге, Дачића, Вучића, Ђинђе и свих оних њима сличним.

    Свиђа ми се

  34. Колико видим комуњаре су заузеле сајт.

    Свиђа ми се

  35. Целу земљу а не само мас медије

    Свиђа ми се

  36. На крају овог чланка, г Сотировић закључује :
    “Брозови партизани су највећи колаборационисти са Немцима”

    Питам се како је могуће да аутор није чуо за 2.953 партизана палих у борбама за ослобођење Београда од 14. до 20. октобра 1944 год, сахрањених на Гробљу ослободилаца Београда.

    https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Београдска_операција

    Свиђа ми се

  37. Ој Сороше, Сороше, белосветски олоше!

    Задња три реда текста су реално бојни поклич и позив на ново крвопролиће.

    Вл. Сотировић је вишегодишњи стипендиста Сорошевог Отвореног Друштва и његов ******** антикомунизам је стављен у сврху примене формуле „Србе на Србе“.

    Наставак детитоизације јесте неопходан, али свакако не по цену новог унутрашњег раздора, сукоба и крвопролића које у у садашњим условима само може додатно затегнути конопац око врата изнемогле Србије и окупацију учинити потпуном — на радост свих Сороша и сорошеваца.

    Стипендисту и помагаче можете препознати по плодовима — по покушајима изазивања смутње, мржње, дефетизма и ********, помоћу прилога и коментара без аргумената, сасвим у комесарском маниру идеологије коју наводно стипенндиста критикује — зато је такве најбоље игнорисати.

    Доле Сорош и сав његов ****!

    Свиђа ми се

  38. @ Deda Djole-Тата-Деда Ђоле
    Да пише.
    На почетку : Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости.
    И на крају : Ову страницу је последњи пут уредио анонимни корисник пре 6 сати

    https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Београдска_операција

    Паметном доста !

    Свиђа ми се

  39. За Деду Ђолета

    Ти партизани нису пали за ослобођење Београда него за окупацију Србије а били су под хрватским војнополитичким руководством. Није јасно зашто ти исти партизани нису падали за ослобођење Јасеновца, Загреба или Сарајева. И Загреб и Јасеновац и Сарајево су им били пред носом кад су се шеткали три године и уздуж и попреко по усташкој Босни као да су на војној паради. Павелић им је чак дозволио да по неколико месеци несметано уживају на „ослобођеној“ територији у Бихаћу и Јајцу где су чак неометано одржали и своја два бандитска заседања тзв. АВНОЈ.

    Свиђа ми се

  40. Навођење извора је у овом случају потребно само полазницима политичке школе у Кумровцу. Сви остали знају голу истину и без навођења извора.

    Дон Кихот не може да прежали чињеницу да аутор текста има диплому завршеног Филозофског факултета у Београду одсек за историју и то још увек у време социјализма када је шеф катедре за историју Југославије био ***** Бранко Петрановић. Па није лош ни сертификат политичке школе у Кумровцу кад се већ не може на факултет.

    Свиђа ми се

  41. Читајући коментаре дошао сам до тужног закључка да је за појединце Броз био мањи олош од Сороша. Иначе, подметање Сороша је типични остатак ОЗНАшке тактике подметања Драже Михаиловића и његових четника како би се оправдали сопствени злочини и сопствена антисрпска политика.

    Свиђа ми се

  42. http://independent.academia.edu/VladislavSotirovic/CurriculumVitae

    Research Support Scheme
    , Soros Foundation, Prague, Czech Republic-USA, grantfor individual research-
    project “Serbia, Montenegro and Albanian Independence,
    1912–1913”, July 2000– July 2002

    Soros Foundation Postgraduate Scholarships
    , Central European University,Budapest College, Budapest, Hungary, 1995 – 1996 and 1996 – 1997

    Central European University, Budapest, Hungary, M.A. in Central European History, June 1996.
    Thesis supervisors-Prof. IvoBanac (Yale University) and Prof. Drago Roksandić (Zagreb University)

    Central European University
    , Budapest, Hungary,
    M.A. in Southeast EuropeanStudies
    , June 1997. Thesis supervisors-Prof. IvoBanac (Yale University) and Prof. Drago Roksandić (Zagreb University)

    Свиђа ми се

  43. Колико се да видети, аутор нема никакав сертификат/диплому из било које титоистичке школе. Колико је мени познато, Иво Банац је у Туђмановој Хрватској био третиран као „четнички“ аутор пре свега стога јер је тврдио на иснову извора да су у Дубровачкој Републици живели Срби католици а Драго Роксандић је етнички Србин.

    Било би лепо да Дон Кихот покаже и своје едукационе дипломе и сертификате већ кад се толико брине о другима. Иначе, Шпанија у којој живи Дон Кихот је једна од највећих католичких земаља, земља католичке инквизиције, језуитског реда и фашисте генерала Франка. Толико за сада знамо о Дон Кихоту.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s