Владимир Билчик: Пре учлањења у ЕУ Србија ће морати да иступи из Евроазијске уније

И пре него што Србија буде спремна за улазак у ЕУ, тај трговински споразум мора престати да постоји, изјавио известилац Европског парламента за Србију 

Владимир Билчик

Пре него што Србија буде спремна за улазак у Европску унију (ЕУ) споразум који је недавно потписала са Евроазијском унијом (ЕАЕУ) мора престати да постоји, изјавио је Владимир Билчик, известилац Европског парламента за Србију у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Споразум о слободној трговини са земљама ЕАЕУ премијерка Србија Ана Брнабић потписала је 25. октобара, у Москви.

Њиме је, између осталог, проширена листа производа из Србије који могу да се извозе на територији ЕАЕУ без царине, а поред Русије, у савезу су Казахстан, Белорусија, Јерменија и Киргистан.

Билчик, који је на позицију известиоца Европског парламента за Србију ступио четири дана пре потписивања споразума, наводи да овај договор мора престати да постоји пре него што процес учлањења Србије у ЕУ буде окончан.

„Мора постојати у споразуму клаузула о изласку. И пре него што Србија буде спремна за улазак у ЕУ, тај трговински споразум мора престати да постоји. Дакле, то ће бити један од услова за пуно чланство Србије у ЕУ. Усаглашеност по питању царинске уније и са ЕУ политиком извоза је основни предуслов чланства. Тако да Србија мора ускладити своју спољнотрговинску политику“, истиче Билчик.

РСЕ: Верујете ли да су такви искораци могући са актуелном политичком елитом у Србији?

Владимир Билчек: Верујем да је уколико је Србија посвећена достизању чланства у ЕУ то могуће са сваким политичким лидерством. Ово није питање политичког избора, већ питање принципа. Уколико је Србија посвећена ЕУ чланству, аутоматски, тај уговор мора престати да постоји.

Како видите поделу у српском владајућем политичком ставу, на једној страни ЕУ, на другој Русија?

Долазим из Словачке, земље у којој такође постоји одређени сентимент јавности, скоро па ирационални, према Русији. Најпре ја волим Русију. Руску културу, музику, књижевност, али морамо бити реалистични. Говоримо о политици, политичким изборима и политичкој посвећености. Чланство у ЕУ је политички избор, који са собом носи значајне економске консеквенце.

Дозволите ми да подсетим, у случају Словачке, пре него што смо се прикључили Европској унији, већи део наших економских веза – инвестиционих и трговинских је био са ЕУ, исто важи и за Србију. Највеће инвестиције, као и најзначајнији трговински партнери, долазе из држава чланица ЕУ. То је реалност. То је нешто о чему морамо дискутовати веома отворено са нашим партнерима такође и у самој Србији, баш као што та дискусија мора бити заснована на чињеницама. То је изузетно важно.

Фото: Срђан Илић

Изазови који су пред Западним Балканом у овом тренутку везани су за потребу фер, демократске дискусије, засноване на чињеницама. Морамо бити веома озбиљни по питању тога како анализирамо чињенице у разговору о ЕУ чланству и како се боримо против дезинформација. То је посебно битно у дискусији о везама Србије и Русије, о политичким и посебно економским везама.

Веома су јасне чињенице, и то морамо подвући, када говоримо о европској перспективи Србије, односно српској амбицији да се прикључи ЕУ. Као што сам рекао то је питање избора, а тај избор такође подразумева да ће будући односи између Србије и Русије бити другачији и засновани на правилима који су заједнички за ЕУ. Заједничку ЕУ трговинску политику и спољну политику.

Скептицизам није само француски

Након што је Европски савет у октобру одлучио да не започне преговоре, са Албанијом и Северном Македонијом, председник Србије Александар Вучић је рекао да би ова одлука могла бити сигнал за друге балканске државе да за градњу бољих односа са Русијом.

Да разјасним, Европска комисија је заправо препоручила да се отворе преговори са Северном Македонијом и Албанијом. Ово је била одлука Европског савета којег чине лидери земаља чланица Уније који се нису сложили око отварања приступних преговора. Проблем скептицизма у вези са проширењем нарочито долази од стране Француске и председника (Емануела) Макрона, али скептицизам је присутан и код лидера Холандије и Данске. Тако да консензус у Европском савету, који је био потребан предуслов да би дошло од отварања преговора, није могао бити и није постигнут и то питање је одложено. Међутим, ово није крај проширењу и то је суштина.

Али, ово је круцијални моменат са различитих аспеката. За Србију, на пример.

Проширење је било, јесте и биће једна од кључних политика Европске уније и мислим, кључни инструмент Европске уније за Западни Балкан. Порука која је послата Северној Македонији и Албанији била је историјска грешка. Истовремено, са Србијом водимо преговоре о проширењу од 2014. године и мислим да је главни задатак у овом тренутку да се преговори наставе.

Емануел Макрон и Ангела Меркел (Фото: Франце 24)

Да бисмо успешно наставили те преговоре, потребно је да имамо јасан сигнал да се спроводе значајне унутрашње реформе у Србији. Одлука прошлог месеца није била добра за процес проширења ЕУ, али ова одлука ни у ком случају не шаље другачији сигнал Србији. Напротив, мислим да сада обе стране, и Европска унија и Србија, треба више да се посвете и да дају више резултата како би се преговори убрзали.

Медијске слободе кључне

Ускоро ћете доћи у Београд као део делегације која посредовати дијалог владајућих партија у Србији и опозиције. На основу свега што се у том сегменту српске политичке стварности до сада догађало, долазите ли као оптимиста или сте више сумњичави?

Долазим као реалиста. Ово су тешка времена за регион, као и време многих изазова за Европу и имам, рекао бих, реалистична очекивања. Мој најважнији циљ је да будем опрезни оптимиста, да будем у могућности да помогнем у посредовању дијалогу, као и процесу функционисања и изградње политичке културе у Србији, што је један од наглашених циљева читаве ове иницијативе.

Ово је други покушај успостављања неке врсте дијалога између владајућих партија и опозиционих снага. Први је био дијалог подржан од организације Отворено друштво (Open Society), други је дијалог подржан од Европског парламента. Да ли сте у међувремену видели било какав сигнал од стране владајуће партије у Србији да дискутује одређена питања и спремност да се дође до прецизних закључака, на пример, о медијским питањима у Србији?

Долазим у Србији први пут на позицији известиоца Европском парламента. Мој циљ када будем ту следеће недеље током дијалога власти и опозиције је да седим и слушам. Да слушам врло пажљиво. Да слушам све партије, као и Српску напредну странку (СНС). Нећу судити унапред.

Свестан сам постојећих тешкоћа и подела, а које су се на неки начин продубиле на српској политичкој сцени, али мој најважнији циљ је да слушам веома пажљиво, и на основу онога што чујем да покушам да утврдим како ми можемо најбоље подржати функционалније односе између Владе и опозиције у српском парламенту. Али такође, и шире гледано у сусрет парламентарним изборима у Србији наредне године.

Ваш претходник на месту изасланика Европског парламента, Дејвид Мекалистер, у многоме је обраћао пажњу на медијске слободе у Србији. Да ли се слажете са онима који предлажу да питање медијских слобода треба укључити у процес преговора Србије и ЕУ, кроз критеријуме које би требало испунити?

Мислим да је слобода медија увек била врло важан део критеријума Европске уније које треба испунити у приступном процесу. Медијске слободе су интегрални део политичких критеријума који су одређени у Копенхагену 1993. године и одувек су важан део услова за чланство у Унији, за сваку државу, укључујући и моју.

Лично сам врло осетљив по том питању јер долазим из Словачке, из земље у којој се прошле године догодило убиство истраживачког новинара Јана Куцијака и његове веренице Мартине Куснирове. Тако да су медијске слободе нешто за шта морамо да се боримо широм Европе и на шта морамо посебно да пазимо у данашњем времену у којем се суочавамо са ширењем лажних информација на Западном Балкану, укључујући и Србију.

Која је ваша порука властима у Србији када је реч о политичком притиску на домаће медије на који указују и Фридом Хаус и неколико других међународних организација?

Мислим да је порука врло јасна. Медијске слободе су један од кључних услова за напредак Србије у евроинтеграцијама. Тако да свака влада која је озбиљна по питању европске перспективе Србије мора бити озбиљна и када се ради о медијским слободама и мора озбиљно да схвати критике на рачун стања у медијима у Србији.

Словачка осетљива према промени граница

Како видите тренутне односе Србије и Косова?

Мислим да је изузетно важно да учинимо све како би дијалог између Београда и Приштине поново почео. Имали смо изборе на Косову, у Србији ће се парламентарни избори одржати следеће године и мислим да је важно да током наредне године видимо замах у том дијалог.

Када говоримо о циљу уласка у Европску унију у основи постоје два велика услова које Србија мора да испуни – један је постепено али убедљиво испуњење политичких, законских и економских критеријума који се тичу значајних унутрашњих реформи које се морају спроводити како би Србија почела да затвара приступна поглавља. За прогрес није битно да се поглавља отварају, већ и да се затварају.

Други услов је, наравно, паралелни и континуирани дијалог који ће решити будуће односе Србије и Косова. Током прошле године тешко да смо видели икакав напредак у том процесу и надам се ћемо у наредним месецима и посебно наредне године видети некакав напредак у дијалогу који се води на највишем политичком нивоу, али прво морамо да га поново покренемо, са новим политичким вођством у Приштини.

Да ли је питање Косова осетљиво и за вас као политичара, будући да долазите из Словачке, која је једна од пет држава ЕУ које нису признале Косово?

Мислим да је питање Косова нешто што ћу ја помно пратити, као што сам радио и до сада као члан Европског парламента. За мене као члана парламента кључан је наставак дијалога и напредак у том процесу између Приштине и Београда који ће дати резултате. То је оно што морамо да видимо. Питање независности или признања, у том случају, није питање које мене на било који начин ставља у осетљиву позицију, или било кога другог.

Ми јасно у Европској унији имамо државе које признају независност Косова и оне које то не признају. Међутим, сви ми у Европској унији признајемо да је једина кредибилна будућност целог Западног Балкана у Унији, тако да морамо да радимо на европској перспективи и за Србију и за Косово. То је оно што морамо имати на уму када говоримо о кључном циљу дијалога Београда и Приштине.

Али, веома је јасно зашто, на пример, Шпанија није признала независност Косова. А како бисте објаснили специфичност словачког става према том питању?

То нас враћа на унутрашњу политичку ситуацију у Словачкој током протекле деценије, када су уследила признања од стране других земаља и враћа нас на декларацију парламента стару више од десет година из 2007. године ја мислим, која је када је читате веома јасна – у њој стоји да Словачка не признаје Косово и да, истовремено, признање Косова зависи од резултата у дијалогу Београда и Приштине. У овом моменту ми заиста нисмо видели напредак у дијалогу.

Извор: Pixabay/Telgraf.rs

Позиција Словачке је веома специфична и, да поновим, има везе са унутрашњом политиком државе, као и са специфичним саставом нашег парламента у протеклој деценији, али и са оним што бих ја подвукао, а то је веома специфичан и осетљив однос према икаквој промени граница. То је нешто што ми у Словачкој, али и у другим државама Европе, видимо као веома несрећан и опасан приступ конфликтним ситуацијама. Посматрано са историјске стране, то је чешће водило проблемима него решењима. Тако да ћу ја врло помно пратити дијалог Београда и Приштине.

Радити заједно са САД

Како видите тренутну улогу Сједињених Држава у процесу дијалога?

Мислим да је улога Сједињених Држава у региону увек била важна и да морамо да осигурамо да САД остану присутне у региону и важно је да имамо конструктивну сарадњу са нашим америчким партнерима када се ради о проналажењу решења за веома тешка питања са којима се сви суочавамо.

Да ли вам је јасно која је намера Сједињених Држава у овом моменту по питању будућих односа Србије и Косова?

Улога САД, баш као и улога ЕУ, је да помогне и да олакша тај процес обема странама. Мислим да се решење може пронаћи једино и само ако је оно одрживо за обе стране и ако су у то решење укључене и једна и друга страна, јер ће оне на крају морати да живе са последицама тог решења. Кључ за решење лежи у Београду и Приштини, а Сједињене Државе, баш као и Европска унија могу да помогну као посредник у том процесу и дијалогу који треба да доведе до решења.

Ричард Гренел на састанку са Хашимом Тачијем (Фото: Представништво Косова)

Верујете ли да Брисел и Вашингтон могу да раде заједно на решавању овог питања?

Мислим да морамо да радимо заједно на решењу. Морамо да сарађујемо, да радимо заједно, зато што верујем да имамо врло сличан заједнички циљ – а то је да понудимо бољу будућност Западном Балкану и то не на апстрактан начин, већ бољу будућност за грађане Западног Балкана, грађане који живе у Србији, на Косову, као и грађанима осталих држава региона. Западни Балкан се суочио са многим проблемима и конфликтима током деведесетих година и мислим да морамо да превазиђемо то. Сједињене Државе и Европска унија су заједно у томе.

Милош Теодоровић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Радио Слободна Европа, 8. 11. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

2 replies

  1. Slovački Srbine poprilicno dobro razumes srpski kao i mi Srbi slovacki jezik. Da ti se obratim da mi uopste ne zelimo u EU a jos manje vi nas. Uz to je neptimereno nekoga da uslovljavas da udje u vasu vestacku tvorevinu ako raskine neke druge ekonomske veze. Sta mi imamo od vas? Samo ucene tipa stapa i sargarepe. Mene ste zanosili ton idejom evo ima vec 25 godina i vec sam mator da vas slusam. A od ulaska u EU nema ni traga niti je na vidiku. Moju decu necete zanositi tom idejom. Dosta je vise!!!!

    Свиђа ми се

  2. Нема горе ствари када мали миш стекне представу о себи, да је постао ВЕЛИКИ МИШ.
    Тако и овај мали миш са погешном перцепцијом о себи, трућа иако га нико не зарезује, бар они који знају да масти лаже, јер то му је посао, мишји.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s