Драгослав Пакић: Сто српских за једну Битићи главу

По новим аршинима прогресивних друштава, за сваку Битићи главу Срби би морали испоручити по неки унутрашњи орган под условом да то није орган унутрашњих послова на челу са министром

Злогласна „Жута кућа” (Фото: Тужилаштво за ратне злочине)

Доктор Рудолф Арчибалд Рајс у својој постхумно објављеној књизи Чујте Срби поручио је Србима. „Одбрана вас коштала ме је свега што сам имао: богатства, положаја, будућности.“

И никада се није покајао.

Идући његовим трагом, али у супротном смеру, неки Срби су стекли богатство, положај и будућност оптужујући Србе.

И они се никада нису покајали.

За Србију данас „Битићи ил‘ не Битићи, питање је сад“! Или Данас.

Неки домаћи чистачи пред сопственим прагом за туђе паре траже да се за сваку Битићи главу одстрели сто српских. Мера која Србима није непозната.

Јер, Битићи су амерички држављани и, уместо да су их Срби као такве, без обзира што су у Србију навратили у маскирним униформама шиптарске терористичке ОВК, доносећи им поруке и дарове са Кошара, дочекали са хлебом и сољу, они су, геноцидни и злочинци како их је сам Бог створио, браћу Американце лишили највреднијег што су имали – америчког држављанства и шиптарског порекла.

Сахрана браће Битићи (Фото: Радио Слободна Европа)

Ако би сто српских глава за једну Битићи било протумачено као прилично застарела и анахрона метода намиривања дугова, могло би се прићи модернијим и савременијим, у сваком случају хуманијим поступцима, што Србима такође није непознато.

По новим аршинима прогресивних друштава, за сваку Битићи главу, пошто српске главе не достижу цену ни једне Главе шећера, или главице футошког купуса, Срби би морали испоручити по неки унутрашњи орган под условом да то није орган унутрашњих послова на челу са министром..

За једну главу, рецимо, сто српских срдаца, за другу сто јетри, а за трећу двеста бубрега јер се бубрези испоручују у пару што је нормално будући да су сами изабрали да живе у лоју и у слози.

За такве послове српски чистачи пред сопственим праговима могли би да рачунају на помоћ са стране. Бела кућа би о сопственом трошку у Србији изградила Жуте куће у којима би кућне послове обављали Лекари без граница и без мозга.

Хвала је Богу, има их и за извоз, а како за њих не постоје границе, не би се плаћале ни за 100% увећане царинске таксе. Осим за улазак на Косово и Метохију ако се докаже да су лекари српског порекла.

Ових дана су пси рата доживели светску промоцију. Амерички председник Доналд Трамп је уз све почасти јавно одликовао пса који је значајно допринео убијању вође ДАЕША ел Багдадија.

Каква ли тек одликовања чекају они пси који су припомогли убијању Милошевића, Ђинђића, или, не дај Боже,….

Дуго очекивана кошава најзад је почела да растерећује и ослобађа Београд од свакаквих гадости које су у дугим данима Михољског лета загађивале престоничку свакодневицу.

Није јасно само због чега се, посматрано из тог ћошка, кута или угла, да се изразимо на БХС-у, неки политички лидери осећају несигурно и страхују да са прљавом водом и они не буду одувани.



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , , ,

Оставите коментар