Нема бољег од оног који се искрено, без рачунице предаје Богу. И то му Христос и каже, вероватно са осмехом на лицу, који није забележен
Џон Огуст Свенсон: Баците своје мреже (Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Има ли од апостола Петра у Јеванђељу ишта супротније ономе што данас зовемо интелектуалцем?
И има ли ико инспиративнији од њега за све оне који отвореног срца желе да приђу Христу? За оне који желе да верују?
Уморни од безуспешног риболова апостоли су привезали чамце за обалу и испирају мреже. Христос је сео у Петров чамац и проповеда народу. Кад је завршио проповед, једноставно каже Симону Петру: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов“.
Премореним рибарима било је много теже него нама да схвате да су испуњена два услова. Људи су покушали све од своје снаге, уморили се и преморили, а онда су чули Божју реч и најзад били спремни да прихвате и његово једноставно усмеравање – сад сте спремни, хајде на дубину и баците мреже. Које само што су онако преморени опрали.
Али док су прали мреже слушали су, уморни и мирни, реч Божију. И примали је непосредно, без отпора бујне људске природе. Пропуштали је у себе. Натапали се животворном вером. И постали способни за дубину а не само за површност подразумевајуће свакодневице.
Као и обично, Петар први проговара: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу“.
Вера! Вера Петрова која је касније доживела и велике сумње. Понижавајуће сумње, слабости, али вера која не одустаје у борби за отворену везу са Богом. Вера човека детиње искреног и у снази и у слабости, али несклоног одустајању.
И вером одједном мреже бивају препуне, цепају се од улова.
Петар зна, а и остали знају, да улов није због њиховог рибарског умећа. Да је чудесни улов због вере у Бога.
Зна Петар да нису рибари ништа заслужили, па као пред превеликим поклоном стидљиво нуди Господу да га ослободи незаслужене благодати.
„Изађи од мене, Господе, јер сам човек грешан“.
Ваљда има неко бољи од мене да ти послужи Господе…
Нема бољег од оног који се искрено, без рачунице предаје Богу. И то му Христос и каже, вероватно са осмехом на лицу, који није забележен.
„Не бој се, од сада ћеш људе ловити“.
У мрежу љубави, међусобне повезаности и повезаности са Богом, мрежу која кида све остале заробљавајуће мреже.
А нама остаје једноставно подсећање. Покушајмо да урадимо све што можемо. Искрено. До ивице наше снаге. И преко ње. Кад се преморимо, прихватимо без оклевања реч Божију. И најзад, послушајмо његов савет који тек тада можемо разумети.
И уместо да очајавамо, стаћемо, у чуду и захвалности, уз Петра и остале апостоле и уз све сведоке вере кроз историју. Лица озарених светлом будућег Христовог Другог доласка.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар